Beograd, 2019. godine
Rodno zasnovano nasilja nad Romkinjama i dostupnost usluga podrške
Izdavač: Romski centar za žene i decu Daje
Za izdavača: Nada Đuričković
Autorke: Jelena Marinković, Nada Đuričković, Amela Bičić
Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Romkinje u javnom zagovaranju“ koji je Romski centar za žene i decu Daje realizovao uz podršku švedske organizacije Kvinna till Kvinna. Stavovi i mišljenja autorki izneti u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno stavove donatora.
SADRŽAJ
1.1. Lična dokumenta – lična karta i zdravstvena knjižica
1.7. Domaćinstvo i finansijske odluke
2.1. Infrastruktura ulica u naseljima
2.2. Bezbednost dece u naseljima
2.3. Lični doživljaj bezbednosti u naselju
2.4. Bezbednosni aspekti naselja po gradovima/opštinama
3. Prepoznavanje rodno zasnovanog nasilja
4. Iskustvo rodno zasnovanog nasilja
5. Dostupnost usluga javnih službi
6. Ocena responzivnosti i senzibilnosti Centra za socijalni rad i Policije
7. Usluge podrške za žene koje su preživele nasilje koje pružaju organizacije civilnog društva
8.Informisanost Romkinja o pravma i uslugama podrške za žene sa iskustvom muškog nasilja
11. Informacije od javnog značaja
Lista skraćenica
CEDAW – Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije žena
CSR – Centar za socijalni rad
OCD – Organizacije civilnog društva
RBN – rodno bazirano nasilje
UVOD
Romkinje su jedna od najranjivijih društvenih grupa u našoj zemlji. Diskriminacija u javnom i privatnom životu, uključujući diskriminaciju u državnim institucijama; rodno zasnovano nasilje unutar romske zajednice i u širemdruštvu; fizička i socijalna izolacija u naseljima koja se nalaze na periferiji gradova, sa izuzetno lošimhigijenskim i bezbednosnim uslovima; low nizak nivo obrazovanja, nepismenost, jezičke barijere, neposedovanje ličnih dokumenata i pravna nevidljivost – još uvek predstavljaju kontekst u kom žive Romkinje u Srbiji.
Ovo istraživanje je nastalo kao rezultat potrebe da se prikupe autentični podaci o rasprostranjenosti i oblicima rodno zasnovanog nasilja nad Romkinjama, da se proceni da li su i koliko usluge podrške koje pružaju državne institucije i organizacije civilnog društva dostupne romskim ženama, te da se svi relevantni akteri u oblasti, uključujući međunarodna tela i organizacije, državne institucije, organizacje civilnog društva i širu javnost, informišu o uslovima u kojima žive Romkinje i problemima, barijerama i izazovima sa kojima se suočavaju u ostvarivanju svojih ljudskih prava. Istraživanje je realizovano kao deo projekta „Romkinje u javnom zagovaranju“ koji je organizacija Daje sprovela uz podršku švedske organizacije Kvinna till Kvinna.
O Romskom centru za žene i decu Daje
Romski centar za žene i decu Daje je počeo sa radom 2001. godine, kada su se žene iz Zemun polja okupile sa ciljem da zahtevaju uvođenje javnog prevoza do naselja i na taj način spreče presretanja i silovanja žena koja su se često događala na ovoj deonici puta. Ubrzo, organizacija se uključuje u ženski pokret i nastavlja aktivnu borbu za dostojanstven život bez nasilja i diskriminacije za sve romske žene i devojčice.
Misija Romskog centra za žene i decu Daje jeste borba za dostojanstven život bez nasilja i diskriminacije za sve Romkinje, kroz pružanje specijalizovanih usluga i realizaciju programa kojima se unapređuju ljudska prava i položaj žena u svim sferama privatnog i javnog života.
Vizija Centra Daje jeste društvo bez nasilja i diskriminacije u kojem su sve Romkinje ravnopravne u privatnom i javnom životu.
Cilj organizacije je unapredjivanje svih društvenih mehanizma kako bi se sprečilo fizičko, psihološko, seksualno, ekonomsko i svi drugi vidovi rodno zasnovanog nasilja, kao i diskriminacija dece i žena Romske nacionalnosti, kao najdrastičnijih oblika kršenja ženskih i dečjih ljudskih prava predvidjenih Ustavom, zakonom i medjunarodnim dokumentima.
Romski centar za žene i decu Daje Romkinjma u riziku i sa iskustvom muškog nasilja pruža specijalizovane usluge podrške – licencirana usluga konsultacija putem SOS telefona za žene koje su preživele nasilje, pravno informisanje i podrška i individualne psihološke konsultacije.
Organizacija Daje je pokrenula osnivanje i povezivanje ženskih romskih organizacija koje se bave prevencijom i borbom protiv rodno zasnovanog nasilja u okviru ove mreže čijim radom trenutno koordinira. Aktivnosti organizacije i Mreže su prvobitno bile fokusirane na beogradski region, u kojem se nalazi 149 podstandardnih romskih naselja, ali se oblast delovanja organizacije od 2017. godine proširuje i na druge regione u Srbiji. Iako je inicijalno planirano da mreža Ujedinjene Romkinje protiv nasilja uključi novoosnovana ženska romska udruženja sa teritorije Beograda, usled izraženog intersovanja romskih žena iz drugih gradova da se priključe, mreža je proširena i na druge regione. Mreža „Ujedinjene Romkinje protiv nasilja“ trenutno ima deset organizacija članica.
Ogranizacija Daje je članica više mreža i saveza i otvorena је za uspostavljanje novih strateških partnerstava u skladu sa svojim strateškim ciljevima.
O projektu „Romkinje u javnom zagovaranju“
Projekat „Romkinje u javnom zagovaranju“ je realizovan uz podršku švedske organizacije Kvinna till Kvinna, u periodu od novembra 2018. do dacembra 2019. godine.
Projekat je imao za cilj da doprinese:
- Integrisanju rodne dimenzije i pitanja nacionalnih manjina u trenutne političke procese u Srbiji, sa posebnim akcentom na položaj romskih žena i devojčica;
- Informisanju romskih žena i devojčice o zakonima, strateškim dokumentima i mehanizmima za zaštitu ženskih prava, te ojačavanju njihove uloge u političkom i javnom životu.
Posebni ciljevi ovog projekta bili su:
- Prikupiti autentične podatke o rasprostranjenosti i formama rodno zasnovanog nasilja kojem su izložene Romkinje putem terenskog istraživanja;
- Informisati predstavnike lokalnih vlasti i javnih institucija o rodno zasnovanom nasilju nad Romkinjama radi povećanja njihovog znanja i razumevanja uslova u kojima žive ove žene i devojčice, te radi povećanja senzibilnosti za rad sa ženama iz margnalizovanih grupa.
- Informisati međunarodne i EU institucije o progresu i problemima sa kojima se Srbija suočava u pogledu ispunjavanja mešunarodnih obaveza i preporuka koje se odnose na položaj žena i nacionalnih manjina.
- Informisati javnost o rodno zasnovanom nasilju i diskriminaciji Romkinja.
- Povećati kapacitet za javno zagovaranje ženskih romskih organizacija članica mreže „Ujedinjene Romkinje protiv nasilja, kako bi ove organizacije postale prepoznate kao relevantan partner u prevenciji i borbi protiv nasilja nad ženama.
OPIS KONTEKSTA
Prema poslednjem popisu Republičkog zavoda za statistiku iz 2011. godine 147.604 građana naše zemlje se izjasnilo kao Romi, što predstavlja 2% od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije. Ipak, prema drugim izvorima broj Roma u Srbiji je znatno veći. Prema podacima Ministarstva za ljudska i manjinska prava nezvanične procene sa terena govore da predstavnika Romske nacionalne manjine u Srbiji ima između 400 i 500 hiljada.[1]
U Srbiji ima oko 600 romskih naselja[2], od čega najveći broj čine naselja u kojima su socijalni uslovi i stanje životne sredine nepovoljni do mere da negativno utiču na fizičko, psihološko i socijalno stanje stanovnika i stanovnica.[3] U maju 2017. godine objavljen je izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) koji se bavi položajem Roma u kojem se navodi da je stambeni prostor mnogih pripadnika romske nacionalne manjine je u jako lošem stanju. Činjenica je da je 72% romskih naselja neformalno, pri čemu 37% romskih domaćinstava nema pristup vodi za piće u svom domu, 67% nema pristup kanalizaciji, 11% nema električnu energiju i 49% za kuvanje i grejanje koriste peći na drva.[4]
Najveći broj podstandardnih naselja, u kojima skoro isključivo žive pripadnici romske nacionalne manjine, nalazi se u Beogradu.
Prema UN Habitatu (Program za ljudska naselja Ujedinjenih nacija) „nehigijenskim naseljem“ ili „slamom“ smatra se svako domaćinstvo koje ne poseduje jedan od navedenih pet elemenata:
– pristup boljoj vodi (dovoljna količina vode za porodičnu upotrebu, dostupna bez preteranog napora);
– pristup boljem sanitarnom sistemu (pristup sistemu odvoda otpadnih voda);
– sigurnost zakupa (posedovanje dokumentacije kojim se dokazuje status zakupca, kao zaštita od prnudnog iseljenja);
– trajnost stambenog objekta ( trajan i prikladan stambeni objekat na bezbednoj lokaciji);
– dovoljno životnog prostora (jednu sobu ne deli više od dva lica).[5]
Sledeći navedene kriterijume Ujedinjenih nacija najveći broj naselja u kojima žive Romi u Srbiji mogla bi se svrstati u kategoriju „slamova“, što ukazuje na marginalizovanost i obespravljenost pripadnika romske zajednice u našoj zemlji. Romi i Romkinje koji žive u podstandardnim naseljima izloženi su većem stepenu diskriminacije i izolacije iz društvenih tokova, a prema iskustvu sa terena, nepovoljni socijalni, bezbednosni i higijenski uslovi u naseljima najviše pogađaju žene i devojčice. Usled stroge patrijarhalne strukture romske zajednice, većina Romkinja živi u ekstremnoj psihološkoj i fizičkoj izolaciji, onemogućena da samostalno (bez muške pratnje) napušta naselje u kojem živi, a prinuđeno da se na različite načine snalazi za obezbeđivanje svakodnevnih životnih potreba. Na primer, u naselju „Čukarička šuma“ u Beogradu ne postoji pristup pijaćoj vodi, već se voda donosi iz crkvenog dvorišta koje se nalazi preko puta prometne saobraćajnice bez saobraćajne signalizacije. S obzirom da ženama nije dozvoljeno da izlaze iz naselja, deca su ta koja se šalju da donesu vodu.
Život u neformalnim, podstandardnim romskim naseljima, najčešće smeštenim na periferiji gradova, bez adekvatnog pristupa infrastrukturi, kao i tradicionalne rodne uloge u patrijarhalnoj romskoj zajednici, osnovni su mehanizmi socijalne isključenosti Romskih žena i devojčica, što ih čini vrlo ranjivim na razne oblike nasilja.
U romskoj zajednici su rodne nejednakosti vrlo uočljive i romske žene su često izložene muškom nasilju, samo zato što su žene. Ekstremno siromaštvo, nizak životni standard i drugi ozbiljni socijalni problemi s kojima se suočava romska zajednica dodatno povećavaju učestalost nasilja nad Romkinjama u njihovoj zajednici. Iskustvo sa terena pokazuje da je 90% romskih žena izloženo nekom obliku rodno zasnovanog nasilja. Prema postojećim istraživačkim podacima, čak 94,4% odraslih Romkinja doživelo je psihičko nasilje tokom života, dok je njih 89,2% doživelo fizičko nasilje. Jedna od četiri Romkinje doživela je seksualno nasilje posle osamnaeste godine.
U isto vreme, rasprostranjenost rasističkih stavova većinskog stanovništva vodi diskriminaciji Romkinja i obeshrabruje ih da se obrate institucijama za pomoć i podršku.
U (retkim) slučajevima kada Romkinja prijavi nasilje, reakcija policije i drugih nadležnih institucija često izostaje, delom usled ukorenjenih predrasuda prema romskoj zajednici. Policija često ne veruje Romkinjama kada prijave nasilje, a u mnogim slučajevima krivično delo nasilja u porodici se preinačuje u delo narušavanja javnog reda i mira, te i sama žena koja je preživela nasilje biva procesuirana. Kriterijumi za prijem u sigurne kuće koje finansiraju države su diskriminatorne u odnosu na Romkinje što dovodi do njihovog neprihvatanja, dok su privatne sigurne kuće skupe i žene ne mogu da ih plate.
