HomeVestiKraći životni vek, nezaposlenost i diskriminacija su najveći problemi...

Kraći životni vek, nezaposlenost i diskriminacija su najveći problemi za Rome u Srbiji i regionu

Izvor: BLIC

U četvrtak je u Beču održan prvi sastanak regionalne radne grupe za osmišljavanje standarda za budžetiranje javnih politika tako da budu osetljive za potrebe Roma. Tim povodom smo razgovarali sa vođom Akcionog tima Integracije Roma 2020 Orhanom Useinom.

O čemu se razgovaralo na sastanku u Beču? Da li ste zadovoljni rezultatima sastanka?

Prvi sastanak je prošao veoma uspešno. Radna grupa je usvojila metodologiju i radne procedure, kao i aktivnosti za budući period. Diskusija se fokusirala na budžetske sisteme ekonomija i razradili smo koncept budžetiranja odgovornog prema Romima. Mada se radi o inicijalnom sastanku, već smo razmotrili mogućnosti delovanja koje trebaju dovesti do budžetiranja odgovornog prema Romima i bolje implementacije politika. Eksperti su se upoznali sa kolegama sa kojima će sarađivati na terenu i mogu reći da je stvorena vrlo pozitivna radna atmosfera.

Koja su najveća dostignuća projekta Integracije Roma 2020 u protekle dve godine?

Prevashodno to što je uspostavljen funkcionalni sistem rada na integraciji Roma. Vlade u regionu proširenja imaju institucionalni okvir za rad na integraciji Roma, postoje Nacionalne kontakt osobe za Rome, među-ministarska tela za koordinaciju i pračenje, strategije i akcioni planovi za njihovo sprovođenje. Projekat Saveta za Regionalnu saradnju (RCC) Integracija Roma 2020 predstavlja platformu za dijalog na nacionalnom i regionalnom nivou, koja doprinosi uočavanju nedostataka i izazova sa kojima se integracija Roma suočava, kao i predlaganju rešenja, koja se uveliko koriste kao polazna tačka u razgovorima o proširenju sa Evropskom unijom. Postigli smo redovno godišnje izveštavanje u oblasti politika za integraciju Roma i usvojili zajednički način izveštavanja za sve zemlje u regionu proširenja. Informacije iz izveštaja usmeravaju naš dalji rad u bliskoj saradnji sa Evropskom unijom i vladama regiona. Mada postoje problemi sa implementacijom politika integracija, a naročito sa nedostatkom sredstava koja se opredeljuju za njih, uspeli smo da prepoznamo probleme i krenemo u njihovo rešavanje. Upravo na osnovu analize izveštaja i drugih pokazatelja smo ustanovili da je budžetiranje mera za integraciju Roma jedan od prioriteta, što je i rezultiralo osnivanjem ove radne grupe.

Šta očekujete da postignete do kraja godine?

Projekat završavamo krajem 2018. godine, što je veoma blizu, mada se svakako nadamo da će se projekat produžiti i u narednom periodu. Integracija Roma je veoma spor proces i potrebna je dugoročna angažovanost i mnogo ljudskih i finansijskih resursa. Ipak, najveća ambicija za ovu godinu je uspešna finalizacija aktivnosti radne grupe za budžetiranje. Do kraja godine nameravamo da ponudimo vladama u regionu primenljiva i konkretna rešenja za kvalitetno budžetiranje i implementiranje politika i da iniciramo usvajanje ovih rešenja. Primenjena rešenja bi dovela do vrlo konkretnih poboljšanja u životima Roma, što je i krajnji cilj kojem težimo.

Takođe, planiramo konferencije na temu stanovanja, kao i zapošljavanja. Naš cilj je da dođemo do minimuma regionalnih standarda u ovim oblastima, saznamo koja rešenja najbolje funkcionišu, kao i da iniciramo zajednički rad na ovim pitanjima u budućem periodu.

