Srbija spada među zemlje sa najvećom nejednakošću u Evropi, zemlje u kojima su domaćinstva izuzetno finansijski opterećena troškovima stanovanja i jedina je u regionu koja nije organizovala nijednu posebnu meru socijalne politike prema najsiromašnijima za vreme prvog talasa korona krize saopštila je inicijativa A11.
Ovo su podaci sa kojima Srbija dočekuje ovogodišnji 17. oktobar – svetski Dan borbe protiv siromaštva i ulazi u novu fazu ekonomske i zdravstvene krize prouzrokovane epidemijom korona virusa.
“Teret krize u našoj zemlji platiće najsiromašniji među nama i to je odluka ove države. Da je to svesna odluka govori činjenica da Vlada Srbije, jedina u regionu, nije donela nijednu meru socijalne politike za zaštitu najugroženijih”, kaže Danilo Ćurčić iz organizacije A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, povodom Dana borbe protiv siromaštva.
U zemljama u regionu je bilo posebnih mera za zaštitu najranjivijih. Podaci Svetske banke, koje citira i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, kažu da su „Severna Makedonija, Albanija i Kosovo proširile obim korisnika socijalne pomoći“ tokom kovid krize, da je Severna Makedonija za pet meseci produžila pravo na energetski dodatak. U Bosni i Hercegovini neke lokalne samouprave su dodeljivale novčanu pomoć socijalno ugroženima, na Kosovu je tri meseca isplaćivana dodatna novčana pomoć za penzionere sa najnižim penzijama, za domaćinstva bez formalnih prihoda i za radnike koji su izgubili posao u tom periodu. Albanija je sa 300 evra dotirala radnike koji su ostali bez posla.
No, siromaštvo u Srbiji je sveprisutno i žrtve siromaštva nisu samo najteže socijalno ugroženi sugrađani. To je ogroman postotak stanovništva, možda čak i većina koja radi za minimalac ili manje od toga, bez adekvatne zaštite svojih ekonomskih i socijalnih prava.
Povodom Dana borbe protiv siromaštva, podsećamo na neke od aktuelnih podataka koji ilustruju kako živimo:
- Minimalna zarada u Srbiji je 32.126,00 RSD i prima je oko 350 000 radnika, što je oko 15 odsto zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2 odsto zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate. (izvor UGS „Nezavisnost“)
- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37,500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade.
- 20 odsto najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20 odsto najsiromašnijih.
- Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu
- 66 odsto domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018.
- U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći.
- Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626,00 RSD.
- Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć. Takav koncept „radne aktivacije” nije poznat nigde u Evropi.
Inicijativa A 11 poziva vlast da primenom odgovornije socijalne politike preraspodeli teret krize, smanji rastuću nejednakost u društvu i utiče na smanjenje siromaštva u Srbiji, a građane i građanke poziva da se otvoreno i bez straha bore za svoja ekonomska i socijalna prava.
Tekst preuzet sa sajta Inicijative A11 link