Prisilne i maloletničke zajednice („rani brak“)[6] su veoma rasprostranjene u romskoj zajednici. Prema UNICEF-ovim podacima iz 2014. godine, više od polovine romskih devojčica ulazi u brak pre navršene osamnaeste godine[7], dok je u opštoj populaciji ovaj procenat znatno manji i iznosi 7%. [8] što ima brojne negativne posledice po njihovo psihološko i fizičko zdravlje. Posledice dečijih brakova su štetne po devojčice i uključuju napuštanje škole, niži nivo obrazovanja, zdravstvene rizike povezane sa ranom seksualnom aktivnošću i trudnoćom, povećan fertilitet i manju zaradu tokom života. Veoma često se susreću sa fizičkim, psihološkim, ekonomskim i seksualnim nasiljem i zlostavljanjem. Pored toga, dečiji brakovi su povezani sa nizom loših zdravstvenih i socijalnih ishoda i sa drugim negativnim posledicama. Na primer, komplikacije tokom čestih trudnoća ugrožavaju njihovo reproduktivno zdravlje, dovode do visokih stopa morbiditeta i mortaliteta kod majki i novorođenčadi i povećanog rizika od oboljevanja od seksualno prenosivih infekcija i HIV-a. Dečiji brakovi i rano rađanje su prepreke za ostvarivanje obrazovanja, zaposlenja i drugih ekonomskih prilika za devojčice i mlade žene[9] Posebno zabrinjava podatak da je broj romskih devojčica koje se udaju pre navršenih 18 godina u porastu (od 46% u 2005. godini na 54% u 2010 i na 60% u 2014).[10]
Prema zakonodavstvu Republike Srbije dečiji brakovi su zabranjeni – brak, porodični odnosi i prava dece su regulisani Ustavom, Porodičnim zakonom i Krivičnim zakonikom. Brak je definisan kao „zakonom uređena zajednica života žene i muškarca”, koji „se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika”, koji su ravnopravni. Minimalni uzrast za stupanje u brak u Srbiji je povezan sa sticanjem pune poslovne sposobnosti i određen je na 18 godina života. Stoga je nepostojanje punoletstva prepreka za brak.Ipak, u izuzetnim slučajevima sud u vanparničnom postupku može odlučiti o dozvoli zazaključenje braka pre sticanja punoletstva maloletnom licu koje je navršilo 16 godina. Odluka o zaključenju braka maloletnom licu donosi se na osnovu procene da postoji slobodna volja i želja maloletnih lica da zaključe brak, kao i da su dostigla telesnu i duševnu zrelost za vršenje prava i dužnosti u braku. Prema Krivičnom zakonu vanbračna zajednica sa maloletnikom je zabranjena.
Rani brakovi su prepoznati u različitim nacionalnim dokumentma i strategijama kao problem koji je potrebno sistematski rešavati – pravni antidiskriminacioni okvir je usaglašen sa internacionalnim standardima, u skladu sa preporukama Komiteta za prava deteta i CEDAW komiteta problem dečijih brakova se razmatra u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016 do 2020. godine, kao i u Strategiji za socijalnu inkluziju Roma za period od 2016 do 2020. godine.[11]
Ipak, štetna praksa ranih brakova je i dalje prisutna u različitim društvenim grupama. U romskoj zajednici rani brakovi sklapaju se iz razlčitih razloga, od kojih su najizraženiji nepovoljni društveni i ekonomski položaj. Jedan od razloga za rane brakove jeste i kult devičanstva koji je još uvek veoma prisutan u romskoj zajednici. Seksualni odnosi pre braka su zabranjeni za devojčice, dok se dečaci ohrabruju da u njih stupe. Devičanstvo devojke se proverava, a ako nije devica, onda je vraćaju njenim roditeljima i ona se isključuje iz zajednice. U isto vreme, održavanju štetne prakse dečijih brakova pogoduje izostanak sistematskog odgovora od strane nadležnih institucija.[12]
Nadležne zdravstvene, socijalne, obrazovne i druge institucije ne pokazuju dovoljno interesovanja za problem prisilnih maloletničkih zajednica i rano majčinstvo Romkinja. Prisilne i maloletničke zajednice se od strane većinske populacije, uključujući i profesionalce koji rade u institucijama, posmatraju kao tradicionalna romska praksa, iz čega proizlazi čest izostanak reakcije nadležnih službi, iako su u pitanju štetne prakse kojima se grubo krše dečija i ženska ljudska prava. Od velike je važnosti napomenuti da, iako rasprostranjene u romskoj populaciji, prisilne i prerane zajednice jesu prisutne i u drugim društvenim grupama i njihovo povezivanje sa tradicijom Roma vodi kreiranju stereotipnog pogleda na ovaj fenomen, sa veoma opasnim posledicama koje se u našoj zemlji manifestuju kao neodstatak intervencije u slučajevima identifikovanih prisilnih i dečijih „brakova“. Jedan od ključnih koraka u iskorenjivanju štetne prakse dečijih brakova jeste sagledavanje ovog fenomena izvan konteksta romske tradicije i kulture, kao štetnu praksu koja grubo krši prava deteta, posebno devojčica, i koja nije privatna stvar porodice i romske zajednice, već poziva na odgovornost i sistematsko reagovanje celokupnog društva.[13]
Najvažnija međunarodna dokumenta u oblasti sprečavanja nasilja nad ženama su Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena - CEDAW i Konvencija o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznata još i kao Istanbulska konvencija. Istanbulska konvencija je prvi pravno obavezujući dokument u oblasti borbe protiv nasilja nad ženama u našoj zemlji - ova konvencija uvela je koncept nasilja nad ženama kao posebnu kategoriju nasilja u domaćem pravnom sistemu.
U domaćem zakonodavstvu, rodno zasnovano nasilje regulisano je Porodičnim zakonom, koji definiše ovu pojavu i predviđa mere zaštite. Nasilje u porodici je u Krivičnom zakonu definisano kao krivično delo. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, usvojen 2016. godine, a počeo je da se primenjuje 1.jula 2017. godine. Zakon je donesen u cilju ispunjavanja standarda koje je postavila Istanbulska konvencija i između ostalih novina, definiše hitne mere zaštite žrtava nasilja u porodici, obavezu prijavljivanja nasilja, procenu bezbednosnog rizika, specijalizovanu obuku za profesionalce/institucije, koordinaciju i saradnju između službi/institucija i formiranje objedinjene baze porodičnog nasilja.
Iako je Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici predviđena obaveza prijavljivanja nasilja, romske žene u retkim slučajevima prijavljuju nasilje, najčešće tek u situaciji kada su životno ugrožene ili kada postoji pretnja za decu. Razlozi za neprijavljivanje rodno zasnovanog nasilja od strane Romkinja su brojni. Usled rigidne patrijarhalne strukture, nasilje je u romskoj zajednici normalizovano i predstavlja obrazac odnosa muškarca prema ženi koji se prenosi transgeneracijski, često sa majke na kćerke. Romske žene, koje od detinjstva vaspitavaju da budu poslušne i pokorne muškarcu, u velikom broju ne prepoznaju da su izložene nasilju. Istovremeno, kultura tišine kada je u pitanju porodično nasilje, vrši dodatni pritisak na ženu i onemogućava je da, usled straha od sramote i osude okoline, prijavi nasilje. Izolovanost romske zajednice, koja je rezultat vekovne diskriminacije Roma i Romkinja od strane većinskog stanovništva, dovela je do razvoja specifičnih unutrašnjih normi i običajnih zakona, koji se između ostalog manifestuju kao izostanak poverenja u državne institucije i službe.
U retkim slučajevima kada Romkinje prijave nasilje adekvatna reakcija nadležnih institucija često izostaje, usled diskriminacije, i ove žene neretko bivaju sekundarno viktimizovane u ustanovama kojima su se obratile za podršku. Rečima jedne Romkinje iz Bosne i Hercegovine: Odustala sam od zvanja policije, jer kada ih pozovem uglavnom mi samo odgovore „Ciganska posla“.[14]
Hitne mere podrazumevaju uklanjanje nasilnika iz stana i/ili zabranu približavanja žrtvi i uspostavljanja kontakta sa njom. Hitne mere preduzima specijalizovani policijski službenik na osnovu procene rizika neposredne pretnje nasiljem. Na osnovu našeg iskustva, problem postoji u primeni ovih mera, naime, polijski službenici često ne veruju ženama koje prijavljuju nasilje i ne smatraju strah kod žrtava pokazateljem neposrednog rizika od nasilja prilikom procene rizika. Izricanje hitne mere udaljenja nasilnika iz stana u romskoj populaciji nailazi na brojne probleme i ne osigurava bezbednost žene koja je u nasilju. Naime, mnoge romske žene tokom celog života izložene su različitim oblicima nasilja, uključujući i ekonomsko nasilje, tako da većina njih nema svoju imovinu. Većina Romkinja živi u domaćinstvima koje su vlasništvo njihovih partnera i/ili porodica njihovih partnera, tako da izricanje hitne mere udaljavanja nasilnika iz stana u romskoj populaciji gotovo uvek podrazumeva njeno ne izvršavanje od strane nasilnika. Iako su predviđene kaznene odredbe za kršenje izrečene hitne mere, nad njihovim izvršavanjem se ne vrši sistematska kontrola, a posebno ne u romskim naseljima u koje policija neretko izbegava da ulazi. Sa druge strane, žene u strahu od nasilnika, kao i usled nedostatka informacija o svojim pravima, ali i nemogućnosti da pristupe telekomunikacionim uslugama, ne prijavljuju kršenje hitnih mera od strane nasilnika. Čak i u slučaju izvršenja hitne mere udaljenja nasilnika iz kuće/stana u romskoj zajednici ostaje otvoreno, čak i pogoršano, pitanje bezbednosti žene koja ostaje u zajedničkom domaćinstvu sa članovima porodice nasilnika koji najčešće nastavljaju nasilje nad njom.
Jedna od obaveza koje je Srbija preuzela ratifikacijom Istanbulske konvencije jeste i uspostavljanje besplatne SOS telefonske linije na nivou cele teritorije radi davanja saveta žrtvama u vezi sa svim vidovima nasilja obuhvaćenih Konvencijom (čl. 24). Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je tek u novembru 2017. godine raspisalo konkurs za usluge pružanja usluga SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja.[15]
Vlada Srbije je 2016. godine usvojila Strategiju socijalnog uključivanja Roma i Romkinja za period od 2016. do 2025. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije, sa ciljem smanjenja siromaštva i diskriminacije Roma i Romkinja. Ovi strateški dokumenti uključuju poboljšanje statusa Romkinja, ali oni su nedovoljno rodno osetljivi. Sledeći strateški dokumenti- Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama, Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost i Strategija za prevenciju i zaštitu od diskriminacije - takođe su važni u domenu borbe protiv nasilja nad Romkinjama.
Uprkos postojećim zakonima, brojnim strateškim dokumentima i mehanizmima, problem višestruke diskriminacije i nasilja nad romskim ženama i devojčicama i dalje postoji. Uprkos zakonskoj regulativi zabrane diskriminacije u našoj zemlji (Zakon o zabrani diskriminacije, Strategija za prevenciju i Zaštita od diskriminacije Akcionim planom i uspostavljenom institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti), diskriminacija romskih muškaraca i žena ostaje veoma izražena. U redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu navedeno je da Romi predstavljaju jednu od najdiskriminisanijih grupa u našoj zemlji - najveći broj žalbi po etničkoj pripadnosti podneto je zbog diskriminacije pripadnika romske nacionalnosti manjina. Izveštaj takođe ukazuje da je Srbija u grupi zemalja sa niskim rezultatima u pogledu Indeksa rodne ravnopravnosti i naglašava postojanje ozbiljnih problema koji se tiču položaja žena u posebno ranjivim grupama, a među njima i Romkinja.
Javne institucije koje pružaju usluge podrške ženama koje su preživele nasilje, kao što su centri za socijalni rad i domovi zdravlja, kao i policija, opterećene su štetnim predrasudama prema Romkinjama, kao i nedovoljnom osetljivošću i znanjem zaposlenih o radu sa ženama i devojčicama iz marginalizovanih grupa.
U našoj zemlji ne postoji organizovana i sistematska obuka zaposlenih u javnim institucijama koje pružaju usluge podrške ženama iz marginalizovanih grupa koje su preživele rodno zasnovano nasilje. Neznanje o specifičnim životnim kontekstima, izazovima i problemima sa kojima se suočavaju marginalizovane žene praktično onemogućava pružanje adekvatne institucionalne podrške Romkinjama koje su preživele nasilje. Važnu ilustraciju situacije pružaju podaci iz istraživanja o uslugama za žene koje su preživele različite oblike rodno zasnovanog nasilja: podršku romskim ženama i devojčicama žrtvama prisilnih i sklopljenih brakova pružale su samo ženske organizacije civilnog društva.
Saradnja između relevantnih aktera na polju zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja (npr. Centar za socijalni rad, policija, Tužilaštva i NVO) je diskontinuirana, nesistematična i zavisi od motivacije pojedinaca. Potpisani su sporazumi o međusektorskoj saradnji u primeni Opšteg protokola o postupanju i saradnji institucija, tela i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima Vlade Republike Srbije u skoro svim opštinama u Srbiji, ali one postoje samo formalno i ne primenjuju se dosledno. Takođe, većina aktera u toj oblasti ne prepoznaju nevladine organizacije kao značajne partnere u borbi protiv nasilja nad ženama.
CILJEVI ISTRAŽIVANJA
Osnovni ciljevi sprovedenog istraživanja bili su sledeći:
- Utvrđivanje rasprostranjenosti različitih oblika rodno zasnovanog nasilja nad Romskim ženama i devojčicama i identifikovanje socijalno-demografskih činilaca koji deluju kao faktori rizika, odnosno protektivni faktori.
- Procena dostupnosti usluga podrške Romkinjma sa iskustvom muškog nasilja koje pružaju nadležne institucije i OCD.
U okviru ovog istraživanja nastojale smo da odgovorimo i na niz posebnih pitanja:
1. Kolika je rasprostranjenost prisilnih i maloletničkih zajednica među romskim ženama i koji su socio-demografski faktori prediktori ove štetne prakse?
2. Da li Romkinje prepoznaju različite oblike rodno zasnovanog nasilja i da li prepoznavanje nasilja vodi smanjenom riziku od izloženosti nasilju?
3. Ko su počinioci rodno zasnovanog nasilja nad Romkinjama?
4. Koliko su Romkinjama potrebne i da li su im dostupne usluge podrške koje pružaju državne institucije?
5. Da li su Romkinjama usluge podrške dostupne na jeziku koji razumeju i da li su im dostupne Sigurne ženske kuće?
6. Da li su i koliko Romkinjama potrebne i da li su im dostupne usluge koje pružaju ženske OCD?
7. Koliko su Policija i Centri za socijalni rad responzivne i senzibilne službe?
8. Koliko su Romkinje informisane o svojim pravma, zakonskoj regulativi i uslugama podrške ženama koje su u situaciji muškog nasilja?
