Borka Pavićević, dramaturg i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju preminula je u nedelju 30.6.2019 godine u ranim jutarnjim časovima, saopšteno je iz ovog centra.
Rođena je 1947. godine u Kotoru, Crna Gora, Jugoslavija.
Diplomirala je dramaturgiju 1971. godine godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine sa tezom „Neorealistička drama u Srbiji između dva rata“.
U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je 10 godina (1970 – 1981), i u BITEF-u 20 godina. Dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978 – 1991). Osnivač teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981). Učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991). Umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, smenjena zbog političkog i javnog delovanja (1993). Učesnica je Civilnog pokreta otpora (1991). Članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca, od osnivanja.
Osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (od 1994. godine).
Pisac kolumni u časopisu Susret, zatim nedeljniku Vreme, od njegovog osnivanja, i u dnevnom listu
Danas. Objavila je tri zbirke eseja: „Na ex – Postdejtonska moda“ (Novi Pazar, 1998), „Moda“ (Beograd, 1994) i „Glava u torbi“ (Beograd, 2017) – kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.
Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.
Dobitnik nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade „Ruts“ Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje fond „Maja Maršićević Tasić” 2005. godine, i nosilac je Ordena legije časti Republike Francuske 2002. godine.
Datum i vreme kremacije i komemoracije u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće naknadno objavljeni.