Nastavićemo da se bavimo održavanjem i poboljšavanjem institucionalnog okvira za integraciju Roma i projekat ćemo u kontinuitetu održavati kao platformu za nacionalni i regionalni dijalog po ovom pitanju.

Koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju Romi u Srbiji i regionu?

Nažalost, problema ima napretek, i verovatno bi trebalo mnogo prostora da ih sve izložim. Najpotresniji podatak je da Romi žive znatno kraće od ostatka populacije u regionu. Naravno, ovo je posledica kombinacije uzroka. Romi često žive u neuslovnim stambenim objektima što se negativno odražava na njihovo zdravlje i životni vek. Ako ovome dodamo nivo siromaštva toliko velik da u krajnjoj liniji sprečava pristup obrazovnom sistemu i tržištu rada, mogu samo reći da romska deca započinju svoj život u toliko nepovoljnijem socio-ekonomskom položaju od ostatka populacije da je izbavljenje iz takve situacije više nego teško i skoro nemoguće.

Ključni uzorak stanja Roma, koje se karakteriše isključenošću i siromaštvom nalazimo u fenomenu anti-Ciganizma, koji predstavlja formu rasizma prema Romima, a koji se manifestuje u različitim oblicima diskriminacije. Ovo prepoznaje i Evropska unija, tako da očekujemo da će diskriminacija prema Romima biti ključna i primarna oblast izdignuta na nivou prvog prioriteta kojim će se baviti politika za integraciju Roma Evropske unije nakon 2020. godine.

Postoje, naravno, sistemski problemi koji utiču na rešavanje pitanja integracije Roma, a postoje i specifični izazovi posebno vezani za ove politike. Pored potrebe od jačanja kapaciteta institucionalnih struktura koje se bave ovim pitanjem, uspostavljanja efikasnog sistema za sprečavanje i zaštitu od diskriminacije, izdvajanje dovoljno finansijskih resursa za sprovođenje politika integracije Roma, uspostavljanja direktnih kanala za pristup romske zajednice javnim uslugama, itd. potrebno je raditi i na usaglašavanju svih ovih aspekata sa radom Evropske unije i njenih članica na pitanju integracije Roma, što je takođe jedan od naših ciljeva. Smatramo da regionalni pristup ovom pitanju pretstavlja dodatu vrednost, ne samo zbog toga što su romske zajednice u regionu relativno male i što su problemi veoma slični, nego i zbog toga što regionalni pristup omogučuje lakše uspostavljanje standarda i njihovo prenošenje na svaku ekonomiju.

Kako ti problemi mogu da se reše?

Problemi se mogu rešiti samo velikim zalaganjem i zajedničkim radom. Uloga vlade je vrlo bitna, jer je ona nosilac politika. Ipak, moramo prilagoditi politike stvarnoj situaciji tako da one deluju. Mere koje se sprovode moraju odgovarati postavljenim ciljevima i stanju na terenu. Ma kako dobra namera bila, izveštaji nam pokazuju da se puno radi, ali da to nema značajnog efekta u smislu održivog poboljšanja života Roma. To bi trebalo da nam pokaže da planirane mere trebamo poboljšavati, prilagođavati, pa čak i menjati kako bi doprli do krajnjih korisnika i ostvarili željene rezultate, što je u suštini puna integracija Roma u socio-ekonomskom životu u regionu. Pritom, izgovori da Romi odbijaju da učestvuju u merama, ili da te mere budu zloupotrebljene od Roma, pa i ne-Roma, sasvim su nepotrebni. Dobar plan uzima u obzir stanja, potrebe i želje potencijalnih korisnika, društvene ciljeve, ali i moguće rizike. Treba se dobro isplanirati i sprovoditi sistemski.