U narednom delu teksta biće prikazani rezultati istraživanja koje je sprovedeno radi prikupljanja podataka o položaju Romkinja u Srbiji u pogledu ženskih ljudskih prava i izloženosti nasilju i diskriminaciji.
METOD I TEHNIKE ISTRAŽIVANJA
U istraživanju su korišćeni sledeći postupci za prikupljanje podataka:
- anketno istraživanje na uzorku od 169 romskih žena i devojčica;
- prikupljanje podataka od relevantnih javnih institucija u skladu sa Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja.
Za potrebe anketnog istraživanja konstruisan je Upitnik o oblicima i rasprostranjenosti rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije žena i dostupnosti usluga podrške za žene koje su u riziku ili imaju iskustvo muškog nasilja. Upitnik se sastoji od pet delova:
- Prvi deo obuhvata pitanja za prikupljanje opštih i socio-demografskih podataka,
- Drugi deo se odnosi na procenu karakteristika domaćinstva i naselja u kojem ispitanice žive, sa naglaskom na subjektivni doživljaj bezbednosti;
- U trećem delu se ispituje prepoznavanje različitih oblika nasilja i lično iskustvo rodno zasnovanog nasilja ispitanica;
- U četvrtom delu se ispituje dostupnost usluga podrške koju ženama sa iskustvom nasilja pružaju nadležne državne institucije i OCD.
- U petom delu upitnika se ispituje responzivnost i senzibilnost centara za socijalni rad i policije, informisanost žena o svojim pravma u slučaju da su izložene rodno zasnovanom nasilju i mreža socijalne podrške.
- Poslednje pitanje u upitniku je namenjeno za ispitivanje mišljenja Romkinja o adekvatnosti promene termina rani brak u termin prisilna veza.
Upitnik se sastoji od niza pitanja otvorenog i zatvorenog tipa, putem kojih su dobijene subjektivni podaci od ispitanica.
Upitnik je primenjivan u formi ankete. Za potrebe prikupljanja podataka sa terena anketiranjem uzorka angažovano je 8 ispitivačica, koje su prošle odgovarajuću obuku za ispitivanje. Ispitivačice su regrutovane iz ženskih romskih OCD, a kriterijumi za selekciju bili su poznavanje lokalne romske zajednice, iskustvo u radu sa Romkinjama i motivacija za rad. Prilikom izbora ispitivačica od presudne važnosti je bilo da se odaberu žene koje imaju iskustvo rada u naseljima koja su selektovana za istraživanje. Naime, romska zajednica je izrazito zatvorena za ne-članove i veliki problem u istraživanjima jeste upravo pristup ispitanicima i isptanicama. Neretko i sam fizički ulazak u naselja nije moguć bez saglasnosti „šefa“ naselja, a odobrenje je potrebno i za komunikaciju sa članovima, a posebno članicama zajednice. Aktivistkinje ženskih romskih organizacija su tokom dugogodišnjeg rada na terenu uspostavile interakciju sa stanovnicima i stanovnicama naselja, koja im je omogućila da nesmetano pristupe ispitanicama koje su učestvovale u ovom istraživanju.
Anketiranje ispitanica je obavljeno individualno, bez prisustva drugh lica, iako ovaj uslov nije uvek bilo jednostavno ostvariti, s obzirom na izrazite patrijarhalne norme u romskoj zajednici, koje su u nekim slučajevima podrazumevale da žena ne može da ostane sama, bez muške pratnje, tokom razgovora sa ispitivačicom.
Sve ispitvačice su prethodno učestvovale u konstruisanju Upitnika, kao ekspertkinje za životni kontekst romskih žena i devojčica u svojim zajednicama.
U toku sprovodjenja istraživanja Romski centar za žene i decu Daje poslao je zahteve za pristup informacijama od javnog značaja Policijskim upravama i Centrima za socijalni rad na teritorijama opština Kragujevac, Kostolac, Smederevska Palanka, Mladenovac i beogradskim opštinama Voždovac, Palilula, Zemun i Zvezdara. Zahtevi su poslati i osnovnim školama koje se nalaze na gore navedenim beogradskim opštinama.
Policijskim stanicama su upućeni zahtevi koji su se odnosili na broj upućenih poziva o broju prijva pordičnog nasilja i o broju prijava narušavanja javnog reda i mira iz Romskih naselja za koje su te policijske stanice nadležne. Prikupljanje ovih podataka je uradjeno sa ciljem da se odredi tačan broj prijave porodičnog nasilja, u navedenim romskim naseljima. Prema iskustvu naše organizacije u radu sa ženama koje su žrtve nasilja u porodici dešava se da policija kada dodje po pozivu romska naselja, porodično nasilje evidentira kao tuču, odnosno narušavanje javnog reda i mira, i na taj način žena koja je žrtva nasilja zapravo postane učesnica u tuči.
Centrima za socijalni rad upućeni su zahtevi za pristup informacijama o broju žena Romkinja koje su korisnice centra za socijalni rad i broju slučajeva zabeleženog nasilja prema ženama romske nacionalnosti.
Romski centar za žene i decu Daje uputio je zahteve osnovnim školama sa sledećim pitanjima: Broj upisanih dečaka i devojčica u prvi razred osnovne škole 2011/2012; broj upisanih dečaka i devojčica romske nacionalnosti u prvi razred osnovne škole 2011/2012; broj dečaka i devojčica romske nacionalnosti koji su završili osmi razred osnovne škole 2018/2019. godine; Broj dečaka i devojčica koji su upisali srednje škole; i broj dečaka i devojčica romske nacionalnosti koji su upisali srednje škole.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
U istraživanju je učestvovalo 169 Romkinja koje žive u naseljima na teritoriji gradova Kostolca, Kragujevca, Smederevske Palanke i beogradskih opština Zemun, Zvezdara, Voždovac, Palilula i Mladenovac.
Prosečna starost ispitanih žena je 36 godina. Od ukupnog broja ispitanica njih 49,7% je pravoslavne vere, 33,1% muslimanske vere, a njih 1,2% ostalih veroispovesti, dok se 16% ispitanica nije izjasnilo. Struktura uzorka prema veroispovesti prikazana je u Grafikonu 1.
Grafikon 1: Struktura uzorka prema veroispovesti
1. Opšti podaci
1.1. Lična dokumenta – lična karta i zdravstvena knjižica
Prema rezultatima istraživanja, od ukupnog broja ispitanica koje su odgovorile na ovo pitanje, njih 80,5% ima ličnu kartu, njih 17,7% navodi da lična karta nije kod nje, dok njih 1,8% nema ličnu kartu.
Istraživanje pokazuje da, od ukupnog broja žena koje su odgovorile na pitanje o zdravstvenoj knjižici, njih 81,1% ima važeću zdravstvenu knjižicu, njih 16,5% ima zdravstvenu knjižicu koja se ne nalazi kod nje, dok njih 2,4% nema zdravstvenu knjižicu.
Odgovor da žena ima ličnu kartu/zdravstvenu knjižicu koja se ne nalazi kod nje uvršten je u ponuđene opcije jer iskustvo na terenu pokazuje da su mnogim Romkinjama lična dokumenta oduzeta od strane partnera ili članova njegove porodice, što predstavlja jedan od mehanizama njene kontrole i onemogućavanja da potraži pomoć radi izlaska iz nasilja.
Podaci o ličnoj karti i zdravstvenoj knjižici ispitanica prikazani su u Grafikonu 2.
Grafikon 2: Podaci o posedovanju lične karte i zdravstvene knjižice
Ispitanice koje izjavljuju da ne poseduju ličnu kartu žive u Kostolcu (5,3% od svih ispitanih žena iz Kostolca), na Paliluli (5% od svih ispitanih žena sa Palilule) i u Zemunu (4,3% od svih ispitanica iz Zemuna), dok u naseljima koje se nalaze na teritoriji drugih selektovanih gradova/opština nema ispitanica koje su saopštile da ne poseduju ličnu kartu.
U Zemunu 13% žena saopštava da ima ličnu kartu koja se ne nalazi kod nje, dok u Kostolcu njih 10,5% saopštava da lična karta nije kod nje. U Kragujevcu su sve ispitane žene izjavile da imaju ličnu kartu, ali da se ona ne nalazi kod njih.
Sve ispitanice koje nemaju ličnu kartu su islamske veroispovesti – što čini 5,5% od svih žena islamske veroispovesti koje su učestvovale u istraživanju.
Žene koje navode da su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile prsilom/odlukom roditelja u jednoj trećini slučajeva nemaju pristup svojoj ličnoj karti, u poređenju sa 10% žena koje su samostalno donele odluku o stupanju u zajednicu. Kad su u pitanju godine stupanja u zajednicu, 28,3% žena koje su stupile u brak između 13 i 15 godina nemaju pristup svojoj ličnoj karti, njih 13,3% koje su stupile u zajednicu u 16 ili 17 godina nema pristup svojoj ličnoj karti, dok njih 7,4% koje su stupile u zajednicu punoletne nema kod sebe svoja lična dokumenta. Ovi podaci ukazuju da su Romkinje koje su u ranom uzrastu i/ili prisilno stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu u većem riziku od kontrolišućeg ponašanja od strane partnera i/ili članova njegove porodice.
U Kragujevcu 95,8% žena saopštava da se njihova zdravstvena knjižica ne nalazi kod njih, u Kostolcu njih 10,5%, a u Zemunu 8,7% saopštava isto. Po 5,3% žena iz Kostolca i Voždovca nema zdravstvenu knjižicu, dok je na Paliluli njih 5% bez zdravstvene knjižice, a u Zemunu 4,3%.
Od ispitanica koje saopštavaju da nemaju zdravstvenu knjižicu njih 75% su islamske veroispovesti.
Među ispitanicama koje saopštavaju da su se udale svojom voljom njih 87,6% ima zdravstvenu knjižicu, u poređenju sa njih 65,1% koje su se udale prisilno/odlukom roditelja. Od žena koje su se udale svojom voljom njih 10,6% saopštava da se zdravstvena knjižica ne nalazi kod njih, u poređenju sa 30,2% žena koje su prisilno udate.
Među ispitanicama koje su maloletne stupile u brak njih 76,4% ima zdravstvenu knjižicu, njih 19,8% nema kod sebe zdravstvenu knjižicu, dok njih 3,8% nema uopšte zdravstvenu knjižicu. Ispitanice koje su punoletne stupile u brak u 92,6% slučajeva imaju zdravstvenu knjižicu, a njih 7,4% saopštava da zdravstvena knjižica nije kod njih. U ovoj grupi žena nema slučajeva da nemaju zdravstvenu knjižicu. Navedeni podaci takođe pokazuju da rano i/ili prisilno stupanje u zajednicu povećava rizik od nasilja.
1.2. Bračni status
Istraživanje pokazuje da je 53% ispitanica u vanbračnoj zajednici, njih 23,8% je u bračnoj zajednici, udovice su njih 7,1%, razvedene 6,5%, rastavljene 5,4%, a same 4,2%. Struktura uzorka prema bračnom statusu je prikazana u Grafikonu 3.
Grafikon 3: Bračni status
Među ispitanicama koje su odgovorile na pitanje o načinu zasnivanja bračne/vanbračne zajednice, njih 70,3% navodi da je zajednicu zasnovalo svojom voljom, dok njih 27,3% saopštava da su udate odlukom roditelja, a 2,4% navodi da ih je partner prisilio na zajednicu, kako je prikazano u Grafikonu 4.
Grafikon 4: Način zasnivanja bračne/vanbračne zajednice
Ispitanice islamske veroispovesti u približno jednakom broju saopštavaju da su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile svojom voljom i odlukom roditelja, dok ispitanice pravoslavne veroispovesti u većem procentu saopštavaju da su u zajednicu stupile samostalnom odlukom.
Najveći broj ispitanica koje su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile odlukom roditelja je iz Kragujevca (28,9%), a nešto manji broj njih je iz Kostolca (24%) i Zemuna (20%). Manje od polovine žena iz svakog od navedena tri naselja stupilo je u bračnu/vanbračnu zajednicu samostalnom, slobodnom odlukom.
Anketa pokazuje da je 66,7% ispitanica stupilo u zajednicu pre navršene osamnaeste godine. Od ukupnog broja ispitanica, čak 29,7% njih je imalo između 13 i 15 godina kad je stupilo u zajednicu, a 37% njih imalo je 16 ili 17 godina. Najveći procenat ispitanica stupilo je u zajednicu u šesnaestoj godini (njih 20,6%). Ovi podaci su prikazani u Grafikonu 5.
Grafikon 5: Godine ispitanica u trenutku kada su stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu
Najveći broj ispitanica koje su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile između 13 i 15 godina je iz Kragujevca (26,5%), a nešto manji procenat njih je iz Kostolca (24,5%), sa Palilule (18,4%) i iz Zemuna (14,3%). U Kragujevcu i na Paliluli oko polovine ispitanica je stupilo u zajednicu u uzrastu između 13 i 15 godina, dok je u Kostolcu čak 63,2% ispitanica prvi put zasnovalo zajednicu u ovom uzrastu.
Najveći broj ispitanica koje su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile punoletne je iz Mladenovca (20%) i sa Voždovca (20%). U navedenim naseljima oko 60% ispitanica je imalo osamnaest ili više godina kada je stupilo u zajednicu.
U Smederevskoj Palanci, Zvezdari i Zemunu najveći procenat ispitanica saopštava da je u bračnu/vanbračnu zajednicu stupilo u šesnaestoj ili sedamnaestoj godini.
