U Beogradu je 20 i 21 juna u Palati Srbija, održana regionalna konferencija o rezultatima „Dekade inkluzije Roma“ pod nazivom „Nasleđe, stečeno iskustvo, najbolji primeri i šta dalje?“.
Konferenciju održana u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i ambasade Slovačke u Beogradu u svojstvu predsedavajućeg OEBS.
Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije Suzana Paunović saopštila je,da iako većina zemalja, na međunarodnom nivou, svojim nacionalnim zakonodavstvima zabranjuju diskriminaciju po osnovu rasne ili etničke pripadnosti, mnogi Romi i dalje su žrtve predrasuda ili duboko ukorenjene socijalne isključenosti. Evidentan je jaz između Roma i drugih delova populacije u članicama EU, a sa ovim problemom suočavaju se i zemlje kandidati za članstvo u EU saopštila je ona.
„Važno je da je problem prepoznat i da postoji jasna svest o tome da je potrebno uraditi mnogo više, kako bi se smanjio postojeći jaz, i da je neophodno preduzimati konkretne mere koje doprinose većoj integraciji Roma u društvo. Jednostavno rečeno neophodno je sa preći sa reči na dela. Smatram da je važno i to što je prepoznato da je ovo pitanje koje se ne može uspešno rešavati na nivou pojedinačnih država, već je neophodna koordinacija, regionalna saradnja i razmena dobrih praksi i iskustava“ navela je ona.
Upravo sa tim ciljem Srbija je deo Programa integracije Roma 2020.
Najvažniji cilj „Integracije Roma 2020“ je doprinos smanjenju socijalno-ekonomskog jaza između Roma i neromske populacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj i jačanje institucionalne obaveze vlada u regionu da ugrade i ispune konkretne ciljeve za integraciju Roma, rekla je Paunović. Prema njenim rečima, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU svoju politiku u ovoj oblasti zasniva na četiri osnovna cilja iz Okvira EU za nacionalne strategije za integraciju Roma – pristupu obrazovanju, zapošljavanju, zdravstvu i stanovanju.
Pored toga, kako dodaje, fokusirani smo i na takozvane unakrsne politike za integraciju Roma, poput obezbeđenja da se usvojene Strategije primenjuju na lokalnom nivou, jačanja antidiskriminatornih propisa, unapređenja zaštite romske dece i žena i otkrivanja siromaštva u romskoj zajednici. U tom cilju alocirana su nacionalna sredstva, sredstva iz EU, ali i sredstva iz bilateralnih i drugih pomoći. Pitanja inkluzije i položaja Roma nalaze se i među ključnim uslovima u pregovaračkim poglavljima 19, koje se tiče socijalne politike i zapošljavanja i 23 koje se odnosi na Pravosuđe i osnovna prava.
Pored činjenice da je bolja interacija Roma ključna za poštovanje osnovnih prava velikog broja građana EU i da doprinosi većoj socijalnoj koheziji, Paunović smatra da je za sve zemlje regiona važno da integracija ima i značajne ekonomske koristi. Romi predstavljaju rastući deo radno sposobne populacije jer su u proseku stari 25 godina prema proseku EU populacije od 40 godina. Prema nedavnom istraživanju Svetske banke, puna integracija Roma na tržištu rada donela bi nekim zemljama ekonomsku korist od oko pola milijarde evra.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je neophodno da svi radimo na rešavanju probelema inkluzije Roma. Kako navodi lokalni niovo je mesto gde se moraju videti konkretni rezultati i dodao da je potrebna želja i volja Romske populacije da učestvuje z rešavanju problema.
„Jedna dekada nije dovoljna da se ovi problemi reše i neophodna je stalna i dugoročna saradnja Roma i zajednice. Beograd kao lokalna samouprava sprovodi republičku Strategiju za aktivno uključivanje Roma i Romkinja u društvo od 2016. godine, kao i Strategiju unapređenja položaja Roma od 2009. godine. Planirana je i izrada Akcionog plana Grada Beograda za dalje unapređenje položaja Roma i to će nam u narednom periodu biti prioritet“ rekao je on .
Ministar za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević poručio je na zatvaranju konferencije da je za uspešniju inkluziju Roma i Romkinja u društvo neophodna saradnja nadležnih ministarstava i institucija saopštilo je to ministarstvo.
Đorđević je rekao da se to odnosi na saradnju različitih interresornih tela na nacionalnom i lokalnom nivou, koordinatora za romska pitanja, pedagoških asistenata i zdravstvenih medijatora, uz jasnu podelu nadležnosti i odgovornosti.
Ministar je ocenio da je skup ispunio svoj cilj, a to je razmena iskustava o najaktuelnijim temama u ovoj oblasti, i dodao da je niz stereotipa i predrasuda o Romima, učvršćenih kroz generacije, potrebno temeljno dekonstruisati boljom informisanošću većinskog i romskog stanovništva i promocijom pristupa medija za romsko stanovništvo.
Pored Đorđevića, završna izlaganja imali su i šefica političke sekcije Delegacije Evropske unije u Srbiji Nora Hairinen, gradonačelnik Grada Beograda Zoran Radojičić i ambasadorka Slovačke u Srbiji Dagmar RepčekovaŠefica političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen naglasila je da su Romi najveća etnička manjina u Evropi.
Šefica političke sekcije Delegacije Evropske unije u Srbiji Nora Hairinen rekla je da je Evropska unija partner Vlade Republike Srbije u procesu unapređenja položaja romske zajednice.
Kako novodi EU je izdvojila do 11,4 miliona evra za inkluziju, a u planu je da se izdvoji još 20 miliona za rešavanje stambenog pitanja Roma.
Ambasadorka Slovačke Dagmar Repčekova zahvalila se svim učesnicima konferencije i ocenila je veoma uspešnom.