CHAT:

Predstvaljeno istrаživanje Rodno zasnovano nasilja nad Romkinjama i dostupnost usluga podrške

11. Decembar 2019

Romski centar za žene i decu Daje predstavio je danas u Medija centru istraživanje Rodno zasnovano nasilja nad Romkinjama i dostupnost usluga podrške“.

Prema istraživanju više od dve trećine Romkinja u Srbiji stupilo je u „brak“ pre navršene osamnaeste godine, a čak njih 30% u uzrastu između 13 i 15 godina.

Romski centar za ženu i decu Daje počeo je projekat u saradnji sa Švedskom fondacijom Kvinna Till Kvinna pod nazivom „Žene romkinje u javnom zagovaranju“. U okviru projekta sprovedeno je istraživanje u osam opština na teritoriji Srbije (Smederevska Palanka, Kragujevac, Kostolac, Voždovac, Palilula, Zemun, Zvezdara). Anketom je obuhvaćeno ukupno 180 romskih žena koje žive u nestandardnim naseljima u odabranim opštinama.

Više od polovine romskih žena postaju majke pre navršene osamnaeste godine, dok jedna trećina prvo dete rodi između 14 i 16 godna.

Podaci pokazuju da rano i/ili prisilno stupanje u bračnu/vanbračnu zajednicu onemogućava devojčice da nastave završe školovanje, odnosno da sprečavanje ranih i prisilnih veza deluje kao protektivni faktor kad je u pitanju obrazovanje romskih devojčica.

Ispitanice koje saopštavaju da su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile prisilno roditelja u 78,6% slučajeva su bile maloletne kad su rodile prvo dete, u poređenju sa njih 40,6% koje su u bračnu/zajednicu stupile svojom voljom a prvo dete rodile pre navršene osamnaeste godine.

Čak 97,3% ispitanica koje su bile punoletne kada su rodile prvo dete pratile su sve svoje trudnoće kod ginekologa, u poređenju sa njih 58,4% koje su bile maloletne kada su rodile prvo dete. Među ženama koje su maloletne rodile prvo dete, njih 27,3% je neke svoje trudnoće pratilo kod ginekologa, a njih 14,3% nije pratilo trudnoće kod ginekologa (u poređenju sa 0% žena koje su bile punoletne kad su rodile prvo dete).

Navedeni podaci pokazuju da su maloletničke trudnoće povezane sa rizičnim oblicima zdravstvenog ponašanja koji mogu da ugroze zdravlje deteta i majke.

Posledice prisilnih i maloletničkih zajednica po devojčice i žene su brojne i uključuju napuštanje škole, niži nivo obrazovanja, zdravstvene rizike povezane sa ranom seksualnom aktivnošću i maloletničkim trudnoćama, siromaštvo.

Život u prisilnim i maloletničkim zajednicama povezan je i sa znatno povećanim rizikom od izloženosti žene fizičkom, psihološkom, ekonomskom i seksualnom nasilju od strane partnera ili drugih muških članova porodice. Za „udate“ devojčice prva bračna noć jeste silovanje i predstavlja početak života u nasilju.

Prema istraživanju koje je sproveo Romski centar za žene i decu Daje čak 90% Romkinja je doživelo neku vrstu rodno zasnovanog nasilja. Svaka četvrta Romkinja najmanje jednom u toku života bila je prisiljena na seksualni odnos.

Ispitanice u najvećem procentu kao rodno zasnovano nasilje prepoznaju oblike fizičkog nasilja i pretnje fizičkim povređivanjem i ubistvom, kao i pretnje oduzimanjem dece. skoro polovina ispitanih Romkinja prinudu na seksualni odnos niti silovanje ne prepoznaje kao nasilje. „Žena mora uvek da bude raspoložena za muža i da spava sa njim“, navodi u komentarima jedna od ispitanica. Ovo pokazuje da je u romskoj zajednici seksualno nasilje normalizovano i smatra se sastavnim delom života romske žene. Seksualna pokornost partneru je dužnost i obaveza Romkinje.

Što se tiče pitanja zapošljavanja najveći procenat ispitanica je nezaposleno, čak 79,2%. Ispitanice koje su zaposlene rade kao higijeničarke, sobarice i sezonske radnice.