1.3. Obrazovanje
Istraživanje pokazju da od ukupnog broja ispitanica koje su odgovorile na pitanje o stepenu obrazovanja, njih 48,1% nije završilo osnovnu školu, od čega njih 38,2% ima završena četiri razreda osnovne škole, dok je njih 34,2% napustilo školu nakon završenog šestog ili sedmog razreda.
Završenu osnovnu školu ima 39,2% ispitanica, nepotpuno završenu srednju školu njih 2,5%, a završenu srednju školu 10,1% ispitanih žena. U uzorku nije bilo žena sa višim nivoom obrazovanja od srednjoškolskog. Navedeni podaci su prikazani u Grafikonu 6.
Grafikon 6: Struktura uzorka prema obrazovanju
Među ispitanicama koje su maloletne stupile u brak njih 65% nije završilo osnovnu školu, u poređenju sa 17,3% njih koje su punoletne stupile u brak.
Među ispitanicama koje su punoletne stupile u brak njih 28,8% je završilo srednju školu, dok među ispitanicama koje su maloletne stupile u brak ni jedna nije završila srednju školu.
Među ispitanicama koje su roditelji udali čak njih 85,4% nije završilo osnovnu školu, odnosno svega njih 9,8% je završilo osnovnu školu.
Među ispitanicama koje su se udale svojom voljom njih 34,5% nije završilo osnovnu školu, a 51,8% je završilo osnovnu školu.
Navedeni podaci pokazuju da rano i/ili prisilno stupanje u bračnu/vanbračnu zajednicu onemogućava devojčice da nastave/završe školovanje, odnosno da sprečavanje ranih i prsilnih veza deluje kao protektivni faktor kad je u pitanju obrazovanje romskih devojčica.
Među ispitanicama islamske verospovesti čak njih 83% nema završenu osnovnu školu, dok među ispitanicama pravoslavne veroispovesti taj procenat jeste manji i iznosi 34,6%. Svega 13,2% ispitanica islamske veroispovesti ima završenu osnovnu školu, dok kod ispitanica pravoslavne veroispovesti ovaj procenat iznosi 50%.
U Kragujevcu najveći procenat žena nema završenu osnovnu školu (njih 81,8%), kao i na Paliluli (njih 84,2%), Kostolcu (70%) i Zemunu (63,6%). Na Zvezdari najviše žena ima završenu osnovnu školu (njih 80%), kao i u Smederevskoj Palanci (57,9%), Voždovcu (52,2%) i Mladenovcu (47,4%). Najviše žena sa nezavršenom osnovnom školom je iz Kragujevca (njih 23,7%), a najveći procenat žena koje su završile osnovnu školu je sa Zvezdare.
1.4. Radni status
Od ukupnog broja ispitanica koje su odgovorile na pitanje o zaposlenju, najveći procenat njih je nezaposleno, čak 79,2%. Njih 5,4% je u radnom odnosu sa prijavom, dok je 11,3% u alternativnim formama zaposlenja (bez prijave, povremeno zaposlena, radi za sebe), dok je 4,2% ispitanica navelo da su penzionerke. Ispitanice koje su zaposlene rade kao higijeničarke, sobarice i sezonske radnice.
1.5. Broj dece
Istraživanje pokazuje da od ispitanica koje su odgovorile na pitanje o broju dece, njih 63% ima jedno, dva ili tri deteta, njih 29% ima četvoro ili petoro dece, a 8% ispitanica ima između šestoro i desetoro dece. Navedeni podaci su prikazani u Grafikonu 7.
Grafikon 7: Struktura uzorka prema broju rođene dece
Istraživanje pokazuje da žene koje su ranije stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu imaju više dece od žena koje su u zajednicu stupile punoletne (postoji statistički značajna razlika u prosečnom broju dece u grupi žena koje su u zajednicu stupile maloletne i koje su u zajednicu stupile punoletne, t=2,659, sig=0,01).
1.6. Trudnoća i porođaj
Istraživanje je pokazalo da je čak 51,3% ispitanica rodilo prvo dete pre navršene osamnaeste godine, od čega je 30% njih imalo između 14 ili 15 godina kad je rodilo prvo dete.
Od ispitanica koje su bile maloletne kad su rodile prvo dete njih 50,6% je islamske veroispovesti, a 36,4% pravoslavne. Čak 76,5% ispitanica islamske veroispovesti je rodilo prvo dete pre navršene osamnaeste godine, u odnosu na 35,4% pripadnica pravoslavne veroispovesti koje su maloletne rodile prvo dete.
Ispitanice koje saopštavaju da su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile prsilno/odlukom roditelja u 78,6% slučajeva su bile maloletne kad su rodile prvo dete, u poređenju sa njih 40,6% koje su u bračnu/zajednicu stupile svojom voljom a prvo dete rodile pre navršene osamnaeste godine.
Žene koje su bile maloletne kad su rodile prvo dete u proseku imaju više dece od žena koje su prvo dete rodile nakon navršene osamnaeste godine (t=3,412, sig=0,001). Među ispitanicama koje su punoletne rodile prvo dete njih 75,3% ima jedno, dvoje ili troje dece, njih 17,8% ima četvoro ili petoro dece, a 6,8% između šestoro i desetoro dece, dok među maloletnim ispitanicama njih 49,4% ima između jednog i tri deteta, 42,9% ima četvoro ili petoro dece, a 7,8% između šestoro i desetoro dece.
Čak 82,4% ispitanica iz Kostolca je bilo maloletno kad je rodilo prvo dete, kao i njih 68,8% sa Palilule, 68% iz Kragujevca, 52,2% iz Zemuna i 50% iz Mladenovca. Ispitanice sa Zvezdare su u najvećem broju prvo dete rodile nakon navršene osamnaeste godine – njih 85%, kao i 68,4% žena iz Smederevske Palanke.
U anketi 74,6% ispitanih žena saopštava da je sve svoje trudnoće pratilo kod ginekologa, a 84,6% njih je svu decu rodilo u porodilištu.
Čak 97,3% ispitanica koje su bile punoletne kada su rodile prvo dete pratile su sve svoje trudnoće kod ginekologa, u poređenju sa njih 58,4% koje su bile maloletne kada su rodile prvo dete. Među ženama koje su maloletne rodile svoje prvo dete njih 27,3% je neke svoje trudnoće pratilo kod ginekologa, a njih 14,3% nije pratilo trudnoće kod ginekologa (u poređenju sa 0% žena koje su bile punoletne kad su rodile prvo dete).
Navedeni podaci pokazuju da su maloletničke trudnoće povezane sa rizičnim oblicima zdravstvenog ponašanja koji mogu da ugroze zdravlje deteta i majke.
Među ženama koje su se udale svojom voljom njih 89,1% je pratilo sve trudnoće kod ginekologa, u poređenju sa njih 48,9% koje su roditelji udali. Takođe, u grupi žena koje su roditelji udali njih 40% je neke trudnoće pratilo kod ginekologa, dok je ovaj procenat u grupi žena koje su se udale samostalnom odlukom manji i iznosi 5,5%.
Najmanji broj žena koje su sve svoje trudnoće pratile kod ginekologa je iz Kragujevca (50% od svih ispitanica iz Kragujevca), a potom iz Kostolca (njih 66,7%).
1.7. Domaćinstvo i finansijske odluke
Istraživanje pokazuje da najveći procenat ispitanica u domaćinstvu živi sa partnerom ili sa partnerom i decom – njih 46,4%. Njih 16,7% žive same ili same sa decom, a 6,5% spitanica živi sa svojim roditeljima ili sa decom i svojim roditeljima, dok čak 28,6% ispitanica živi u proširenim višegeneracijskim porodicama svojih bračnih/vanbračnih partnera.
Najveći procenat žena koje su roditelji udali živi u proširenim višegerenarcijskim porodicama svojih partnera (njih 44,4%), a njih 3,3% živi sa partnerom ili sa partnerom i decom. Među ženama koje su se udale svojom voljom njih 53% živi sa partnerom ili sa partnerom i decom, dok njih 22,6% živi u proširenim porodicama svog partnera.
Među ispitanicama koje su punoletne stupile u brak njih 60% živi sa partnerom ili sa partnerom i decom, dok svega njih 16,4% živi u proširenim višegeneracijskim porodicama. Među ispitanicama koje su maloletne stupile u brak njih 39,4% živi sa partnerom i decom, dok njih 35,8% živi u višegeneracijskim porodicama svog partnera.
U Kragujevcu i Kostolcu najveći procenat ispitanica živi u proširenim višegeneracijskim porodicama (njih 53,8% i njih 40%). Visok procenat višegeneracijskih domaćinstava je i u Mladenovcu (36,8%), na Paliluli (30%) i u Zemunu (26,1%).
U istraživanju je od ukupnog broja ispitanica njih 17,3% navelo da u njihovom domaćinstvu partner samostalno donosi odluku kako će se trošti novac, dok njih 16,7% navodi da odluku donose partner i njegovi roditelji. Oko trećine ispitanica, njih 35,1% navodi da odluku o trošenju novca donosi zajedno sa partnerom, a njih 18,5% da samostalno odlučuje o novcu.
Ispitanice koje su roditelji udali u manjem procentu saopštavaju da odluku o finansijama donose zajedno sa partnerom, samo njih 13,6%, u poređenju sa 44% ispitanica koje su se udale svojom voljom. Čak 61,3% ispitanica koje su roditelji udali izjavljuje da odluke o finansijama donosi ili samo njihov partner ili partner sa svojim roditeljima. Među ženama koje su se udale svojom voljom njih 24,1% izjavljuje da odluke o novcu donosi njihov partner ili partner sa svojim roditeljima.
Među ispitanicama koje su se udale maloletne njih 24,8% izjavljuje da odluke o novcu donosi zajedno sa partnerom, u poređenju sa njih 56,4% koje su se udale punoletne. Čak 45% žena koje su se udale maloletne izjavljuje da finansijske odluke donosi njihov parter samostalno ili sa svojim roditeljima, dok isto saopštava 12,7% žena koje su se udale punoletne.
Čak 46,2% ispitanica iz Kragujevca navodi da odluku o trošenju novca u domaćinstvu u kom žive donosi partner sa njegovim roditeljima, dok 23,1% njih navodi da o novcu odlučuje samo njihov partenr, što je još jedan pokazatelj izuzetno tradicionalnog i patrijarhalnog životnog konteksta u naseljima na ovoj teritoriji. Takođe, patrijarhalna porodična struktura je veoma izražena i u naseljima u Kostolcu gde 40% ispitanica navodi da odluku o novcu donosi samo njihov partner, a 20% saopštava da finansijske odluke donosi partner sa svojim roditeljima.
Istraživanje pokazuje da 89,3% ispitanica živi u domaćinstvima koja imaju pristup elektro mreži, njih 90,5% ima pijaću vodu, a njih 92,3% ima kanalizaciju/septičku jamu.
Najveći problem sa snabdevanjem električnom energijom postoji u Mladenovcu, gde 31,6% ispitanica saopštava da nema električnu struju u svom domaćinstvu, a potom na Voždovcu, gde je 25% ispitanica izjavilo da živi u domaćinstvu bez električne struje.
Pristup pijaćoj vodi je najlošiji u naseljima ne teritoriji Mladenovca i Smederevske Palanke, gde čak 36,8% odnosno 35% ispitanica saopštava da u svom domaćinstvu nema pristup pijaćoj vodi.
U Kostolcu se nalazi najveći broj domaćinstava bez septičke jame/kanalizacije, čak 30% ispitanica saopštava da nema septičku jamu ili pristup kanalizacionoj mreži.
2. Karakteristike naselja
2.1. Infrastruktura ulica u naseljima
2.1.1. Asfaltirane ulice
U anketi 41,1% ispitanica navodi da su u njihovim naseljima ulice asfaltirane, dok 19,6% njih navodi da ulice u naseljima nisu asfaltirane.
Najbolja situacija je na teritoriji opštine Zvezdara, gde je 76,2% ispitanica izjavilo da je većina ulica asfaltirana, kao i u naseljima u Smederevskoj Palanci gde je 65% ispitanih žena navelo da su ulice u mestu u kojem žive asfaltirane.
Najlošija situacija jeste na Paliluli, gde se 45% ispitanica ne slaže sa navedenom tvrdnjom. Takođe, u Kragujevcu je čak 80,8% ispitanica izjavilo da se delimično slaže sa tvrdnjom, dok je samo njih 7,7% navelo da se slaže da su ulice asfaltirane.
2.1.2. Kretanje osoba sa teškoćama u kretanju
Oko polovine ispitanica se delimično slaže sa navedenom tvrdnjom, dok se njih 35,9% ne slaže.
Situacija je najlošije ocenjena na Paliluli, gde su sve ispitanice navele da se ne slažu sa navedenom tvrdnjom, kao i u Kostolcu gde je čak 75% ispitanica navelo da se ne slaže sa tvrdnjom, a 25% se delimično slaže.
2.1.3. Ulično osvetljenje
Samo 28,3% ispitanica se slaže sa tvrdnjom da su ulice u naseljima u kojima žive dobro osvetljene. Njih 14,5% se ne slaže sa ovom tvdnjom.
Najbolja situacija jeste na Zvezdari (68,4% se slaže), dok je najlošija na Paliluli (45% se ne slaže). U Kragujevcu je čak 84,6% ispitanica izjavilo da se delimično slaže sa tvrdnjom, a u Smederevskoj Palanci je njih 80% dalo ovaj odgovor, dok je na Voždovcu njih 70% izjavilo da se delimično slaže.
