Simboličnom akcijom #lightacandle – paljenjem sveća pored prozora, večeras u 20 časova, širom sveta biće poslata poruka u znak sećanja na sve one koji su izgubili život.
Na samoubistvo se, po oceni stručnjaka, najčešće odlučuju osobe koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem i poremećajima ponašanja, a jedan od najjačih „trigera“ (okidača) jeste povišen nivo stresa sa kojim se osobe svih strarosnih doba i zdravstvenog stanja sve teže bore. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je iznela podatak da u svetu svakih 40 sekundi neko sebi oduzme život, godišnje samoubistvo izvrši oko milion, a oko 30 miliona osoba pokuša da to učini.
U Srbiji u proseku na godišnjem nivou 1.500 ljudi sebi oduzme život, što ovu zemlju smešta na 13. mesto u Evropi po broju samoubistava.
Kako bi se taj broj smanjio, u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ nedavno je otvorena Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava.
Srbija je među poslednjim zemljama u Evropi koja je uvela ovakav vid podrške ljudima sa mentalnim problemima, a na osnovu iskustava drugih zemalja očekuje se smanjenje broja samoubistava za oko 30 odsto.
Ova linija radi 24 sata i od kada je pokrenut broj 011 77 77 000 nazvana je više od 1.800
Alves-Ćurčić: Nerazumevanje, osuda sredine i stigma najčešći razlozi
Novinarka Ann Marie Alves-Ćurčić, koja je posle suicida ćerke inicirala osnivanje grupe za podršku #zatebe/VAŽNOJE, i koja se aktivirala u svim mogućim vidovima javnog zalaganja za što bolji položaj osoba koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem, kaže za eKlinika portal da je veoma važno o fenomenu suicida otvoreno govoriti, jer je to globalni problem koji nikog ne mimoilazi, pa ni Srbiju.
Šta je „Verterov“ efekat
Preporuka SZO je i da je neophodna saradnja s medijima u cilju osiguravanja odgovornog izveštavanja o slučajevima samoubistva, kako bi se izbegavao takozvani „Verterov efekat“. Radi se o jednom od fenomena koji svedoče o povezanosti načina izveštavanja o suicidu i broja samoubistava. Nakon senzacionalističkog izveštavanja, može se, između ostalog, dogoditi „Verterov efekat“, koji je dobio naziv po Geteovom junaku iz romana „Jadi mladog Vertera“, u kom glavni junak na kraju knjige okončava svoj život samoubistvom.
