Romski centra za žene i decu Daje, održao je online konfereciju pod nazivom Ženska prava Romkinja u Srbji povodom 10.decembra , Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj konferencije je bio da se svi prisutni upoznaju sa položajem Romkinja u Srbiji i njihovim ženskim pravima, sa posebnim fokusom na to da se čuje glas žena Romkinja.
Razlog za organizovanje konferecije je bio završetak trogodišnjeg ciklusa podrške švedske organizacije Kvinna Till Kvinna. Na konfereciji su govorile Nada Djuričković predsednica udruženja Romski centar Daje, Jelena Marinković psihološkinja udruženja, Amela Bičić menadžerka za komunikacije i Maja Gligorević pravnica. Takodje govorinice su bile i saradnice iz mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja. Zdravka Simić iz organizacije Amro Drom Smederevska Palanka, Biljana Stanković iz Udruženja Viktorija, Tanja Grgić iz udruženja Uspešne žene Kostolca i Ljiljana Marinković iz udruženja Aurora Mine.
Na konfereciji su predstvaljane aktivnosti koje smo sproveli u poslenjih godinu dana, sa naglaskom na zagovarčake aktivnosti prema EU. Predstavljeno je i istraživanje o rodno zasnovanom nasilju nad Romkinjama. Organizacija je u poslednjih godinu dana imala preko sedam satsnaka sa predsvnicima EU kako na nacionalnoom tako i na EU nivou. Jedna od glavnih tačaka zagovaranja je bila ukazivanje na nevidljivo nasilje prema Romkinjama i neophodnost razvitka metodologije za prikupljanje podataka na državnom nivou. Trenutno se u Srbiji ne vodi nikakva evidencija o broju Romkinja žrtava nasilja niti o broju ranih brakova, što smo po strategiji za Socijalno uključivanje Roma i Romkinja kao država bili u obavezi da uvedemo naglaseno je.
Psihološkinja organizacije je predstavila istraživenje koje je organizacija uz saradnju saradnica iz mreže URPN sporvela u 2020 godini. Istraživanje je sprovedeno kao studija slučaja putem intrevjua sa ženema Romkinjma koje imaju iskustvo nasilja. Podaci istraživanja pokazuju da je nasilje u romskoj zajednici vrlo zastupljno, da je položaj Romkinja u romskoj zajednci vrlo nepovoljan da su Romkinje višestruko diskiminisane kao žene u svojoj patrijarhalnoj zajednici i kao Romkinje u većinskom stanovništvu. Takodje istraživane je pokazalao da Romkinje stupaju u prisilne maloletničke zajednice ne svojom voljom nego uglavnom voljom roditelja ili srodnika. Pravnica organizacije je predstvaila zakonski okvir u Srbiji koji se tiče zaštite od diskriminacije, sprečavanju nasilja, i sprečavanju ranih brakova. Ona je naglasila da Srbija ima dobre zakone ali da je problem njihovo primenjivanje, pogotovo njihovo prilagodjavanje potrebama Romkinja. Naprimer, primena hitne mere iz zakona o sprečavanju nasilja u porodicu kojom se nasilnik udaljava od žrtve, nije primenljiv u romskoj zajednici. Romkinja mora u tom slučaju da ostane u kući nasilnokovih roditelja i na taj način bude sekundarno viktimizirana od strane njegove porodice. Zdravka Simić iz Urduženja Amaro Drom pričala je o obrazovanju devojčica Romkinja i ključnoj ulozi koje ono ima kao preventivna mera zaštite od ranih i prisilnih udaja i napustanja škola. Tanja Grgić je pričaja o prislinm maloletnilkim zajednicama i o njihovoj rasprostranjenosti.
Konferecij je održana u 11 časova na Go to meetnig platformi pored govornica na njoj su prisustvali i predstavnice drugih Romskih nevladinh organizacija, predvnice Romske ženke mreže, predsvnica iz kancelarije Poverenika za ravnopravnost kao i donatri i druge zainteresovane strane.