2.2. Bezbednost dece u naseljima
2.2.1. Saobraćajna signalizacija na putu do vrtića/škole
Jedna trećina ispitanica se slaže sa navedenom tvrdnjom, a jedna trećina spitanica se ne slaže. Najbolja je situacija u Voždovcu (85% ispitanica se slaže), a potom u Mladenovcu (55,6% se slaže, a ni jedana ispitanica nije izjavila da se ne slaže), dok je najlošija u Zemunu (56,5% se ne slaže sa tvrdnjom, a samo 13% njih se slaže). Takođe, situacija je nepovoljna i u naseljima na Paliluli i Zvezdari, gde oko polovine ispitanica navodi da se ne slaže da je saobraćajna signalizacija na putu do vrtića ili škole adekvatna.
2.2.2.Ocena bezbednosti puta do vrtića/škole
U iStraživanju se 23,8% ispitanica ne slaže sa tvrdnjom da je put do vrtića/škole bezbedan, dok je njih 29,2% slaže.
Bezbednost dece na putu do vrtića ili škole najbolje je procenjena na Voždovcu (85% se slaže), a potom u Mladenovcu (55,6% se slaže).
Bezbednost dece na putu do vrtića ili škole je najlošije procenjena u Zemunu (gde se 56,5% ispitanica ne slaže sa tvrdnjom) i na Paliluli (55% se ne slaže).
2.2.3. Bezbedno mesto za igru dece
Polovina ispitanica se ne slaže sa navedenom tvdrnjom, dok se samo njih 15,5% slaže. Situacija je najlošija na Paliluli, gde je čak 95% ispitanica navelo da se ne slaže sa tvdrnjom, potom na Zvezdari (85,7% se ne slaže) i u Smederevskoj Palanci (85% se ne slaže), kao i u Zemunu (65,2% se ne slaže). Situacija je najpovoljnija na Voždovcu, gde je 30% ispitanica navelo da se slaže sa tvrdnjom.
2.3. Lični doživljaj bezbednosti u naselju
2.3.1. Generalni doživljaj bezbednosti u naselju
Samo 31,1% ispitanica doživljava naselje u kom živi kao bezbedno, dok se njih 25,7% izjašnjava da naselje nije bezbedno. Doživljaj bezbednosti najviši je kod ispitanica iz Smederevske Palanke (85% se slaže sa tvrdnjom), dok je najnjiži u Zemunu (69,6% se ne slaže) i u Paliluli (45% se ne slaže). Doživljaj bezbednosti je nizak i kod ispitanica na Voždovcu, njih 30% se ne slaže sa tvrdnjom, a 45% se delimično slaže.
2.3.2. Doživljaj bezbednosti u naselju tokom dana
Polovina ispitanica (55,5%) izjavljuje da se preko dana oseća bezbedno u naselju u kom živi, dok samo 12% ispitanica navodi da se ne oseća bezbedno. Doživljaj bezbednosti tokom dana je veoma visok na Zvezdari (95,2% se slaže) i u Smederevskoj Palanci (95% se slaže), dok je nešto niži u Mladenovcu (62,5% se slaže). Oko polovina ispitanica sa teritorije Palilule i Voždovca oseća se bezbedno u naselju tokom dana. Doživljaj bezbednosti tokom dana je najniži u naseljima na teritoriji Zemuna, gde samo 26,1% žena navodi da se slaže sa tvrdnjom da se tokom dana oseća bezbedno.
2.3.3. Doživljaj bezbednosti u naselju tokom noći
Jedna trećina ispitanica se oseća bezbedno tokom noći u naselju u kom živi, dok njih 21% izjavljuje da se ne oseća bezbedno. Bezbednost tokom noći najviša je u Smederevskoj Palanci (95%), a ispitanice iz naselja iz Smederevske Palanke se osećaju jednako bezbedno tokom dana i tokom noći. Ispitanice sa Zvezdare se osećaju znatno manje bezbedno tokom noći nego tokom dana (57,1% naspram 95,2%). Oko polovina ispitanica iz Mladenovca navodi da se oseća bezbedno tokom noći u naselju, što je nešto niže u odnosu na procenu bezbednosti tokom dana u istoj opštini. Bezbednost tokom noći je veoma nisko ocenjena u Zemunu (samo 4,3% ispitanica se slaže sa tvrdnjom, dok se čak njih 65,2% ne slaže), i znatno je niže ocenjena nego bezbednost tokom dana.
2.4. Bezbednosni aspekti naselja po gradovima/opštinama
2.4.1. Kragujevac
Ispitanice iz Kragujevca su za sve tvrdnje koje se odnose na karakteristike naselja u kom žive u najvećem procentu odgovorile da se delimično slažu.
Najlošije ocenjeni aspekti naselja u Kragujevcu jesu ulice, za koje je svega 3,8% ispitanica navelo da se slaže da su dobro osvetljene, a samo njih 7,7% da su ulice asfaltirane i samo 3,8% sa se osobe koje imaju teškoće sa kretanjem lako mogu kretati kroz naselje.
Bezbednost dece je ocenjena nešto bolje, 30,8% ispitanica saopštava da je put do vrtića/škole obeležen adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i isti procenat njih smatra da je put bezbedan. Ipak, samo 11,5% ispitanica smatra da u naselju u kom živi postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju.
Generalna ocena bezbednosti naselja u Kragujevcu je niska, odnosno svega 8% ispitanica smatra da je veći deo naselja u kome žive bezbedan. Njih 38,5% se oseća bezbedno u naselju tokom dana, a samo njih 11,5% se u naselju oseća bezbedno tokom noći.
2.4.2. Kostolac
Ispitanice iz Kostolca, kao i ispitanice iz Kragujevca, na sve tvrdnje iz ove sekcije u najvećem procentu odgovaraju zaokruživanjem opcije delimično se slažem.
Posebno loše ocenjen aspekt bezbednosti naselja u Kostolcu odnosi se na bezbednost dece. Svega 5% ispitanica navodi da u naselju postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju, a 10% njih da je put do vrtića/škole obeležen saobraćajnom signalizacijom i 10% njih navodi da je put do vrtića/škole bezbedan.
Po 20% ispitanica saopštava da su ulice u naselju asfaltirane i osvetljene, dok 25% njih smatra da osobe koje imaju teškoća sa kretanjem mogu lako da se kreću kroz naselje.
Generalna ocena bezbednosti naselja je niska, samo 20% isptanica smatra da je veći deo naselja u kom živi bezbedan, njih 30% se preko dana oseća bezbedno u naselju, a tokom noći svega njih 10%.
2.4.3. Smederevska Palanka
Ispitanice iz Smederevske Palanke procenjuju da su ulice u naseljima u kojima žive asfaltirane, kako navodi 65% njih, ali samo 20% njih se slaže sa tvrdnjom da su ulice u naselju dobro osvetljene i samo 10% njih smatra da se osobe koje imaju teškoća sa kretanjem lako kreću kroz naselje.
Kada je u pitanju bezbednost dece, 25% ispitanica navodi da je put do vrtića/škole obeležen saobraćajnom signalizacijom, njih 20% smatra da je put do vrtića/škole bezbedan, a samo 15% njih navodi da u naselju postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju.
Generalna ocena bezbednosti naselja je visoka, čak 85% ispitanica se slaže da je veći deo naselja u kom žive bezbedan, njih 95% se oseća bezbedno tokom dana, kao i tokom noći u naselju.
2.4.4. Mladenovac
U Mladenovcu polovina ispitanica smatra da su ulice u naseljima asfaltirane, a 44,4% njih navodi da su osvetljene.
Kada je u pitanju bezbednost dece, 55,6% isptanica se slaže da je put do vrtića/škole obeležen saobraćajnom signalizacijom i da je bezbedan, dok njih 61,1% navodi da u naselju u kom žive postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju.
Generalna ocena bezbednosti naselja je umerena, polovina ispitanica se slaže da je veći deo naselja u kom živi bezbedan. Njih 62,5% se oseća bezbedno u naselju tokm dana, a njih 55,6% se oseća bezebedno tokom noći.
2.4.5. Zvezdara
U naseljima na teritoriji opštine Zvezdara 76,2% ispitanica navodi da su ulice asfaltirane, a njih 68,4% da su ulice dobro osvetljene.
Bezbednost dece u naseljima na Zvezdari je nisko ocenjena – svega 4,8% ispitanica navodi da je put do vrtića/škole obeležen saobraćajnom signalizacijom, a njih 14,3% smatra da je put do vrtića/škole bezbedan. Takođe, samo 4,8% ispitanica smatra da u naselju postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju.
Generalna ocena bezbednosti naselja je umerena, polovina ispitanica se slaže sa tvrdnjom da je veći deo naselja u kom žve bezbedan. Čak 95,2% ispitanica se tokom dana oseća bezbedno u naselju u kom živi, ali ovaj procenat je manji kad je u pitanju doživljaj bezbednosti tokom noći – 57,1% žena se slaže sa tvrdnjom da se tokom noći oseća bezbedno u naselju.
2.4.6. Palilula
U naseljima na teritoriji opštine Palilula svega 25% ispitanica navodi da su ulice asfaltirane, a njih 30% saopštava da su ulice osvetljene. Ni jedna ispitanica se ne slaže sa tvdrnjom da se osobe koje imaju teškoće sa kretanjem mogu lako kretati kroz naselje.
Ocena bezbednosti dece je niska – svega 10% ispitanica navodi da je put do vrtića/škole obeležen saobraćajnom signalizacijom, njih 15% smatra da je put do vrtića/škole bezbedan, a samo njih 5% saopštava da u naselju postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju.
Generalna ocena bezbednosti naselja je niska, samo 20% ispitanica se slaže sa tvrdnjom da je veći deo naselja u kom živi bezbedan. Njih 55% se oseća bezbedno u naselju tokom dana, a svega njih 20% saopštava da se oseća bezbedno u naselju tokom noći.
2.4.7. Zemun
U Zemunu 47,8% ispitanica saopštava da su u naselju u kom žive ulice asfaltirane, a njih 30,4% navodi da su ulice osvetljene. Ipak, svega 8,7% ispitanica smatra da se osobe koje imaju teškoće u kretanju lako kreću kroz naselje.
Bezbednost dece u naseljima u Zemunu je veoma nisko ocenjena – svega 8,7% ispitanica smatra da je put do vrtića/škole bezbedan, njih 13% se slaže da je put do vrtića/škole obeležen saobraćajnom signalizacijom, a njih 13% se slaže da u naselju postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju.
Generalna ocena bezbednosti u naseljima u Zemunu je niska, svega 30,4% isptanica smatra da je već deo naselja u kom žive bezbedan, njih 26,1% se tokom dana oseća bezbedno u naselju, sa samo njih 4,3% se oseća bezebdno u naselju tokom noći.
2.4.8. Voždovac
U naseljima ne teritoriji opštine Voždovac 45% ispitanica navodi da su ulice asfaltirane, a njih 20% da su dobro osvetljene.
Bezbednost dece u naselju je pozitivno ocenjena, 85% ispitanica smatra da je put do vrtića/škole bezbedan i isti toliko procenat njih navodi da je put do vrtića/škole obeležen saobraćajnom signalizacijom. Ipak, samo 30% ispitanica navodi da u naselju u kom živi postoji bezbedno mesto gde deca mogu da se igraju.
Opšti doživljaj bezbednosti je nizak, svega 25% ispitanica se slaže da je veći deo naselja u kom žive bezbedan, njih 50% se oseća bezbedno u naselju tokom dana, a samo njih 26,3% se oseća bezbedno u naselju tokom noći.
3. Prepoznavanje rodno zasnovanog nasilja
3.1. Psihološko nasilje
„Suprug mi preti da će da me povredi, ubije. Ali samo kad se svađamo, on ne misli tako.“
(žena 28 godina, Beograd)
„Kada muz prati ženu i traži da čuje sa kim priča to znaci da on voli tu ženu.“
(žena 36 godina, Beograd)
Muškarac optužuje ženu da sa svima flertuje da bi ga napravila ljubomornim
Samo 35,5% ispitanica prepoznaje navedeni oblik ponašanja kao nasilje.
Ispitanice koje su bračnu zajednicu zasnovale svojom voljom u većem procentu prepoznaju navedeno ponašanje kao nasilje u poređenju sa ženama koje su prisilno udate (43,1% naspram 17,8%).
Najveći procenat žena koji prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje je iz Smederevske Palanke (njih 90%), a potom sa Zvezdare (57,1% njih). Čak 61,5% žena iz Kragujevca ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje, kao i polovina njih iz Kostolca i sa Palilule.
Muškarac viče na ženu, vređa je, naziva pogrdnim imenima, omalovažava
Istraživanje pokazuje da 55,4% ispitanica navedeno ponašanje identifikuje kao nasilje, dok nešto manje od trećine njih smatra da ovakvo ponašanje ne predstavlja nasilje.
Žene koje su bračnu zajednicu zasnovale svojom voljom u većem procentu navedeno ponašanje prepoznaju kao nasilje u poređenju sa ženama koje su prislno stupile u zajednicu (67,8% naspram 26,7%).
Nevedeno ponašanje u najvećoj meri prepoznaju kao nasilje žene iz Smederevske Palanke (njih 100%), Zvezdare (njih 90,5%), Mladenovca (78, 9%) i Voždovca (73,7%). Navedeno ponašanje ne prepoznaje kao nasilje čak 65,2% žena iz Zemuna i 61,5% njih iz Kragujevca. Oko trećina žena iz Kostolca i sa Palilule ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje.
Muškarac preti ženi da će je povrediti ili ubiti
Visok procenat ispitanica navedeno ponašanje prepoznaje kao nasilje, njih 68,7%.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prisilno – 78,1% naspram 45,5%.
Ipak, 15,8% ispitanica sa Palilule, njih 12% iz Kragujevca i 8,7% iz Zemuna ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje. Takođe, u Kragujevcu svega 4% ispitanica navedeno ponašanje identifikuje kao nasilje, dok njih 84% navodi da nije sigurno da li je navedeni oblik ponašanja nasilje.
