U Srbiji nije moralo da se uvodi vanredno sastanje kao ni mere koje ograničavaju slobodu gradjana,rizici koje nosi epidemija zarazne bolesti COVID-19 mogli su se tretirati gotovo na istovetan način Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i pratećim podzakonskim propisima koji se mogu doneti tokom postojanja vanredne situacije navodi se u analizi pravne situacije Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.
Kako navode uredba o merama za vreme vanrednog stanja i Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije nisu na jasan način označile od kojih se to Ustavom garantovanih ljudskih prava odstupilo, niti da li u odnosu na navedena odstupanja i potencijalne povrede postoji mogućnost sudske zaštite.
„Ova dva nova propisa ne pružaju adekvatan odgovor na pitanje da li je i zašto je uvođenje vanrednog stanja i mera derogacije bilo opravdano, neophodno i legitimno“ navodi se u saopštenju.
Takodje navode i da propisi ne predviđaju eksplicitno koja su to ljudska i manjinska prava garantovana Ustavom derogirana kao i obrazloženje zašto je bilo koja od mera uvedena u odnosu na određene kategorije stanovništva, ranjive grupe, određeno geografsko područje ili određene pravne institute, što otvara pitanje upotrebe diskriminatornih kriteriju.
Uprkos dominantnom diskursu da se odstupilo isključivo od prava na slobodu kretanja, uvođenjem vanrednog stanja i pratećim propisima odstupilo se kako od prava na slobodu kretanja, tako i od prava na slobodu i bezbednost ličnosti, na način koji stvara stanje pravne neizvesnosti i nepredvidljivosti navaeli su iz A11.
Kako kažu prema praksi Evropskog suda za ljudska prava i Komiteta za ljudska prava, sve osobe kojima je zabranjeno napuštanje doma 24 časa, lišene su slobode u smislu člana 27 Ustava, člana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i člana 9 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Prema tome, termin „ograničenje ili zabrana kretanja“ je pogrešan jer se on odnosi na pravo na slobodu kretanja, dok su efekti pojedinih mera derogacije jednaki lišenju slobode.
S druge strane, Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije propisano je da se za isto delo učinilac može kazniti kako u prekršajnom tako i u krivičnom postupku. Time je odstupljeno i od principa ne bis in idem (zabrana suđenja dva puta za isto kazneno delo), što je direktno u suprotnosti sa čl. 202 stav 4 Ustava, kojim je propisano da se od ovog principa ne može odstupiti ni u kom slučaju navodi se u saopštenju.
Oni su naglasili i da Srbija nije obavestila depozitare međunarodnih ugovora koje je potpisala o odstupanjima od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja, što dodatno otvara prostor za pravnu nesigurnost i potencijalno dodatna ograničenja ljudskih prava o kojima građani nisu još uvek obavešteni.
„Uz puno razumevanje složenosti situacije prouzrokovane borbom protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19, pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno pristupi izmenama važećeg pravnog okvira uspostavljanjem mehanizama za zaštitu ljudskih prava od kojih se odstupilo, da stavi van snage Uredbu o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije kojom se krši načelo ne bis in idem, te da bez odlaganja obavesti depozitare međunarodnih ugovora o ljudskim pravima od kojih se odstupa za vreme vanrednog stanja“ zaključeno je u saopštenju.