Takođe, vrlo je bitno da radimo na uspostavljanju poverenja između institucija i romske populacije, kao i da pođemo od toga što ćemo pitati Rome šta je to što oni žele za sebe, imajući u obzir društvene ciljeve. U budućnosti će biti bitno boriti se protiv rasizma i diskriminacije koji su krajnji uzrok velike većine problema o kojima pričamo. Pokušaćemo da svojim aktivnostima targetiramo ne samo Rome već i šire društvo, kako bismo ukazali na probleme i povećali svest o istim. U drugoj fazi projekta Integracija Roma 2020 planiramo nadgraditi uspostavljene standarde za rad i još više se približiti Evropskoj uniji po pitanju integracije Roma.

Kako se boriti protiv predrasuda prema Romima?

Borba protiv predrasuda je u krajnjoj liniji najteži zadatak. Predrasude deluju na način koji je često nevidljiv i veoma teško se suzbijaju. U situaciji društvenog i ekonomskog pada, primećujemo da i zemlje na daleko višem nivou društvenog razvoja imaju problema sa predrasudama i jačanjem krajne desnice. Ipak, ono što je najbitnije je da instutucije kao predstavnici naroda, u saradnji sa civilnim sektorom i međunarodnim organizacijama, jasno daju do znanja da se to ne sme tolerisati. A način da se to da do znanja je konkretnim aktivnostima i pravosnažnim rešenjima protiv onih koji otvoreno diskriminišu. Uz to treba da ide i rad na obrazovanju i borbi protiv internalizovanja predrasuda.

Što se podataka tiče, istraživanja nažalost pokazuju da predrasude opstaju uprkos svemu. Kao primer iz života, jednom Romu je vrlo teško da se zaposli čak i kada pričamo o visokokvalifikovanom kandidatu, što pokazuje Balkan Barometar – istraživanje koje sprovodi Savet za regionalnu saradnju. Podaci kojima raspolažemo ukazuju da je svaki treći Rom u toku godine doživeo diskriminaciju, što je poražavajuće za društva koja sebe nazivaju civilizovanim i koja streme pristupanju Evropskoj uniji.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa vladama na Balkanu i u Turskoj?

Saradnja je sve bolja. Veoma sam zadovoljan. Uspeli smo da prepoznamo probleme i sve veći broj državnih službenika sarađuje sa nama na rešavanju problema i inkluziji Roma. Uvek nastojimo da ovu saradnju unapredimo, poboljšamo, i naravno da ima prostora za to. Međutim, moja generalna procena je da smo na dobrom putu, da postoji volja za saradnju.

Kakva je situacija sa Romima u zemljama EU, da li su tamo više integrisani?

Situacija unutar Evropske unije varira, i ne može se govoriti o jednakom nivou integracije. Ipak, Romi se suočavaju sa diskriminacijom i u Evropskoj uniji, naročito u nekim od zemalja. Sama Evropska unija takođe radi na rešavanju ovih problema i pokušava da nađe načine ne samo da ubrza integraciju, već da odgovori na probleme izražene ksenofobije. Može se reći da smo mi na Balkanu u nekim aspektima u sličnoj situaciji u ovom pogledu. Zato je i važno da radimo zajedno i nastavimo na taj način. Evropa danas je veoma uvezana, jer rezultati na jednoj strani ne mogu doći nezavisno od rezultata na drugoj.

Održana radionica u sklopu pravno-psihološke klinike

Romski centar za žene i decu Daje je u sklopu projekta pravno-psihološke klinike održao radionicu sa ženama izZemun Polja. Tema radionice je bila ,,Prevazilaženje traume...

PRETUČENA RADNICA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U RAKOVICI, Napadač joj slomio nos dok je sedela u svojim kolima!

Radnica Centra za socijalni rad u Rakovici, J. M, pretučena je juče, a kako je "Blicu" potvrđeno u Urgentnom centru, žena je primljena u...

Večeras manifestacija na Kalemegdanu povodom Međunarodnog Dana Mladih

Kancelarija za mlade Grada beograda i Gradska opština Stari Grad u petak, 12. avgusta 2022. od 18.00, obeležiće Međunarodni dan mladih. Manifestacija će biti održana...