Muškarac preti ženi da će joj uzeti decu i zabraniti joj da ih viđa
Istraživanje pokazuje da 61,9% ispitanica prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prisilno udate (74,8% naspram 31,1%).
Samo 7,7% žena iz Kragujevca prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje, a čak njih 84,6% nije sigurno da li je navedeni oblik ponašanja nasilje. U Zemunu 17,4% žena ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje, dok njih 56,5% nije sigurno da li je nasilno, dok u Kostolcu 10% žena ne prepoznaje ovo ponašanje kao nasilno, dok njih 60% nije sigurno.
Kontrolisanje
Muškarac prisluškuje ženine telefonske razgovore i čita njene sms poruke
Samo 29% žena identifikuje navedeno ponašanje kao nasilje, dok 39,1% njih navodi da ovo ponašanje ne predstavlja nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prisilno udate (36,2% naspram 11,1%).
Najviše žena koje ovo ponašanje prepoznaju kao nasilje jeste iz Smederevske Palanke (njih 65%). Najveći broj žena koji navadeno ponašanje ne prepoznaje kao nasilje jeste iz Kostolca (55%) i Palilule (55%).
Muškarac ne dozvoljava ženi da ide sama van kuće
Istraživanje pokazuje da 36,7% ispitanica identifikuje navedeno ponašanje kao nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prisilno udate (42,2% naspram 22,2%).
Ovaj oblik ponašanja ne identifikuje kao nasilje čak 55% ispitanica sa Palilule, kao i 55% njih iz Kostolca i 43,5% iz Zemuna.
Muškarac raspolaže novcem i određuje koliko žena sme da potroši
Istraživanje pokazuje da 29,5% ispitanih Romkinja smatra da navedeno ponašanje jeste nasilje, dok čak njih 35,5% navodi da ovo ponašanje nije nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prisilno udate(34,5% naspram 17,8%).
Najveći procenat žena koje ne prepoznaju navedeno ponašnje kao nasilje je sa Palilule (njih 70%), a potom iz Kostolca (njih 60%). Najveći procenat žena koje prepoznaju navedeno ponašanje kao nasilje je iz Smederevske Palanke (njih 65%).
3.2. Fizičko nasilje
Muškarac udari ženi šamar
Istraživanje pokazuje da 63,7% ispitanica prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje. Ipak, 20,8% njih navodi da navedeno ponašanje nije nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prislno udate (72,2% naspram 46,7%).
Čak 56,5% ispitanica iz Zemuna ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje, a njih 38,5% iz Kragujevca takođe ne identifikuje navedeno ponašanje kao nasilje.
Muškarac gasi cigarete na ženinoj koži
Istraživanje pokazuje da 81,7% ispitanica prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje. Ipak, 11,5% žena iz Kragujevca i 8,7% žena iz Zemuna navedeno ponašanje ne prepoznaje kao nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prisilno udate (86,2% naspram 68,9%).
3.3. Seksualno nasilje
Muškarac od žene zahteva seksualni odnos kada je ona umorna, bolesna ili ne želi seksualni odnos
Samo 50,3% ispitanica prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje, dok njih 18,9% ne prepoznaje.
Čak 40% žena iz Kostolca, njih 39,1% iz Zemuna i 30% sa Palilule ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje prisilno udate (62,1% naspram 24,4%).
Muškarac prisili ženu na seksualni odnos
Samo 55% žena prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje, dok njih 14,8% ne prepoznaje ovaj oblik ponašanja kao nasilje.
Žene koje su svojom voljom stupile u bračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedeni oblik ponašanja kao nasilje u odnosu na žene koje su prisilno udate (68,1% naspram 26,7%).
Zabrinjavajući je podatak da čak 40% ispitanica sa Palilule ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje. Iz Zemuna 26,1% njih ne prepoznaje navedeno ponašanje kao nasilje, iz Kostolca 20%, a iz Kragujevca 19,2%.
3.4. Zaključak
Ispitanice u najvećem procentu kao rodno zasnovano nasilje prepoznaju oblike fizičkog nasilja i pretnje fizičkim povređivanjem i ubistvom, kao i pretnje oduzimanjem dece. Ipak, zabrinjavajući je podatak da najmanje 30% ispitanih Romkinja ne identifikuje navedene obilke ponašanja kao muško nasilje.
Takođe, zabrinjava i podatak da skoro polovina ispitanih Romkinja prinudu na seksualni odnos niti silovanje ne prepoznaje kao nasilje. „Žena mora uvek da bude raspoložena za muža i da spava sa njim“, navodi u komentarima jedna od ispitanica. Ovo pokazuje da je u romskoj zajednici seksualno nasilje normalizovano i smatra se sastavnim delom života romske žene. Seksualna pokornost partneru je dužnost i obaveza Romkinje.
Psihološke oblike rodno zasnovanog nasilja prepoznaje samo oko jedne trećine žena, sa izuzetkom vikanja, nazivanja pogrdnim imenima, vređanja koje kao nasilje identifikuje oko polovina ispitanica.
Uočavamo da žene koje su svojom voljom stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu u većem procentu prepoznaju navedena ponašanja kao nasilje, u poređenju sa ženama koje su prisilno/odlukom roditelja stupile u zajednicu. Takođe, uočavamo da su žene koje su u zajednicu stupile odlukom roditelja u većem procentu na pitanja odgovarale sa „ne znam“ u poređenju sa ženama koje su se svojevoljno udale, što potencijalno ukazuje na sniženo osećanje moći i samopouzdanja usled života u nasilju.
4. Iskustvo rodno zasnovanog nasilja
„Da bi bio mir u kući žena uvek mora da počisti, skuva, da sluša muža, njegove roditelje. Ponekad da je udari – to nije strašno, mora tako. Tako su učili mene, pa ja učim moje kćerke i snaje.“
(žena 51 godina, Beograd)
4.1. Psihološko nasilje
Muškarac je vikao na ženu, vređao je, nazivao pogrdnim imenima, omalovažavao
Istraživanje pokazuje da 69,8% obuhvaćenih Romkinja ima navedeno iskustvo psihološkog nasilja.
Svaka ispitanica iz Zemuna je saopštila da je doživela navedeno iskustvo muškog nasilja.
U 92,1% slučajeva kao počinilac navedenog oblika nasilja navodi se bivši ili sadašnji partner.
Među ispitanicama koje su imale navedeno iskustvo nasilja, njih 40,9% je stupilo u bračnu zajednicu u šesnaestoj ili sedamnaestoj godini, u poređenju sa njih 33% koje su stupile u brak između 13 i 15 godina, i njih 26,1% koje su bile punoletne kad su stupile u brak. Ispitanice koje su maloletne stupile u bračnu zajednicu u 77,3% slučajeva saopštavaju da su imale navedeno iskustvo muškog nasilja, u poređenju sa njih 54,5% koje su punoletne stupile u zajednicu.
Ispitanice koje su u zajednicu prisilom u 93,3% slučajeva su imale navedeno iskustvo nasilja, u poređenju sa njih 60,3% koje su u zajednicu stupile svojom voljom.
Možemo da uočimo da žene koje su ranije stupile u zajednicu i/ili koje su u zajednicu stupile prisilom imaju povećan rizik da budu izložene navedenoj formi RBN.
Muškarac je optužio ženu da sa svima flertuje da bi ga napravila ljubomirnim
Čak 42% ispitanica je imalo navedeno iskustvo muškog nasilja. U 94,7% slučajeva ispitanice saopštavaju da je počinilac ovog oblika nasilja bio bivši ili sadašnji partner.
Čak 96,2% žena iz Kragujevca je imalo ovo iskustvo, dok je polovina ispitanica iz Kostolca, Zemuna i Smederevske Palanke imalo navedeno iskustvo.
Ne postoji razlika u procentu žena koje su maloletne i punoletne stupile u brak kad je u pitanju izloženost navedenoj formi rodno zasnovanog nasilja.
Nešto više od polovine ispitanica koje su prisilno udate saopštava da je imalo navedeno iskustvo nasilja, u poređenju sa njih 37,1% koje su se udale svojom voljom.
Muškarac je pretio ženi da će joj uzeti decu i zabraniti joj da ih viđa
U istraživanju je 31,3% ispitanica saoštilo da je imalo navedeno iskustvo, pri tome oko polovina žena iz Kragujevca i skoro polovina žena iz Smederevske Palanke.
Ne postoji razlika u procentu žena koje su prisilno udate i koje su stupile u brak svojom voljom kad je u pitanju izloženost navedenom obliku muškog nasilja. Istraživanje pokazuje da je 37% ispitanica koje su bile maloletne kada su stupile u zajednicu imalo navedeno iskustvo, u poređenju sa njih 21,8% koje su bile punoletne kada su stupile u zajednicu.
Muškarac je pretio ženi da će je povrediti ili ubiti
36,6% ispitanica saopštava da je imala navedeno iskustvo nasilja. 69,6% ispitanica iz Zemuna je imalo navedeno iskustvo, njih 55% iz Smederevske Palanke, njih 45% iz Kragujevca.
Među ženama koje su prisilno udate njih 51,1% saopštava da je imalo navedeno iskustvo rodno zasnovanog nasilja, u poređenju sa 31% njih koje su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile svojom voljom. Čak 41,9% ispitanica koje su maloletne stupile u zajednicu saopštava da je imalo navedeno iskustvo, u poređenju sa njih 29,1% koje su punoletne stupile u zajednicu.
Kontrolisanje
„Ne izlazim iz kuće, ponekad odem do prodavnice.“
(žena 23 godine, Beograd)
Muškarac je prisluškivao ženine telefonske razgovore, čitao SMS poruke
29,6% žena je imalo navedeno iskustvo. Najveći broj njih je iz Kragujevca (69,2% ispitanica iz Kragujevca ima navedeno iskustvo), a potom iz Zemuna (njih 43,5%).
Ne postoji razlika u broju žena koje prisilno udate i koje su u bračnu/vanbračnu zajednicu stupile svojom voljom kad je u pitanju navedeno iskustvo rodno zasnovanog nasilja, kao ni razlika između žena koje su bile maloletne i koje su bile punoletne kada su stupile u zajednicu.
Muškarac ne dozvoljava ženi da ide sama van kuće
40,8% ispitanica saopštava da ima navedeno iskustvo. U Kostolcu čak 95% žena saopštava da im nije dozvoljeno da se samostalno i slobodno kreću, dok u je Zemunu njih 69,6%, a u Kragujevcu 57,7%.
Čak 65,3% ispitanica koje su prisilno udate saopštava da je imalo navedeno skustvo, u poređenju sa njih 31,9% koje su u zajednicu stupile svojom voljom. Ispitanice koje su maloletne stupile u zajednicu u 48,2% slučajeva saopštavaju da su imale navedeno iskustvo, u poređenju sa njih 25,5% koje su bile punoletne kada su stupile u zajednicu.
Muškarac raspolaže novcem, određuje koliko žena može da potroši
40,8% ispitanica saopštava da ima navedeno iskustvo ekonomskog nasilja. U Kostolcu čak 80% žena ne raspolaže novcem samostalno, u Kragujevcu 76,9% njih nema pristup porodičnim finansijama i sprečeno je u donošenju finansijskih odluka, dok je u Zemunu 56,5% ispitanica u situaciji ekonomske zavsnosti. Sa druge strane, 95% ispitanica sa teritorije Palilule, 76% njih sa Zvezdare i 70% njih sa Voždovca navodi da nema navedeno iskustvo ekonomskog nasilja.
Ispitanice koje su prisilno udate u 73,3% slučajeva navode da su imale iskustvo ekonomskog nasilja, u poređenju sa njih 28,4% koje su se udale svojom voljom.
Ispitanice koje su maloletne stupile u brak u 50% slučajeva navode da imaju ovo iskustvo, u poređenju sa njih 21,8% koje su punoletne stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu.
4.2. Fizičko nasilje
Muškarac je ženi udario šamar
Čak 69,3% ispitanih Romkinja navodi da je u toku života imalo iskustvo da im je muškarac udario šamar. Istraživanje pokazuje da je u nekim ispitanim zajednicama ovaj broj znatno viši – skoro svaka ispitana žena (njih 95,7%) iz Zemuna imala navedeno iskustvo nasilja, kao i njih 92% iz Kragujevca, 85% iz Smederevske Palanke, a 80% iz Kostolca.
Kao počinilac navedenog oblika nasilja u 97,3% slučajeva se navodi bivši ili sadašnji partner.
Nema razlike u izloženosti navedenoj formi RBN između žena koje su maloletne i punoletne stupile u brak.
Ispitanice koje su prisilno udate u 90% slučajeva navode da imaju navedeno iskustvo fizičkog nasilja, u poređenju sa njih 60,5% koje su se udale svojom voljom. Ovaj podatak upućuje na zaključak da je rano/prisilno stupanje u bračnu/vanbračnu zajednicu faktor rizika koji povećava verovatnoću rodno zasnovanog nasilja.
Muškarac je gasio cigarete na ženinoj koži
U istraživanju je 4,1% ispitanica saopštilo da je imalo navedeno iskustvo fizičkog nasilja.
4.3. Seksualno nasilje
„On mene natera na seks, ja znam da moram, da to tako treba“
(22 godine, Beograd)
Muškarac je zahtevao seksualni odnos od žene kad je ona bila umorna, bolesna ili nije želela seksualni odnos
Čak 37,3% ispitanih Romkinja ima navedeno iskustvo seksualnog nasilja. Svaka ispitanica koja je odgovorila na pitanje ko je počinilac navedenog oblika nasilja saopštila je da je bivši ili sadašnji partner zahtevao od nje seksualni odnos.
Najveći broj njih je iz Kragujevca (72% ispitanica iz Kragujevca) i iz Zemuna (69,6%).
