Godišnji izveštaj o našem radu za 2022. godinu

O ROMSKOM CENTRU ZA ŽENE I DECU DAJE

Romski centar za žene i decu Daje osnovale su 2001. godine žene iz Zemun polja, sa ciljem da od gradskih vlasti traže uvođenje javnog prevoza na deonici koja je spajala romsko naselje sa urbanim centrom, u kome su se nalazile škola, dom zdravlja i druge ustanove, a na kojoj su se učestalo dešavala silovanja. Nakon ostvarivanja svog prvog uspeha, Romkinje iz Centra nastavile su aktivan rad na unapređenju prava romskih žena, na borbi za dostojanstven život bez nasilja i diskriminacije za svaku Romkinju.

Organizacija je specijalizovana za pružanje usluga podrške za Romkinje koje su u riziku ili imaju iskustvo rodno zasnovanog nasilja ili diskriminacije. Za pružanje usluge konsultacija za žene sa iskustvom nasilja putem SOS telefona organizacija je 2019. godine dobila licencu za rad broj:  484.

Prioritet organizacije je da se obezbedi i održi kontinuitet u pružanju specijalizovane pomoći i usluga podrške Romkinjama koje su u riziku od nasilja ili su doživele nasilje (SOS telefon, pravna podrška, psihosocijalna podrška i individualne konsultacije). Organizacija pruža individualne usluge psihosocijalne podrške ženama koje su u riziku ili su preživele neki oblik nasilja, putem SOS telefona, kao i grupnim radionicama i obrazovnim radom. Posebnu pažnju posvećujemo pružanju pravne podrške, uključujući pribavljanje ličnih dokumenata, kao i podršci Romkinjama u ostvarivanju zagarantovanih prava pred nadležnim institucijama. Besplatni SOS broj 0800 002 007 dostupan je korisnicima od 10 do 15 časova, svakog radnog dana, dok je mobilni broj 063 340365 dostupan tokom 24 sata svakog dana u nedelji. 

Značajan deo organizacionih aktivnosti usmeren je ka mobilisanju Romkinja da se aktivno uključe u borbu za svoja prava, kao i ka povećanju društvene svesti i informisanosti lokalnih, nacionalnih i međunarodnih aktera u oblastima rodne ravnopravnosti i inkluzije Roma i Romkinja, kao i šire javnosti, o izazovima i teškoćama sa kojima se suočavaju Romkinje u našoj zemlji. Organizacija je prepoznala značaj angažovanja u aktivnostima javnog zagovaranja za prava Romkinja, te je 2018. godine kreirala Strategiju javnog zagovaranja za period 2018 – 2022. Osnovne zagovaračke aktivnosti organizacije usmerene su ka korisnicama i romskoj zajednci, u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem i pravima žena i devojčica, a sa posebnim naglaskom na prisilnim maloletničkim zajednicama. Zagovaračke aktivnosti sa ciljem unapređenja prava I položaja Romkinja, usmerene su i ka lokalnim donosiocima odluka, te ka nacionalnim organima i državnim institucijama, resornim ministarstvima, kao i prema EU i međunarodnim referentnim telima za monitoring prava žena i nacionalnih manjina. 

SOCIJALNO-POLITIČKO OKRUŽENJE U 2022.GODINI 

Položaj Romkinja u Srbiji još uvek je dosta nepovoljan i romske žene i devojčice se suočavaju sa rodno zasnovanim nasiljem, diskriminacijom i drugim uslovima koji im ugrožavaju zdravlje i bezbednost (poput života u neuslovnom smeštaju, bez pristupa infrastrukturi i telekomunikacijama, napadima od strane pripadnika ekstremističkih grupa i drugo). Siromaštvo, nizak nivo obrazovanja i ekonomska nesamostalnost, uz neposedovanje ličnih dokumenata, velika su prepreka autonomiji Romkinja. Institucionalni odgovor na potrebe i probleme Romkinja može se oceniti kao nedovoljno efikasan – Romkinje su izložene predrasudama i diskriminaciji u institucijama, usled čega teško ostvaruju svoja prava. Zaposleni u institucijama socijalne zaštite, policiji, tužilaštvima, ali i u ustanovama zdravstvene zaštite i obrazovim institucijama, još uvek nisu dovoljno senzibilisani za rad sa romskim ženama i devojčicama i ne poznaju romski kulturni i socijalni kontekst, te ispoljavaju malo motivacije za bavljenje ovim temama. Zbog toga se i dalje dešava da se ozbiljni slučajevi kršenja ljudskih prava Romkinja, poput prisile na (dečiji) brak tretiraju kao deo romske tradicije i prolaze bez adekvatne institucionalne reakcije i podrške. 

