“Tužilaštvo kao da ne želi ili ne sme da vidi da ima više nego dovoljno dokaza da započne sudski istražni postupak u slučaju koji ima mnogobrojne svedoke, uključujući i žrtve, kao i puno pisanih (materijalnih) dokaza koji potvrđuju moju traumu izazvanu Lečićevim seksualnim nasiljem.Moji iskazi su originalno zapisani od strane psihologa, a datiraju od ranih dana posle samog silovanja.
Postoji veliki broj dokaza i svedoka o mom lečenju godinama u Americi, gde je na prvoj stranici svakog izveštaja, svake istorije bolesti napisano da sam bila silovana 2012 godine.Sada se eto javlilo još svedoka, devojaka koje su doživele različite vidove Lečićevog nasilja, i čija svedočenja su ponuđena Tužilaštvu, međutim tužilac je odbio da ih sasluša. Ja ne sumnjam da tužilac zna da ja nemam ni jedan motiv da lažem ili izmišljam priče o tako strašnoj traumi, najstrašnijem napadu na moje ljudsko biće. Tužilac mi je, u vreme kada sam dostavila gomilu dokaznog materijala, čak i poručio da mi veruje.Jedini zaključak koji mogu da donesem jeste da je Tužilaštvo podleglo pritisku nasilnika I da ga se tužilac boji.Ja moram da naglasim da ja nisam bila ta koja je inicirala ovaj postupak, već je Tužilaštvo kontaktiralo mene posle medijskih objava o filmu “Zaceli me”.I danas, dok ovo pišem, mnoge devojke i žene doživljavaju seksualno nasilje. Koliko nas je progovorilo? Samo šačica.Zašto samo tako malo? Upravo zbog ovakvih procesa u kojima tužilac odbija da sasluša sva svedočenja.
Na nama je da sada konačno razumemo sve razloge ćutanja žrtava koje nas okružuju, a koje bi, da ih danas pitate, negirale sve traume koje su proživele, lagale Vas u oči, samo da ne dožive ovo što sam ja danas doživela. Sve što sam uradila u poslednjih devet godina, svaka odluka, svaka patnja, moj odlazak, moj film, svaki napor da preživim- dokaz je traume tog silovanja.
Ja ne moram nikome ništa da dokazujem. Ja želim da žrtve imaju slobodu da prijave nasilje i pravo na pomoć i podršku.I jedna žrtva je previše, a ima ih nebrojano. To mora da prestane. Zato ja neću stati.”Danijela Štajnfeld