Skoro polovina ispitanica koje su maloletne stupile u brak ima navedeno skustvo RBN, u poređenju sa njih 17% koje su punoletne stupile u brak.
Ispitanice koje su rodtelji udali u 56,8% slučajeva saopštavaju da imaju navedeno iskustvo, u poređenju sa njih 28,9% koje su se udale svojom voljom.
Muškarac je prisilio ženu na seksualni odnos
Svaka četvrta Romkinja (25,5% ispitanica) najmanje jednom u toku života bila je prisiljena na seksualni odnos od strane muškarca. Zabrinjavajući je podatak da čak 62,5% žena iz Kragujevca saopštava da je prsiljena na seksualni odnos, 45% njih iz Kostolca i 34,8% iz Zemuna. Svaka ispitanica koja je odgovorila na pitanje ko je počinilac navedenog oblika nasilja saopštila je da je od strane bivšeg ili sadašnjeg partnera bila prisiljena na seksualni odnos.
Od svih ispitanica koje su maloletne stupile u brak, svaka treća (njih 33,6%) saopštava da je imala navedeno iskustvo, u poređenju sa njih 11,1% koje su punoletne stupile u brak.
Ispitanice koje su u zajednicu stupile odlukom roditelja u 43,2% slučajeva saopštavaju da su preživele ovaj oblik nasilja, u poređenju sa njih 18,6% koje su u zajednicu stupile svojom voljom.
4.4. Zaključak
Istraživanje pokazuje da između izloženosti različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja postoje umerene do visoke pozitivne statstički značajne korelacije, što potvrđuje da se rodno zasnovano nasilje javlja u različitim ali međusobno povezanim formama. Tabela interkorelacija između različitih formi rodno zasnovanog nasilja kojima su ispitanice bile izložene je prikazana u Prilogu 1.
Istraživanje pokazuje da je ukupno 10 ispitanica bar jednom u toku života bilo izloženo svim navedenim oblicima rodno zasnovanog nasilja (izuzev iskustva da je muškarac gasio cigarete na koži, koje je isključeno iz analize).
Takođe, istraživanje pokazuje da prepoznavanje nasilnog ponašanja muškarca kao rodno zasnovanog nasilja i izloženost rodno zasnovanom nasilju statistički značajno koreliraju – korelacije su negativne, niske do srednje, statistički značajne. Tabela interkorelacija između različitih oblika rodno zasnovanog nasilja kojima su žene bile izložene i prepoznavanja rodno zasnovanog nasilja prikazana je u Prilogu 2. Ovi podaci ukazuju da je osnaživanje žena da prepoznaju muško nasilje jedan od važnih faktora u prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.
5. Dostupnost usluga javnih službi
Prema rezultatima istraživanja, 71,6% ispitanica je imalo potrebu za ginekološki pregledom, od čega 89,3 % njih navodi da je pregledano kod ginekologa.
Polovina žena je imala potrebu za konsultacijama sa socijalnom radnicom/psihološkinjom u CSR, od čega je njih 68,2% saopštilo da je ovu uslugu dobilo.
Besplatna pravna pomoć je bila potrebna za 41,4% ispitanica, od čega je njih 69,2% je dobilo besplatnu pravnu pomoć.
Da im je bio potreban dečiji dodatak za decu navodi 74,6% ispitanica, od čega je njih 85,7% navelo da je dobilo dečiji dodatak.
Materijalna pomoć je bila potrebna za 68% ispitanica, od čega je njih 56,6% dobilo materijalnu pomoć.
Istraživanje pokazuje da je 23,1% ispitanica imalo potrebu za SOS konsultacijama, od čega je 30,6% njih dobilo potrebne konsultacije. Oko polovine ispitanica koje su odgovorile na pitanje šta je razlog zbog kojeg nisu dobile potrebne konsultacije putem SOS telefona navodi da ne znaju broj telefona na koji mogu da se obrate za pomoć i podršku.
Istraživanje pokazuje da je 11,2% ispitanica imalo potrebu za smeštajem u sigurnoj ženskoj kući, a da je od njih je jedna trećina (ukupno 10 ispitanica) bila smeštena u sigurnoj ženskoj kući. Ispitanice koje saopštavaju da su imale potrebu za smeštajem u sigurnoj kući, ali da nisu bile smeštene, kao razloge za to navode da se iz straha nisu prijavile (dve ispitanice, od kojih jedna navodi da joj je partner pretio da ukoliko ode u sigurnu kuću neće imati gde da se vrati), da nisu znale kome da se obrate za pomoć (jedna ispitanica) i da nije bilo mesta kada su zatražile smeštaj (jedna ispitanica). Ispitanice koje su bile smeštene u sigurnoj kući saopštavaju o svojim iskustvima:
„Bilo je dobro, dobila sam garderobu i sredstva za higijenu za sebe i dete. Nisam imala ništa kad sam stigla.“
„Bila sam tri puta po tri meseca, bilo je dobro, toplo, tri obroka na dan. Ali uvek posle toga sam se vraćala kući, kod muža, jer nemam gde.“
„Bila sam više puta u poslednjih 5 godina, po dva, tri meseca. Ali nemam gde i uvek se vratim kod njega.“
„Bilo je dobro, ali ne može duže od tri meseca da se ostane, roditelji su mi umrli, ja nemam gde, vratila sam se kod muža.“
„Bilo je dobrih i loših momenata. Neke žene su se plašile da imamo vaške, da ćemo da ukrademo nešto.“
„Bilo je strašno. Obrok nije bio na vreme, sa decom niko nije hteo da se druži.“
„Nisu mi dozvolili da povedem svu decu. Nisu nas poštovali, nisu dozvoljavali da se deca igraju sa drugom decom. Zato sam otišla.“
„Bilo je grozno. Samo što sam došla neka žena je počela da priča o pravilima – kupanje, čišćenje, kao da ja to ne znam. Baš mi je bilo neprijatno.“
Uočavamo da je procenat žena koje imaju potrebu za smeštajem u sigurnu žensku kuću a koje bivaju smeštene nizak – manje od trećina ispitanica sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja koje procenjuju da im je smeštaj potreban bude smešteno u sigurnu žensku kuću. Razlozi za ovakvo stanje su mnogobrojni, a među njima su preopterećeni kapaciteti sigurnih ženskih kuća, nedovoljna informisanost žena iz osetljivih grupa o mogućnostima smeštaja i podrške, ali i strah od nasilnika. Dubinsko razumevanje razloga zbog kojih Romkinje sa iskustvom nasilja ne dobijaju uslugu smeštaja u sigurne ženske kuće prevazilazi okvire našeg istraživanja, ipak podaci do kojih smo došli ukazuju da postoji potreba za daljim istraživanjem ovog problema.
Na osnovu saopštenja ispitanica koje su bile smeštene u sigurnim ženskim kućama uočavamo da se njhovi problemi nastavljaju po izlasku – one nemaju gde da odu, zbog čega se vraćaju nasilnicima. Možemo da zaključimo da je, pored smeštanja u sigurne ženske kuće, za izlazak iz nasilja sa Romkinjama je neophodno raditi na psihološkom i ekonomskom osnaživanju, a jedno od potencijalnih rešenja mogle bi da budu kuće na pola puta.
6. Ocena responzivnosti i senzibilnosti Centra za socijalni rad i Policije
6.1. Centar za socijalni rad
Radi procene responzivnosti i senzibilnosti zaposlenih u centrima za socijalni rad i policiji prema Romkinjama koje se obraćaju za pomoć i podršku, ispitanicama je saopšten niz tvrdnji na koje su one odgovarale izborom jednog od tri ponuđena odgovora – slažem se, delimično se slažem i ne slažem se. U narednom delu teksta prikazane su tvrdnje i odgovori ispitanica, na celom uzorku i posebno po selektovanim opštinama/gradovima.
Tabela 1: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Zaposleni u CSR su spremni da me saslušaju“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 31,7% | 0% | 0% | 31,6% | 89,5% | 47,4% | 36,8% | 55% | 9,1% |
| Delimično | 40,2% | 34,6% | 80% | 36,8% | 10,5% | 26,3% | 52,6% | 30% | 50% |
| Ne slažem se | 28% | 65,4% | 20% | 31,6% | 0% | 26,3% | 10,5% | 15% | 40,9% |
Iz Tabele 1 uočavamo da se nešto manje od trećine svih ispitanica slaže sa navedenom tvrdnjom, dok se njih 28% ne slaže. Najveći procenat ispitanica, njih 40%, delimično se slaže sa navedenom stavkom.
Spremnost zaposlenih da saslušaju klijentkinje najlošije je ocenjena u Kragujevcu, gde se ni jedna ispitanica nije složila sa navedenom tvrdnjom, dok se čak njih 65,4% izjasnilo da se ne slaže sa tvrdnjom. Takođe, ocena responzivnosti zaposlenih u CSR je nisko ocenjena i u Kostolcu, gde se ni jedna ispitanica nije složila sa navedenom tvdnjom, dok je njih 20% navelo da se ne slaže, a 80% da se delimično slaže. U Zemunu se, takođe, mali procenat ispitanica složio sa tvrdnjom da su zaposleni u CSR spremni da ih saslušaju, samo 9,1%, dok se njih 40,9% ne slaže sa tvrdnjom.
Responzivnost zaposlenih u CSR je najbolje ocenjena u Paliluli, gde se 89,5% ispitanica složilo sa tvrdnjom da su nadležni spremni da ih saslušaju, a ni jedna žena nije navela da se ne slaže. Takođe, nešto više od polovine ispitanica sa teritorije opštine Voždovac se složilo sa navedenom tvdrnjom, kao i 47% njih iz Smederevske Palanke.
Tabela 2: Odgovori ispitanica na tvdrnju „Socijalni radnici u CSR me tretiraju sa uvažavanjem, poštujući moje dostojanstvo“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 27,4% | 0% | 10% | 26,3% | 84,2% | 57,9% | 21,1% | 35% | 0% |
| Delimično | 36,6% | 23,1% | 65% | 47,4% | 10,5% | 15,8% | 57,9% | 45% | 31,8% |
| Ne slažem se | 36% | 76,9% | 25% | 26,3% | 5,3% | 26,3% | 21,1% | 20% | 68,2% |
Samo 27,4% ispitanica se slaže sa tvrdnjom da ih socijalni radnici u CSR tretiraju sa uvažavanjem, poštujući njihovo dostojanstvo, dok se njih 36% ne slaže, a 36,6% ispitanica navodi da se delimično slaže sa navedenom tvrdnjom.
Posebno zabrinjavaju podaci dobijeni u Kragujevcu i Zemunu, gde se ni jedna ispitanica nije složila sa tvdrnjom da ih socijalni radnici u centrima za socijalni rad tretiraju sa uvažavanjem, poštujući njihovo dostojanstvo, dok u Kragujevcu čak 76,9% navodi da se ne slaže sa navedenom tvrdnjom, a u zemunu ovaj odgovor daje 68,2% ispitanica. Takođe, uočavamo da je pristup korisnicama zaposlenih u centrima za socijalni rad nisko ocenjen i u Kostolcu , gde se svega 10% ispitanica se slaže sa tvdrnjom, dok se jedna četvrtina njih ne slaže.
U Paliluli se najveći procenat ispitanica slaže da se zaposleni u CSR prema njima odnose sa uvažavanjem, njih 84,2%, kao i u Smederevskoj Palanci gde je 57,9% ispitanica navelo da se slaže sa navedenom tvdrnjom.
Tabela 3: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Socijalni radnici u CSR mi daju informacije na jasan i razumljiv način“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 28,7% | 0% | 0% | 21,1% | 89,5% | 47,4% | 42,1% | 40% | 4,5% |
| Delimično | 36% | 26,9% | 60% | 63,2% | 10,5% | 31,6% | 42,1% | 45% | 13,6% |
| Ne slažem se | 35,4% | 73,1% | 40% | 15,8% | 5,3% | 21,1% | 15,8% | 15% | 81,8% |
Samo 28,7% ispitanica smatra da u CSR dobijaju informacije na jasan i razumljiv način, dok se njih 35,4% ne slaže sa ovom tvrdnjom.
Ni jedna ispitanica iz Kragujevca i Kostolca se nije složila sa tvrdnjom da u CSR dobija informacije na jasan i razumljiv način, dok se svega njih 4,5% iz Zemuna složilo sa navedenom tvrdnjom. U Zemunu čak 81, 8% ispitanica u CSR ne dobija jasne i razumljive informacije, u Kragujevcu čak 73,1%, a u Kostolcu 40% njih.
Čak 89,5% ispitanica iz Palilule je saopštilo da informacije u CSR dobija na jasan i razumljiv način, a u Smederevskoj Palanci skoro polovina njih.
Tabela 4: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Imam poverenja u socijalne radnike u CSR“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 20% | 0% | 0% | 6,7% | 80% | 33,3% | 15,8% | 30% | 0% |
| Delimično | 39,4% | 23,1% | 70% | 66,7% | 15% | 27,8% | 52,6% | 50% | 22,7% |
| Ne slažem se | 40,6% | 76,9% | 30% | 26,7% | 5% | 38,9% | 31,6% | 20% | 77,3% |
U Tabeli 4 uočavamo da svega 20% ispitanica saopštava da ima poverenje u socijalne radnike u CSR, dok čak njih 40,6% navodi da se ne slaže sa ovom tvrdnjom.
Poverenje u socijalne radnike koji su zaposleni u centrima za socijalni rad veoma je nisko kod ispitanica iz Kragujevca, Kostolca i Zemuna, gde se ni jedna ispitanica nije složila sa navedenom tvrdnjom, dok je, redom, njih 76,9%, 30% i 77,3% saopštilo da se ne slaže sa tvdrnjom.