Ipak, želimo da istaknemo i neke pozitivne pomake kada je u pitanjuu situacija Romkinja u našoj zemlji. Romske žene, zahvaljujući intenzivnom i dugogodišnjem terenskom radu ženskih romskih organizacija, se u sve većem broju osnažuju da se bore za svoja prava i da prekinu transgeneracijske obrasce normalizacije nasilja. Sve veći broj Romkinja je informisan o (nevladinim) servisima podrške za žene koje su pretrpele rodno zasnovano nasilje ili diskriminaciju i spremnije su da podršku i zatraže. Takođe, sve je veća svest romskih žena o važnosti obrazovanja i ekonomske nezavisnosti, i Romkinje se u sve većem broju interesuju za mogućnosti naknadnog završavanja osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i za stručno osposobljavanje za različite zanate. 

Kada su u pitanju dečiji i prisilni brakovi, koji predstavljaju ozbiljno kršenje dečijih i ljudskih prava, i blisko su povezani sa trgovinom ljudima, uočava se pomak u promeni svesti stručne javnosti i donosioca odluka o ovom problemu. Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova, koja okuplja predstavnike vlasti, institucija i organizacija civilnog društva, kroz različite aktivnosti radi na iskorenjivanju ove štetne prakse.  Iako je put do ostvarenja ovog cilja kompleksan i dugačak, od velike je važnosti što su se predstavnici različitih nadležnosti i ekspertiza, uključujući predstavnice ženskih romskih organizacija, okupili u rešavanju ovog problema.

Ono što bismo takođe želeli da istaknemo jeste da donosioci odluka u Srbiji problemima Romkinja pristupaju bez suštinske zainteresovanosti za njihovo rešavanje, i zalaganje za unapređenje položaja Romkinja najčešće ostaje na deklarativnom nivou, ali uočava se pozitivna  promena u pristupu određenih organa i institucija. Tako na primer, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Minstarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predstavnici kancelarija za rodnu ravnopravnost pri opštinama, prepoznaju ženske romske organizacije kao važne partnere u radu na unapređenju položaja Romkinja u Srbiji. 

USLUGE PODRŠKE ZA ŽENE SA ISKUSTVOM RODNO ZASNOVANOG NASILJA

Romski centar za žene i decu Daje pruža usluge podrške Romkinjama koje su u riziku ili imaju iskustvo muškog nasilja, kao i usluge informisanja korisnica i indirektnih ciljnih grupa – porodice i zajednica u kojoj korisnica živi, o porodičnom i rodno zasnovanom nasilju, diskriminaciji i bezbednosti, kao i o mehanizmima ostvarivanja i zaštite osnovnih prava. Sve usluge koje organizacija pruža su besplatne. SOS tim organizacije čine koordinatorka tima, dve SOS konsultantkinje, pravnica i dve psihološkinje. 

Korisnicama je dostupan besplatni SOS broj 0800 002 007 svakog radnog dana od 10 do 15 časova, dok je mobilni broj 063 340 365 dostupan tokom 24 časa svakog dana u nedelji. 

Brojevi telefona za psihološku podršku su 063 552 261 i 063 553 667, dostupni su svakog radnog dana od 10 do 17 časova. 

 Broj telefona za pravnu podršku je 063 553 538, dostupan je svakog radnog dana od 10 do 17 časova.  

Web sajt udruženja je: https://romadaje.org/   

Facebook stranica udruženja je: https://www.facebook.com/RomskiCentarDaje 

Organizacija je tokom izveštajnog perioda pružala sledeće usluge:

• Kosultacije sa ženama sa iskustvom nasilja putem SOS telefona. Usluga konsultacija za žene sa iskustvom nasilja putem SOS telefona licencirana je 2019. godine (Br licence 484). Besplatni SOS broj dostupan je korisnicama pet dana nedeljno, od ponedeljka do petka, od 10 do 15h. Tokom 2023. godine ukupno 219 korisnica je pozivalo SOS broj, odnosno pruženo je 244 usluga SOS konsultacija.
• Individualne konsultacije za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, koje se zakazuju i održavaju u prostoru organizacije- u toku izveštajnog perioda realizovano je 47 usluga individualnih konsultacija, koje su obezbeđene za 32 ženu.  
• Pravno informisanje i pružanje pravne pomoći su usluge koje je tokom izveštajnog perioda dobilo 38 korisnica.
• Zastupanje interesa korisnica u institucijama je usluga koju je ostvarilo 18 korisnica.

