Prenosimo saopštenje Astre o Međunarodni danu borbe protiv trgovine ljudima.
Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 30. jul je ustanovljen kao Međunarodni dan borbe protiv trgovine ljudima u cilju skretanja globalne pažnje javnosti na sveprisutnost ovog problema. Jedno od merila uspešnosti ove borbe i kvaliteta sistemskog odgovora na problem trgovine ljudima jeste i ostvarenje prava žrtava trgovine ljudima u sistemu i van njega.
Kakav je položaj žrtava trgovine ljudima u pravosudnom sistemu Srbije, najbolje pokazuje „Analiza sudske prakse za krivična dela posredovanje u vršenju prostitucije, trgovina ljudima i trgovina maloletnim licima radi usvojenja“, koju ASTRA već 11 godina unazad sprovodi na godišnjem nivou. Nažalost, ovogodišnja Analiza koja se odnosi na slučajeve iz 2020, potvrđuje dosadašnje negativne trendove u ovoj oblasti, uz jedan primer (naročito) dobre prakse.
GLAVNA ZAPAŽANJA
· Za krivično delu trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim kazne se redovno izriču u visini zakonskog minimuma, tako da u poslednje tri godine beležimo najveći udeo kazni zatvora za trgovinu ljudima u rasponu od 3−5 godina, uz smanjenje udela kazni zatvora u trajanju preko 5 godina (38% u 2018, 25% u 2019. i 17% u 2020. godini). Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, takođe nije nepoznanica, tako da je 17% počinilaca dobilo kaznu kraću od tri godine.
· Tokom prethodne tri godine može se uočiti porast udela seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (seksualna eksploatacija u presudama za 2018. godinu ima udeo od 60%, za 2019. godinu 82%, dok za 2020. godinu ovaj procenat iznosi 100%), uz stalni porast broja presuda donetih prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (40% u 2018, 50% u 2019. i 59% u 2020. godini). Od ukupno analizirane 22 presude, 13 presuda je doneto prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela, 9 presuda se odnosi na krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije (59%), a 4 na krivično delo trgovina ljudima (31%).
· Nastavljen je i porast udela krivičnog dela posredovanje u vršenju prostitucije uz smanjenje udela krivičnog dela trgovina ljudima (procenat okrivljenih za posredovanje u vršenju prostitucije (čl. 184) iznosio je 13% u 2018, 59% u 2019, i 64% u 2020. godini; procenat okrivljenih za trgovinu ljudima (čl. 388) iznosio je 80% u 2018, 29% u 2019. i 27% u 2020. godini).
· U sudskim postupcima vezanim za krivično delo trgovina ljudima sva oštećena lica su ženskog pola, dok 60% oštećenih čine maloletna lica, tj. deca.
· Nema podataka da je neko od oštećenih lica dobilo status posebno osetljivog svedoka. Ovo posebno zabrinjava jer je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima i prethodnih godina vrlo retko dodeljivan.
· U pogledu odlučivanja o imovinsko pravnom zahtevu za naknadu materijalne i nematerijalne štete, od ukupno 13 oštećenih lica, samo 2 oštećene su radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućene na parnični postupak, dok je 1 oštećenoj u krivičnom postupku dosuđen istaknut imovinsko pravni zahtev. Za preostalih 10 oštećenih u prvostepenim presudama nema podataka o ovom aspektu.
To što je 1 oštećenoj dosuđen imovinsko pravni zahtev u krivičnom postupku, predstavlja pomak u odnosu na dosadašnju sudsku praksu.
· Kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje se najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.
Može se zaključiti da je neophodan nastavak aktivnosti na unapređivanju pravnog, strateškog i institucionalnog okvira u cilju unapređenja položaja žrtava trgovine ljudima, kroz izmene određenih zakonskih rešenja, ali da je neophodna i dosledna primena postojećih pravnih normi, uz kontinuiranu edukaciju zaposlenih u pravosuđu i praćenja pravosudne prakse u vezi sa trgovinom ljudima.