„Mama, oni meni ne veruju! Zašto moram da ponavljam?“, rekla je devojčica iz Novog Sada nakon sedmog svedočenja o seksualnom uznemiravanju koje se dogodilo kada se vraćala iz škole.
Iako je devojčica za potrebe istrage o neprijatnom iskustvu morala da govori čak sedam puta, postupak nije pokrenut.
Zašto je proces i dalje toliko težak za žrtvu?
Andrijana Radojčić iz udruženja građana Atina za BBC na srpskom kaže da procesi koji traju i nestručnost službenika tokom ispitivanja psihološki utiču na žrtvu.
„To dovodi do toga da žrtva ne zvuči autentično, jer „ponavljanjem ona pronalazi narativ kojim priča to što je preživela“, kaže ona.
Koliko postupci traju je odgovor koji, prema sugestiji Ministarstva pravde, treba tražiti od sudova.
Kada je reč o broju žena koje su pretrpele neki vid nasilja OEBS-ovi podaci pokazuju da je reč o 1,7 milion žena.
U razgovoru za BBC Radojčić objašnjava da se žrtvama dešavalo da dođu da prijave silovanje, a da ih u policiji više ispituju o tome kako je bila obučena.
To može dovesti i do posledica, kaže ona, kao što su retraumatizacija i sekundarna viktimizacija.
U prvom slučaju žrtva ponovo proživljava agoniju, dok je ovo drugo i opasnije, jer može dovesti do novih povreda.
„A to se često dešava zbog neosetljivosti ispitivača“, kaže Radojčić, opisujući primerom kada ispitivač pita žrtvu šta je imala obučeno, pre nego što je napadnuta, aludirajući tim pitanjem da je „možda ona kriva“.
Napominje da i su i žrtve slabo informisane i da „malo ko zna kada i kome treba nešto da ispriča“.
Kaže i da zbog procedure žrtve odustanu od gonjenja, „jer kada govorite i o lepom događaju toliko puta, on gubi na jačini, a kamoli o ružnom“.
„Posebno ako ti postupci traju godinama“, dodaje.
Istog stava je i Autonomni ženski centar koji potvrđuje da se neretko dešava da žrtve odustaju od krivičnog gonjenja.
„Neadekvatan odgovor institucija na nasilje nad ženama je jedan od čestih razloga zbog kojih žrtve odustaju od svedočenja ili učešća u postupku“, kažu za BBC na srpskom Dijana Malbaša iz AŽC-a.
Dodaju i da tu ima i drugih razloga kao što su pretnje nasilnika žrtvi ukoliko ne odustane od svedočenja, strah, osuda sredine, pokušaj da se sačuva porodica zbog dece, ekonomska zavisnost od nasilnika, emotivni odnos prema počiniocu nasilja.
Smatraju da u središtu svih mera koje se odnose na zaštitu od nasilja moraju da budu bezbednost i prava žrtve .
Nasilje u brojevima
***za silovanje je predviđena kazna zatvora od pet do 12 godina, dok je za teže oblike predviđena kazna od 5 do 15, a kazna za izvršeno delo prema detetu najmanje 10 godinaza
***polno uznemiravanje predviđena je novčana kazna ili zatvor do pola godine, dok je kazna za izvršeno delo prema detetu od tri meseca do tri godine
***Za 11 godina, 320 žena u Srbiji ubijeno je samo zato što su žene
***400 dece ostalo je siročadSrbija je četvrtu godinu deo ove svetske kampanje
***42 odsto žena u Srbiji je doživelo seksualno uznemiravanje nakon 15 godine39 odsto žena nikome nije govorilo o doživljenom seksualnom uznemiravanju
***Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ traje do 10. decembra
