Autonomni ženski centra objavio je na svom sajtu prevod izjave Marceline Naudi predsednice Grevio Komiteta.
Ona je navela da u vreme kada sve više zemalja sveta zbog COVID-a 19 počinju da primenjuju mere obaveznog zatvaranja i samoizolacije da su „naše misli uz žene i decu za koje je dom mesto straha, a ne sigurnosti“.
Kako kaže mere usmerene na očuvanje bezbednosti od virusa, usporavanja njegovog širenja i omogućavanja da se naši zdravstveni sistemi mogu sa tim nositi su od ključne važnosti, ali moramo biti svesni da ograničavanje kretanja daje počiniocima nasilja dodatnu moć i kontrolu.
„Dobijamo saznanja da se neke žene žrtve nasilja odlučuju da ne traže medicinsku pomoć zbog straha od zaraze“ rekla je ona i dodala da sigurne kuće za žrtve nasilja u porodici u nekim regijama su već prestale sa prijemom novih korisnica, jer osoblje nije sigurno kako da se nosi sa rizicima od infekcije.
Kako je objasnila mnoge organizacije daju prednost podršci putem interneta ili telefona ali da taj način pružanja pomoći nosi mnoge rizike za žene koje se nalaze u neposerednoj blizini nasilnika. Ona je rekla da će ekonomske posledice pandemije kao što je gubitak posla i prihoda pogoditi najviše žene jer će ih učiniti finansijskim zavisne od počinioca nasilja i na taj način smanjiće se njihova mogućnost da se sklone iz nasilja.
Konvencija Savjeta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja prema ženama, uključujući i nasilje u porodici, poznata i kao Istanbulska konvencija, nastavlja da bude obavezujuća za sve države članice, kako u vremenima konflikta, tako i u vremenima pandemije navodi se u izjavi.
GREVIO Komitet poziva sve države članice da preduzmu sve moguće korake kako bi osigurale kontinuitet servisa podrške za žene, kao i da nastave da nude podršku i pomoć ženama i devojčicama koje se nalaze u situacijama rizika od nasilja, uz uključivanje svih relevantnih subjekata: policije, službi socijalne zaštite, pravosudnih institucija, specijalizovanih servisa podrške i svih relevantnih ministarstava.
„Daje nam nadu što vidimo da mnoge državne administracije odgovaraju na izazove koje pandemija postavlja pred žene žrtve nasilja i već preduzimaju aktivnosti na pronalaženju inovativnih rešenja. Na primer, neke države pokreću specifične informativne kampanje o dostupnim servisima, dok druge uvode online aplikacije kao oblik zaštitnih mjera. Neke države su uključile servise podrške za žrtve nasilja u porodici u „osnovni paket podrške“ koji se nudi osobama u stanju potrebe. Mnogi servisi podrške nude online podršku, uključujući i psihološko savetovanje i psihosocijalnu podršku.
Nikada do sada nije bilo veće potrebe da se osigura da takva inovativna rešenja budu deo udruženih napora svih relevantnih ministarstava i ženskih organizacija u zajedničkom naporu da se žene i deca zaštite od nasilja.
Pozivam sve države članice Istanbulske konvencije da slede ove korake. Nadam se da će obnovljeni duh solidarnosti koji se stvara u našim društvima u vreme ove pandemije dopreti do žena i devojčica koje su žrtve nasilja, i koje se sada možda osećaju još više zarobljene sa počiniocima nasilja koji ih zlostavljaju navodi se u saopštenju.
