Danas se obeležava Dan sećanja na žrtve genocida nad Romima. U noći između 2. i 3. avgusta 1944, oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u “Porodičnom kampu za Cigane” u Aušvicu.
Te žrtve su simbolički deo od skoro 500.000 ubijenih Roma u tim nezaboravljenim vremenima fašizma. U znak sećanja na nevine žrtve, romski narod obeležava, zajedno sa Evropskim parlamentom i pojedinim međunarodnim organizacijama, Dan sećanja na romske žrtve holokausta 2. avgusta i ove 2021.godine.
Početkom avgusta 1944. u logoru B II ostalo je 4.300 Roma i Sinta. Najviše je bilo žena, dece, staraca i bolesnih. Svi su ubijeni u gasnim komorama u noći 2. avgusta. Bio je to poslednji čin planske akcije istrebljenja ljudi zarobljenih u takozvanom „ciganskom logoru“.
Dva i po meseca ranije, 16. maja 1944, hiljade Roma i Sinta zabarikadiralo se u logoru i tako sprečilo da toga dana bude izveden plan SS-a. Kasnije su svi ljudi koji su još uvek mogli da se odupiru, odvedeni u druge logore kako bi konačno mogli da se poubijaju oni koje su ostavili u Aušvicu. Ukupno 500.000 Roma i Sinta postali su žrtve nacionalsocijalističkog rasnog fanatizma. Sinti i Romi taj genocid nazivaju „Porajmos“, što na romskom znači „uništenje“. Evropski parlament je 2015. godine 2. avgust proglasio Evropskim danom sećanja na ubijene Rome i Sinte.
Od kraja Drugog svetskog rata pa do sredine 80-tih godina dvadesetog veka jedva da je bilo ikakve diskusije o genocidu nad Romima u Evropi. Samo se povremeno pominjalo stradanje Roma, kako u medijima, tako i u političkim debatama, a još manje u školama i na univerzitetimana. Početak ozbiljne debate na ovu temu može se povezati sa delovanjem Svetskog kongresa Roma (RIJ) i sa narastajućom kritikom zbog uskraćivanja, ionako zakasnele, ratne reparacije porodicama ubijenih i zarobljenih Roma-logoraša.
Prvo javno priznanje nacicistickog progona i ubijanja Roma iz rasnih pobuda i priznanje da se taj progon mora definisati kao genocid, došlo je u vidu izjave Saveznog kancelara zapadne Nemacke Helmuta Šmita, kada se sastao sa delegacijom novooosnovanog Centralnog saveta nemackih Sinta i Roma 17. marta 1982. godine, kao i kasnije sa delegacijom Svetskog Kongresa Roma.
Posle toga, kancelar Helmut Kol je ponovio ovu izjavu u debati u Bundestagu 7. novembra 1985. godine. Ovaj dan se može smatrati za prvo javno priznanje da su Romi bili žrtve genocida, naročito zato što je izneta u nemačkom parlamentu.
Sredinom te iste decenije, ponovo počinje da se javlja zli duh oko 500 nekažnjenih zlikovaca Nirberškog procesa koji su na volšeban način sklonjeni u Severnu Ameriku, Argentinu i druge južnoameričke zemlje. Ti nekažnjeni zlikovci u mnogim zemljama, ponovo su stali na noge i „školovali“ su nove sledbenike fašizma širom Evrope. Romi su sve češće bili meta udara, kao nepoželjni, u narastajućoj plimi nacišovinizma u centralnoj, istocnoj i jugoistocnoj Evropi.
Nije dovoljno samo sećanje i komemoracija, bez debate na ovu temu, jer će bez debate ostati u praznom prostoru i bez dosezanja nužnog cilja – javnog govora o tragediji.
Preuzeto minority news/DW