Danas se obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu.
Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu je državni praznik Republike Srbije. Ovaj praznik se praznuje 21. oktobra i obeležava radno. Obeležava se kao spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen 1941. godine kada su nemačke okupacione trupe izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Tog 21. oktobra 1941. godine, nemački okupator je u znak odmazde streljao srpske civile.Povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra, na putu Kragujevac – Gornji Milanovac.
Nacisti su tada imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika, a na osnovu naredbe nemačkog generala Franca Bemea od 10. oktobra, za jednog ubijenog Nemca streljaće se 100 Srba, dok će za ranjenog biti ubijeno 50.
Odmazda je prvo izvedena 19. oktobra u okolnim selima, 20. oktobra je počela u Kragujevcu, a 21. oktobra đaci viših razreda gimnazije su odvedeni i ubijeni.
Među njima su bila deca od petog do osmog razreda.
Prvo sećanje na žrtve zločina održano je 1944. godine, a spomen park Kragujevački oktobar osnovan je 1953. godine sa ciljem da očuva uspomenu na ubijene, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz razne memorijalne i umetničke manifestacije.
Spomen-park „Kragujevački oktobar“ osnovan je 1953. godine sa misijom da očuva uspomenu na streljane nedužne civile, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz raznovrsne memorijalne i umetničke manifestacije i aktivnosti.
Veliki školski čas pored spomenika streljanim đacima i nastavnicima održava se od 1971. godine.
Na suđenju tokom Nirnberškog procesa prihvaćena je činjenica da je u Kragujevcu streljano oko 7.000 civila, a naknadna istraživanja su utvrdila imena 2.792 ubijenih.
Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu je prvi put zvanično obeležen 21. oktobra 2012. godine u Kragujevcu u Spomen-parku Kragujevački oktobar. Skupu je prisustvovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, državni zvaničnici Srbije, predstavnici diplomatskog kora, Srpske pravoslavne crkve, lokalne samouprave i brojni građani.
