Poslednji podaci UNHCR-a govore da nekoliko stotina ljudi nije upisano u matične knjige rođenih, a među njima je najviše mališana.
Istraživanje koje je Visoki komesarijat UN za izbeglice radio pre pet godina pokazalo je da osam odsto dece u romskim naseljima mlađe od četiri godine nema krštenicu, a s obzirom na to da „Praksis” već 15 godina vodi sudske postupke kako bi ljudi bez ličnih dokumenata bili upisani u matične knjige rođenih, njihov broj se prilično smanjio. Međutim, i dalje se rađaju deca koju zakoni ove zemlje sprečavaju da budu odmah upisana u matične knjige rođenih, a uz malo dobre volje nadležnih organa ovaj problem je moguće sasvim lako i brzo rešiti – zaključuje Milan Radojev.
Podaci sa terena do kojih je došla organizacija Daje je ta da mnoga romska deca nisu u sistemu obrazovanja zbog problema sa dokumentima i zato što mnoge škole traže da dete ima prijavljeno prebivalište na teritoriji koju škola obuhvata iako je po Zakonu o osnovnom obrazovanju u članu 55 naspisano da Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, a sa dostavljenim dokazom o zdravstvenom pregledu deteta.
Mnoge romske porodice žive u neformalnim, podstandardnim naseljima koja nisu legalizovana, u barakama koje nemaju vlasnika. Iz tih ali i iz mnogih drugih razloga Romi koji žive u ovim naseljima često nemaju prijavu prebivališta na adresi na kojoj žive, nego su prijavljeni na adresama na kojim su živeli ranije a to je često van Beograd.
Pravnica naše organizacije je kontaktirala osnovne škole u Beogradu i dobila je informaciju da su one upućene u ovu problematikuje za upis neophodan samo JMBG deteta a da se sva ostala dokumentacija može naknadno dostaviti.
Šta je razlog za ovake kontradiktorne informacije? Da li postoji diskriminacija u obrazovanju ili neki Romi i dalje nemaju svest o bitnosti obrazovanja?
