Deseta godišnjica Konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznatije kao Istanbulska konvencija, obeležena je 7.maja na javnom (hibridnom) događaju u Beogradu, okupljajući visoke predstavnike Saveta Evrope, Delegacije Evropske unije u Srbiji, državnih organa i međunarodne zajednice da razgovaraju o značaju Istanbulske konvencije i diskutuju o ključnim dostignućima i izazovima u vezi sa njenom primenom.
Tobijas Flesenkemper, šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, pozdravio je učesnike i naglasio značaj Istanbulske konvencije za oslobađanje žena i devojaka od nasilja, uprkos izazovima nametnutim pandemijom COVID-19. „Ovaj značajni ugovor Saveta Evrope stvorio je pravni okvir za zaštitu žena od svih oblika nasilja i sprečavanje, procesuiranje i uklanjanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Zahvaljujući specifičnom mehanizmu praćenja („GREVIO“) mogu se identifikovati načini za efikasnu primenu. Prva GREVIO ocena za Srbiju predstavljena je u januaru 2019. Porodično nasilje se povećalo tokom pandemije svuda. Zbog toga je još važnije preduzeti mere sada, povećati budžete za skloništa i pojačati prevenciju. Važno je da sve države članice ratifikuju Istanbulsku konvenciju i promovišu je da postane istinski globalni standard. U ovom naporu računamo na Srbiju“, rekao je Flesenkemper u svojoj uvodnoj reči.
Ambasador Sem Fabrizi, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, obratio se spominjući Strategiju ravnopravnosti polova EU 2020-2025 koja ističe nesrazmeran efekat digitalnih tehnologija na ravnopravnost, ravnotežu poslovnog i privatnog života, nejednaki udeo odgovornosti za negu, kao i fokusiranjem na zelenu i digitalnu transformaciju. „Iako nijedna zemlja na svetu još nije postigla punu rodnu ravnopravnost, Evropa je globalno pionir rodne ravnopravnosti i to je nešto na šta bismo trebali biti ponosni. EU je potpuno svesna da nasilje nad ženama predstavlja glavnu prepreku rodnoj ravnopravnosti, jednoj od osnovnih vrednosti EU. Naša posvećenost i konkretne akcije su od suštinskog značaja, ali potrebni su dodatni napori od svih nas“, naglasio je ambasador Fabrizi.
U svojoj izjavi, Biljana Branković, članica Nadzornog tela Istanbulske konvencije – GREVIO, fokusirala se na uticaj Konvencije na njene članovince i na to šta je ona promenila u životu stvarnih žena. „Kao GREVIO smo do sada objavili osnovne izveštaje o evaluaciji za 17 zemalja. Ispostavilo se da nijedna od ovih zemalja nije uspela da u potpunosti ispuni zahteve Konvencije, ali je svaka od njih postigla napredak, često značajan napredak, u „prevođenju“ njenih normi u stvarnost. Na primer, zemlje zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, izmenile su svoje krivično zakonodavstvo, usvojile posebne zakone o nasilju u porodici i uvele hitne naloge za zabranu pristupa. Kreatori politika moraju imati viziju. Konvencija nudi tu viziju “, zaključila je.
„Istanbulska konvencija je najbolje sredstvo za najefikasnije smanjenje nasilja u porodici i nasilja nad ženama, stvarajući na taj način bolje uslove za život i dosledno poštovanje kulture ljudskih prava, izjavila je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog Srbije u svom govoru.
Johanna Nelles, izvršna sekretarka Mehanizma za nadgledanje Istanbulske konvencije, u svom obraćanju usredsredila se na glavna dostignuća i izazove tokom 10 godina primene Konvencije. „Istanbulska konvencija nadahnjuje promene u zakonodavstvu, raspodeli budžeta i broju i vrstama usluga koje su dostupne ženama koje iskuse silovanje, nasilje u porodici, vrebanje, seksualno uznemiravanje ili druge oblike nasilja. Praćenje njegove primene pokazuje kako i gde i trendove koji su se pojavili tokom poslednjih 10 godina.“
Događaj je nastavljen otvorenom diskusijom o naporima javnih vlasti u Srbiji u pravcu primene Istanbulske konvencije sa ciljem da se osigura kontinuirani napredak u okončanju svih oblika nasilja nad ženama i devojkama.
Srbija se pridružila Istanbulskoj konvenciji 2014. godine i ugovor danas obavezuje 34 zemlje širom Evrope. U svom prvom izveštaju o sprovođenju Istanbulske konvencije u Srbiji objavljenom početkom prošle godine, stručno telo Saveta Evrope GREVIO prepoznalo je posvećenost srpskih vlasti otklanjanju rodno zasnovanog nasilja i značajan napredak postignut u zakonodavstvu i praksi. Ipak, potrebni su dodatni napori kako bi se osigurao sveobuhvatniji odgovor na svako nasilje nad ženama obuhvaćeno Istanbulskom konvencijom, uključujući silovanje, vrebanje, seksualno uznemiravanje i prisilni brak.
Događaj je organizovala Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog Srbije, uz podršku zajedničke akcije Evropske unije i Saveta Evrope „Sprečavanje i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji “koja je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope„Horizontal Facility za zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.