Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Beograd 25.11.2020– Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Nasilje nad ženama, samo zato što su žene, ozbiljan je oblik kršenja ljudskih prava žena, čija je učestalost u državama Zapadnog Balkana veoma visoka. Svaka druga žena u Srbiji doživela je neki oblik rodno zasnovanog nasilja od strane partnera, najmanje jednom tokom života. Nešto manje od polovine žena ima iskustvo psihološkog nasilja, 22% žena je bilo izloženo fizičkom i/ili seksualnom nasilju, a 12% njih je preživelo ekonomsko nasilje, pokazuju rezultati istraživanja koje je sproveo OEBS u Srbiji, tokom 2019. godine.

U romskoj populaciji, rodne nejednakosti su izuzetno izražene i uz druge nepovoljne socio-ekonomske faktore (pre svega siromaštva), predstavljaju izvor izuzetno visoke rasprostranjenosti nasilja nad ženama Romkinjama. Istraživanje koje je sprovelo udruženje Romski centar za žene i decu Daje, 2019. godine, pokazuje da je više od dve trećine Romkinja bilo izloženo psihološkom nasilju najmanje jednom u toku života, a isti procenat romskih žena ima iskustvo fizičkog nasilja. Svaka četvrta Romkinja je najmanje jednom tokom života bila prinuđena na seksualni odnos. Čak 40% Romkinja izloženo je ekonomskom nasilju od strane partnera.

Nikad ne izlazim iz kuće. Ponekad odem do prodavnice.“ (žena romske nacionalnosti)

Devojku od 22 godine je ubio čovek koliko je tukao. On je nju toliko maltretirao, vrelu vodu je prosuo po njoj. Ona nije smela da kaže ko joj je to uradio, rekla je da je sama sebe izgorela… Kad je izašao iz pritvora, on je krenuo nju da maltretira i dok je nije ubio nije se smirio.“ (žena romske nacionalnosti, aktivistkinja za ženska prava)

On je nju po mesec dana zaključavao u kuću, ne u kuću – u šupu! Po mesec dana nije izlazila, gladna i žedna, samo je dolazio tu da je bije i da je maltretira.“ (žena romske nacionalnosti)

Muž mi preti da će da me povredi, da me ubije. Ali samo kad se svađamo, on ne misli tako.“ (žena romske nacionalnosti)

Usled specifične kulture tišine u zajednici, Romkinje oklevaju da govore o nasilju koje preživljavaju. Odgajanje u skladu sa rigidnim patrijarhalnim normama dovodi do toga da Romkinje prihvataju nasilje kao neštgo normalno, kao sastavni deo života. Često, romske žene ne prepoznaju da su izložene nasilju.

Ima toliko devojčica koje žele da se školuju, koje žele mnogo više od života. Ali, njih udaju. I dečaci se mladi žene, ali njima je dozvoljeno da švrljaju.“ (žena romske nacionalnosti)

Ona je morala da se uda, njeni roditelji su dobili neki novac za nju. Imala je 14 godina. A on petnest godina stariji od nje. Prvo veče on je nju silovao.“ (žena romske nacionalnosti, aktivistkinja za ženska prava)

Takav je zakon, prodaju žensku decu. Zavisi koliko koja vredi. Skuplja je sad ako završi školu, a gledaju i da li je lepa, da li je bela.” (žena romske nacionalnosti)

Mogu na prste da se izbroje žene koje su samostalno izabrale partnera. Samo roditelji kažu i to je to – prodane neveste. Dođu mi i kažu mi kupili smo mladu za toliko i toliko para zato što je takav običaj.” (žena romske nacionalnosti)

Za mnoge romske devojčice period detinjstva se završava veoma rano – prisilnom „udajom“. Dve trećine Romkinja stupilo je u zajednicu pre navršenih osamnaest godina, a 30% njih je primorano na zajednicu dok je bilo na uzrastu između 13 i 15 godina. Ova štetna praksa ima ekstremno negativne posledice na devojčice – direktan je uzrok ranog napuštanja obrazovnog sistema i maloletničkih trudnoća, koje su povezane sa brojnim rizicima po majke i bebe. Romkinje koje su maloletne prisiljene da stupe u partnersku zajednicu izložene su znatno većem riziku od rodno zasnovanog nasilja.

Iako je rodno zasnovano nasilje nad Romkinjama veoma rasprostranjeno, ne postoje zvanični podaci o nasilju nad Romkinjama u našoj zemlji. Prikupljanje ovih podataka je od ključnog značaja za razvoj programa i strategija koji su zasnovani na potrebama žena Romkinja, kao i za praćenje napretka u oblastima rodne ravnopravnosti i inkluzije vulnerabilnih grupa, što jeste obaveza naše države prema različitim međunarodnim telima i prema Strategiji za socijalnu inkluziju Roma i Romkinja kao i Strategije za rodnuravnopravnost.

Pored suštinske važnosti zvaničnih podataka o položaju Romkinja u Srbiji, efikasnost prevencije i eliminacije rodno zasnovanog nasilja nad Romkinjama uslovljena je aktivnom participacijom ženskih romskih organizacija u svim procesima usmerenim ka postizanju rodne ravnopravnosti i eliminaciji rodno zasnovanog nasilja.

1 OEBS (2019):

2 Romski centar za žene i decu Daje (2019): Rodno zasnovano nasilje nad Romkinjama i dostupnost usluga podrške. Beograd, Srbija.

Leave a comment