    Tabela 1. Pregled broja pruženih usluga i broja korisnica obuhvaćenih uslugama

Kada je reč o našim korisnicama, romskim ženama i devojčilama, njihov položaj u društvu, nažalost, još uvek je nepovoljan. Romkinje spadaju među najugroženije grupe u Srbiji, koje se suočavaju sa različitim problemima i izazovima u privatnom i društvenom životu, uključujući rodnu neravnopravnost, rodno zasnovano nasilje, diskriminaciju, visok stepen napuštanja osnovnog obrazovanja, nezaposlenost, dečje brakove, maloletničke trudnoće. Situacija sa kojom se u radu sa korisnicama trenutno suočavamo javlja se, između ostalog, kao dugoročna posledica uticaja Covid-19 krize na romske porodice. Kriza Covid-19 imala je ogroman negativan uticaj na romsku zajednicu – zbog restriktivnih epidemioloških mera mnoge romske porodice su izgubile izvore prihoda. Mnogi Romi radno su angažovani u crnoj ekonomiji, a bez ikakve pravne zaštite prvi su ostali bez posla, što je mnoge porodice dovelo do ozbiljnih egzistencijalnih problema. Mnogi od njih nisu imali novca za osnovne potrebe – hranu i lekove. Otežan je bio i pristup uslugama podrške koje pružaju državne institucije. Sve je to dovelo do eskalacije rodno zasnovanog nasilja, ali žene nisu prijavljivale nasilje niti su tražile podršku, jer su se plašile za svoje živote. Ali sada, broj žena koje traže podršku raste, a iskustva zbog kojih nam se javljaju su najčešće veoma teška i predstavljaju veoma ozbiljne oblike ljudske patnje, s obzirom na to da su dugo izložene nasilju.

Kako bi kompetentno odgovorili na promene u potrebama naših klijentkinja, stručnjakinje našeg konsultantskog tima su nastavile da se kontinuirano usavršavaju u svojim oblastima rada. Trenutno u organizaciji rade dve psihološkinje koje su na psihoterapijskoj edukaciji.

 Od novembra 2022.godine u realizaciji je novi projekat Psihološko-pravna klinika, koji je usmeren na pružanje individualnih psiholoških i pravnih konsultacija za žene sa iskustvom nasilja u neposrednom radu sa pravnim i psihološkim u organizacionom prostoru, a kojem prethodi grupni radioničarski rad u naseljima. Ovaj projekat je podržan od strane L’Oreal Fund for Women .

RAD NA TERENU 

Posete romskim naseljima realizovane su tokom celog izveštajnog perioda, sa višestrukim ciljevima:

• Distribucija informativnog materijala –  lifleti i brošure sa različitim sadržajem: informacije o radu organizacije i uslugama koje pruža, informacije o preporučenim načinima postupanja u vreme pandemije Covid-19, informacije o načinima ostvarivanja prava kod institucija i drugo.
• Neposredna komunikacija sa korisnicama i potencijalnim korisnicama, radi razumevanja njihovih potreba, teškoća i izazova, te kreiranja 
• Direktan rad sa ženama koje imaju iskustvo nasilja ili su u riziku od muškog nasilja, sa ciljem njihovog osnaživanja i motivisanja da se mobilišu u borbi za svoja prava. Neposrednan kontakt sa Romkinjama na terenu je sastavni deo našeg konsultativnog rada, s obzirom da romske žene neretko oklevaju da se obrate za podršku udruženjima koje pružaju usluge ukoliko prethodno nisu upoznate sa kim će razgovarati. 

Tokom projektne godine organizacija je radila na osnaživanju Romkinja putem radioničarskog rada sa ženama. Organizovano je ukupno 20 radionica koje su prvenstveno bile usmerene ka podsticanju nezavisnosti žena, unapređivanju njihove moći odlučivanja u porodici i zajednici, i osnaživanju i ohrabrivanju da se samostalno i aktivno uključe u borbu za svoja prava. Radionice su realizovane u romskim naseljima u Beogradu, Kostolcu, Žablju, Smederevskoj Palanci i Kragujevcu.

Ceo dokument GODIŠNJEG IZVEŠTAJA možete pročitati na ovom linku: shorturl.at/dhDKY