Sedamnaest meseci pre 16. maja, u Aušvic-Birkenau je formiran porodični logor tzv. „Ciganski kamp“ u kome su internirani Romi i Sinti iz čitave Evrope. Kada su logoraši kampa saznali da se planira njihova eliminacija, kako bi se napravilo mesta za nove zatvorenike, pobunili su se. Nemačke vojnike su dočekali kamenjem, drvenim pločama, žicama. Oružje koje su Romi koristili nije moglo da se meri sa nemačkim, ali su i vojnici osetili posledice borbe i plan o eliminaciji Roma i Sinta odložili.
Ovaj hrabar i ujedinjen ustanak, različite romske organizacije i inicijative u čitavoj Evropi obeležavaju 16. maja kao Dan otpora Roma. Nažalost, značaj ovog dana još uvek nijedovoljno prepoznat.
Nacistička politika je propagirala rasističke zakone kojima je opravdavala tretiranje grupa koje, prema njima, nisu vredne življenja. Pod takvim okolnostima, bilo je teško zamisliti pružanje ikakve vrste otpora.
Ipak, ustanak se dogodio upravo tamo gde je bio najmanje očekivan, u jednom od logora u kojem su nacistički planovi o istrebljenju uspevali. 16. maja, 1944. godine, romski narod u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau se pobunio i suprotstavio zločincima u pokušaju da sačuvaju svoj i živote svojih sunarodnika.
Ovo je bio prvi organizovani otpor zatočenika u ovom logoru. Nažalost, logoraši su uspeli da odlože neizbežno samo na par meseci. Nemački SS je u noći između 2. i 3. avgusta te godine „likvidirao ciganski kamp“ i skoro 2 hiljade i 900 žena, dece, starih i bolesnih Roma i Sinta je tokom te noći prvo ugušeno u gasnim komorama a potom spaljeno u krematorijumu.