U četvrtak, 14. novembra na konfernciji „Sprečavanje i iskorenjivanje femicida u Srbiji“ u Beogradu predstvaljeni su rezultati prvog intredisciplinarnog istraživanja femicida u Srbiji , nastalog u okviru projekta „Iskorenjivanje i sprečavanje femicida u Srbiji“ koji realizuju tri partnerske ogranizacije – Kuća rodnih znanja i politika iz Novog Sada, FemPlatz iz Pančeva i Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju iz Niša, u okviru regionalnog programa „Zaustavljanje nasilja prema ženama na zapadnom Balkanu i u Turskoj: Primena normi, promena svesti“, koji podržava UN Women u Srbiji i finansira Evropska unija.
„Ovo je prvo interdisciplinarno istraživanje o Femicidu koje je urađeno u Srbiji. Izdvojile smo iz trogodišnjeg perioda, od 2015. do 2017. godine, sve pravosnažne sudske presude za ubistva žena u Srbiji, i izabrale 10 tipičnih studija slučajeva, da predstavimo kako izgleda suđenje za ta krivična dela. Radile smo intervjue sa ubicama u zatvoru, istraživanje stavova svih profesionalaca koji su uključeni u lanac prevencije i zaštite od nasilja, a razgovarale smo i sa ženskim organizacijama koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja“ rekla je Kosana Beker, jedna od autorki i istraživačica isped udruženja FemPlatz.
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković govoreći na konferenciji istakla je da su prevencija, pružanje pomoći, osnaživanje žrtava nasilja u porodici i trgovine ljudima prioritetne aktivnosti Ministarstva i da se nasilje mora smanjiti na minimum, ona je pozvala je da se nasilje u porodici prijavljuje i podsetila na besplatnu telefonsku liniju za prijavu nasilja koja je dostupna 24 časa dnevno. Prema njenim rečima u 2018. godini od 34 slučaja ubijenih žena, čak u 27 nije bilo prijava za nasilje u porodici i kako dodaje tendencija se nastavlja i u 2019. godini, od 28 slučajeva ubistva, u 15 nije bilo ranijih prijava za nasilje u porodici.
Prema statistici koju je iznela broj hitnih mera ukupno izrečenih u 2018. godine je 27.042, od čega je 8.065 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 18.977 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi. Ukupan broj produženih hitnih mera u 2018. godini iznosio je 16.000. Tokom 2019. godine, zaključno sa 12. novembrom broj ukupnih hitnih mera izrečenih na osnovu Zakona je 23.097, od čega je 7.061 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i 16.036 mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i da joj prilazi. Ukupan broj produženih hitnih mera do sada iznosi 12.675“, rekla je Popović Ivković.
Državni sekretar je naglasila da se ženama žrtvama nasilja i eksploatacije mora poslati jasna poruka da nisu same i da su država, međunarodne organizacije, organizacije civilnog društva, kao i celokupna javnost uz njih, da je važno ohrabriti ih i podržati da prijave nasilje, kako bi počinioci bili otkriveni i adekvatno kažnjeni. U vezi sa ovom temom, ona je apelovala na medije da izveštavaju sa posebnim senzibilitetom.
Zamenik ambasadora EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar istakla je da je nasilje nad ženama kukavički čin i da zaslužuje nultu toleranciju. Ona je najavila da će 22. novembra biti pokrenuta kampanja „16 dana aktivizma“ protiv nasilja nad ženama.
„Rodna neravnopravnost i nasilje nad ženama su dve strane iste medalje, protiv kojih se treba boriti podjednako i bez odlaganja“, istakla je Norčič.
Olivera Janković Leković iz Agencije UN Women istakla je je da žene koje se nalaze u situaciji nasilja moraju biti stavljene u centar intervencija svih nadležnih institucija koje su uključene u odgovor nasilja prema ženama i da za počinioce nasilja ne može da postoji nikakvo opravdanje i olakšavajuće okolnosti.
