Biografija Saita Balića
Rođen 03.01.1932 god. u Nišu od majke Fatime i oca Osmana, starinara. Po završenom bravarskom zanatu završio je mašinski fakultet u Nišu i stekao zvanje mašinskog inženjera.
U pokret emancipacije Roma uključuje se 1950 godine prilikom pokušaja komunističke vlasti tadašnjeg Niša da isele Rome iz njihove mahale u kojoj su živeli više od 80 godina. Uključuje se u društvo Rom „Iba Ademović“ koje je tada bilo jedno od nukleusa buđenja svesti o problemima Roma u tadašnjoj Jugoslaviji. Komunistički pogled na pitanje nacionalnih manjina i težnja za tihom asimilacijom Roma terale su napredne Rome da započnu borbu za svoja etnička i ljudska prava.
Stvaranjem mreže društava Rom po čitavoj Jugoslaviji i buđenjem građanskog aktivizma kod Roma u zemljama centralne i istočne Evrope uspeo je da problem diskriminacije, društvenog položaja i neobrazovanja Roma učini vidljivim za međunarodnu javnost. Kao predsednik Svetske organizacije Roma pokrenuo je raspravu o Romima u mnogim zemljama Evrope. Ljudska prava Roma razmatrana su u parlamentima mnogih zemalja istočne i centralne Evrope i u Organizaciji Ujedinjenih Nacija.Vrlo lako pridobijao je simpatije i podršku intelektualaca iz celog sveta koji su se pridružili pokretu Roma. Danas je to snažan pokret Roma i ne-Roma za ljudska prava i mesto pod suncem. Rezultati uporne i teške borbe se ogledaju u stotinama NVO po svetu, hiljadama visokoobrazovanih Roma koji se ne stide da kažu da su Romi i poboljšanom ustavno-pravnom položaju mnogih zemalja. Za svoj dugogodišnji rad dobio je mnogobrojna priznanja: Orden rada sa zlatnim vencem, Vukova nagrada za opismenjavanje, Zlatno slovo, Oktobarska nagrada grada Niša, Prvomajska nagrada, povelje i počasne titule više univerziteta, gradova, kulturnih i prosvetnih manifestacija širom sveta. Ali najveće priznanje je priznanje koje je dobio od svog naroda. Bukvalno do samog kraja, Sait Balić se borio protiv diskriminacije Roma ma gde se oni nalazili u svetu.
„Baro manuš“ (veliki čovek) Sait Balić umro je dan posle završene 24-te smotre kulture Roma 20-og jula 1998 godine.
„Mera demokratičnosti jednog naroda i društva je odnos prema malim narodima i zajednicama“.
