Institucije ne pokazuju dovoljno razumevanja za probelem koji donose maloletnički brakovi, ovo je iskustvo civilnog romskog sektora. Prisilne i maloletničke zajednice većinsko stanovništvo, uključujući i profesionalce koji rade u institucijama, vidi kao tradicionalnu romsku praksu, što rezultira čestim izostankom zaštitnih mehanizama i sankcija odgovornih.
Prema našem istraživanju, u 2020. godini podneto je 110 krivičnih prijava zbog postojanja sumnje da je izvršeno krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnim licem, od kojih je samo polovina rezultirala pokretanjem krivičnog postupka. Objašnjenje zašto su ove krivične prijave odbačene nismo dobili.
Nedopustivo je da institucije, u Srbiji, smatraju da je sklapanje maloletničkih brakova romska tradicija. Nedopustivo je i to što se ta prinudna zajednica naziva brakom, kada postoji zakonska formulacija braka u koju se ova prinudna zajednica uopšte ne uklapa. Uzimajući u obzir navedeno ovaj čin bi se nejpre mogao okarakterisati kao nasilje – silovanje maloletnog lica. Romkinjama je pojam silovanje u braku i dalje nepoznat te silovanje doživljavaju kao svoju bračnu obavezu i dužnost.
Po iskustvu Romskog Centra za žene i decu “Daje“ 90% žena kojima se pruža usluga SOS podrške su u prinudnu zajednicu ušle kao maloletna lica.
U maloletničkom/preranom/dečijem/ ranom braku koji u stvari prinudna zajednica maloletna lica trpe brojen posledice u obrazovanju kao i zdravstvenom razvoju. Trauma „Prve bračne noći“ za maloletno lice je doživotna trauma.
Na osnovu istraživanja Romskog centra za žene i decu Daje dobijeni su podaci da je preko 70% Romkinja maloletno stupilo u brak.
Apelujemo na medije da svojim uticajem podsete institucije da se Ustav RS kao i zakoni RS primenjuju podjednako na sve građane, bez izuzetaka!