Poverenje u socijalne radnike u centrima za socijalni rad je visoko kod ispitanica sa teritorije opštine Palilula, dok se kod ostalih ispitanica može oceniti kao umereno do nisko.
6.2. Policija
Tabela 5: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Kada neko u naselju prijavi porodično nasilje policija izlazi na teren“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 53,6% | 38,5% | 35% | 38,9% | 100% | 100% | 80% | 40% | 8,7% |
| Delimično | 35,5% | 57,7% | 60% | 55,6% | 0% | 0% | 15% | 50% | 39,1% |
| Ne slažem se | 10,8% | 3,8% | 5% | 5,6% | 0% | 0% | 5% | 10% | 52,2% |
U tabeli uočavamo da najveći procenat ispitanica, njih 53,6% saopštava da policija izlazi na teren po prijavi porodičnog nasilja, dok se svega njih 10,8% ne slaže sa navedenom tvdrnjom.
Sve ispitanice iz Palilule i Smederevske Palanke saopštavaju da policija izlazi u naselje po prijavi porodičnog nasilja, dok se čak 80% ispitanica sa Zvezdare slaže sa ovom tvrdnjom.
Situacija je nešto lošija u Kragujevcu i Mladenovcu, gde se 38,5%, odnosno 38,9% spitanica složilo sa navedenom tvdrnjom, kao i u Kostolcu gde je 35% ispitanica navelo da policija izlazi na teren po prijavi porodičnog nasilja. Najlošija situacija je u Zemunu, gde je svega 8,7% ispitanica navelo da policija izlazi na teren po prijavi porodičnog nasilja.
Tabela 6: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Imam poverenje u policiju“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 29,9% | 26,9% | 0% | 47,4% | 65% | 42,1% | 30% | 30% | 4,3% |
| Delimično | 49,1% | 57,7% | 55% | 42,1% | 35% | 52,6% | 50% | 65% | 34,8% |
| Ne slažem se | 21% | 15,4% | 45% | 10,5% | 0% | 5,3% | 20% | 5% | 60,9% |
U istraživanju je nešto manje od trećine žena saopštilo da ima poverenje u policiju, dok je najveći procenat njih, 49,1% izjavilo da se delimično slaže sa navedenom tvdrnjom.
U Kostolcu ni jedna ispitanica nije navela da ima poverenje u policiju, dok je u Zemunu samo njih 4,3% saopštilo da se slaže sa navedenom tvdrnjom. U Kragujevcu, Zvezdari i Voždovcu je manje od trećine ispitanica saopštilo da se slaže sa tvdrnjom da ima poverenje u policiju.
Poverenje u policiju je najviše kod ispitanica sa Palilule, gde je njih 65% saopštilo da se slaže sa navedenom tvdnjom.
Tabela 7: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Policijski službenici me tretraju sa uvažavanjem, poštujući moje dostojanstvo“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 29,6% | 21,7% | 10% | 31,6% | 84,2% | 36,9% | 35% | 31,6% | 0% |
| Delimično | 50,6% | 69,6% | 55% | 63,2% | 15,8% | 63,2% | 45% | 68,4% | 26,1% |
| Ne slažem se | 19,1% | 8,7% | 35% | 5,3% | 0% | 0% | 20% | 0% | 73,9% |
U istraživanju je nešto manje od trećine ispitanica navelo da se slaže sa tvrdnjom da je policijski službenici tretiraju sa uvažavanjem, poštujući njeno dostojanstvo, dok je najveći procenat njih izjavilo da se delimično slaže sa tvrdnjom.
U Paliluli je 84,2% ispitanica navelo da se slaže sa navedenom tvdrnjom, dok je u svim drugim naseljima ovaj procenat znatno niži. Svega 10% ispitanica iz Kostolca se slaže sa navedenom tvrdnjom, dok se u Zemunu ni jedna ispitanica nije složila sa ovom tvdrnjom.
7. Usluge podrške za žene koje su preživele nasilje koje pružaju organizacije civilnog društva
Radi ispitivanja koliko su Romkinjama potrebne usluge podrške za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje a koje pružaju organizacije civilnog društva, kao i da bismo utvrdile koliko su im ove usluge dostupne, ženama je saopšten niz usluga organizacija civilnog društva, a od njih je traženo da odgovore da li im je navedena usluga bila potrebna ili nije, i ako jeste – da li su navedenu uslugu dobile u organizaciji. Dobijeni rezultati su prikazani u tabeli.
Tabela 8: Procenat ispitanica kojima su bile potrebe usluge podrške koje pružaju OCD i procenat ispitanica u stanju potrebe koje su navedene usluge dobile
| Usluga OCD | Procenat žena kojima je usluga bila potrebna | Procenat žena koje su imale potrebu i koje su uslugu dobile |
| Konsultacije putem SOS telefona | 29,3% | 30,6% |
| Razgovor sa konsultantkinjom u prostorijama organizacije | 31,7% | 30,2% |
| Pravne konsultacije | 31,7% | 34% |
| Odlazak u instituciju sa konsultantkinjom | 25,9% | 51,2% |
| Humanitarna pomoć u vidu hrane ili odeće | 47,6% | 72,2% |
| Prevođenje dokumenata na romski jezik | 7,2% | 8,3% |
| Konsultacije putem SOS telefona na romskom jeziku | 12,1% | 5% |
| Učešće na radionicama za žene | 53% | 78,7% |
Na osnovu podataka iz tabele uočavamo da je Romkinjama u najvećem procentu potrebna humanitarna pomoć u vidu hrane ili odeće, a potom učešče u radionicama za žene. Usluge individualnih konsultacija u prostorijama organizacije, pravne konsultacije i konsultacije putem SOS telefona potrebne su za nešto manje od trećine žena. Najmaji procenat spitanica ima potrebu za prevođenjem dokumenata na romski jezik i za konsultacije putem SOS telefona na romskom jeziku.
Prema rezultatima istraživanja, 78,7% žena u stanju potrebe je učestvovalo u radionicama za žene koje organizuju organizacije civilnog društva, a humanitarnu pomoć u vidu hrane ili odeće od organizacija civilnog društva dobilo je 72,2% ispitanih žena koje su imale potrebu za ovim vidom pomoći. Ostale usluge koje su ženama bile potrebne od organizacija civilnog društva realizovane su u manjem procentu. Oko trećina ispitanica u stanju potrebe dobilo je usluge konsultacija u prostorijama organizacije, konsultacije putem SOS telefona i pravne konsultacije. Svega 8,3% ispitanica koje su bile u stanju potrebe dobilo je uslugu prevođenja dokumenata na romski jezik, a samo njih 5% uslugu konsultacija putem SOS telefona na romskom jeziku.
8.Informisanost Romkinja o pravma i uslugama podrške za žene sa iskustvom muškog nasilja
Radi ispitivanja informisanosti Romkinja o pravima i uslugama podrške za žene sa iskustvom muškog nasilja ispitanicama je saopšten niz tvdrnji na koje su odgovarale izborom jednog od tri ponuđena odgovora – slažem se, delimično se slažem i ne slažem se. Tvdrnje koje se odnose na informisanost i odgovori ispitanica, za ceo uzorak i po opštinama/gradovima, prikazani su u narednom delu teksta.
Tabela 9: Odgovori ispitanica na tvdrnju „Informacije od zaposlenih u institucijama dobijam na jeziku koji razumem“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 59,2% | 4,5% | 20% | 88,9% | 94,4% | 94,7% | 100% | 75% | 10% |
| Delimično | 17,2% | 31,8% | 50% | 5,6% | 5,6% | 0% | 0% | 20% | 20% |
| Ne slažem se | 23,6% | 63,6% | 30% | 5,6% | 0% | 5,3% | 0% | 5% | 70% |
Najveći procenat ispitanica, njih 59,2% saopštava da informacije od zaposlenih u institucijama dobija na jeziku koji razume, dok 23,6% saopštava da se ne slaže sa navedenom tvrdnjom. Sve ispitanice koje žive u naseljima na Zvezdari se slažu sa navedenom tvdrnjom, dok se njih 94,4% iz Paliliule i njih 88,9% iz Mladenovca takođe slaže. Najmanje slaganje sa navedenom tvdrnjom je među spitanicama iz Kragujevca, gde se samo 4,5% ispitanih žena slaže da informacije od zaposlenih u institucijama dobija na jeziku koji razume, dok se u Zemunu slaže njih 10%.
Tabela 10: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Znam kome mogu da se obratim za pomoć ukoliko je neki muškarac nasilan prema meni“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 43,9% | 23,1% | 0% | 64,7% | 95% | 26,3% | 95% | 47,4% | 13% |
| Delimično | 29,3% | 65,4% | 10% | 29,4% | 0% | 63,2% | 5% | 36,8% | 17,4% |
| Ne slažem se | 26,8% | 11,5% | 90% | 5,9% | 5% | 10,5% | 0% | 15,8% | 69,6% |
U istraživanju 43,9% ispitanica navodi da zna kome može da se obrati za pomoć ukoliko je muškarac nasilan prema njoj, dok 26,8% njij ne zna kome može da se obrati za pomoć i podršku. U Kostolcu čak 90% žena navodi da ne zna kome može da se obrati za pomoć, dok u Zemunu njih 69,6% daje isti odgovor. Situacija je najpovoljnija u naseljima koja se nalaze na opštnama Palilula i Zvezdara, gde po 95% žena saopštava da se slaže sa navedenom tvdrnjom.
Tabela 11: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Znam koje su obaveze policijskih službenika u slučaju prijave nasilja u porodici“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 30,1% | 23,1% | 0% | 42,1% | 78,9% | 15,8% | 55% | 35% | 0% |
| Delimično | 35,5% | 61,5% | 0% | 47,4% | 10,5% | 73,7% | 30% | 50% | 8,7% |
| Ne slažem se | 34,3% | 15,4% | 100% | 10,5% | 10,5% | 10,5% | 15% | 15% | 91,3% |
Na osnovu gore navedenih podataka uočavamo da svega 30,1% ispitanica zna koje su obaveze policijskih službenika u slučaju prijave nasilja policiji, dok njih 34,3% navodi da ne zna. U Kostolcu su sve ispitanice saopštile da ne znaju koje su obaveze policijskih službenika u slučaju prijave nasilja, dok je u Zemunu njih 91,3%. Informisanost o obaveznom postupanju policijskih službenika u slučaju prijave nasilja je niska i u Smederevskoj Palanci, gde je svega 15,8% žena saopštilo da je upoznato sa obavezama policije.
Tabela 12: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Informisana sam o zakonima koji sprečavaju nasilje prema ženama“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 30,1% | 34,6% | 0% | 26,3% | 65% | 31,6% | 68,4% | 20% | 0% |
| Delimično | 35,5% | 50% | 5% | 52,6% | 30% | 68,4% | 26,3% | 35% | 17,4% |
| Ne slažem se | 34,3% | 15,4% | 95% | 21,1% | 5% | 0% | 5,3% | 45% | 82,6% |
Svega 30,1% žena navodi da je informisano o zakonima koji sprečavaju nasilje prema ženama. U Kostolcu čak 95% nije informisano o zakonskoj regulativi, a u Zemunu 82,6%. Najveća informisanost o zakonima koji sprečavaju nasilje u porodici je na Zvezdari, gde je 68,4% žena izjavilo da je informisano, i na Paliluli, gde 65% žena saopštava isto.
Tabela 13: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Znam koja su moja prava u slučaju da je neki muškarac nasilan prema meni“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 32,5% | 20% | 0% | 42,1% | 85% | 36,8% | 70% | 15% | 0% |
| Delimično | 28,9% | 56% | 0% | 36,8% | 10% | 57,9% | 25% | 35% | 8,7% |
| Ne slažem se | 38,6% | 24% | 100% | 21,1% | 5% | 5,3% | 5% | 50% | 91,3% |
Jedna trećina ispitanica zna koja su njihova prava u slučaju da je muškarac nasilan prema njima, dok čak 38,6% nema nikakve informacije o svojim pravima u ovoj situaciji. Informisanost žena o svojim pravima u slučaju da su izložene rodno zasnovanom nasilju je ekstremno niska u Kostolcu, gde ni jedna žena ne zna koja su njena prava, dok u Zemunu njih 91,3% saopštava isto. Na Voždovcu polovina žena nema nikakvo znanje o svojim pravima u slučaju muškog nasilja. Najpovoljnija situacija je u naseljima na Paliluli i Zvezdari.
9. Mreža socijalne podrške
Tabela 14: Odgovori ispitanica na tvdrnju “Imam prijateljice među ženama iz naselja“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 67,5% | 76% | 70% | 57,9% | 100% | 94,7% | 40% | 85% | 21,7% |
| Delimično | 18,1% | 16% | 30% | 15,8% | 0% | 5,3% | 10% | 0% | 60,9% |
| Ne slažem se | 14,5% | 8% | 0% | 26,3% | 0% | 0% | 50% | 15% | 17,4% |
Najveći procenat ispitanica, njih 67,5% navodi da ima prijateljice među ženama iz naselja. Najmanji procenat žena koje imaju prijateljice u naseljima u kojima žive je sa teritorije opština Zemun i Zvezdara, dok na Paliluli sve ispitanice navode da imaju prijateljice u svojim naseljima.
Tabela 15: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Imam prijateljice koje žive izvan mog naselja“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 64,6% | 73,9% | 50% | 52,6% | 100% | 89,5% | 70% | 60% | 26,1% |
| Delimično | 13,4% | 21,7% | 45% | 10,5% | 0% | 5,3% | 15% | 0% | 8,7% |
| Ne slažem se | 22% | 4,3% | 5% | 36,8% | 0% | 5,3% | 15% | 40% | 65,2% |
U istraživanju 64,6% ispitanica navodi da imaju prijateljice koje žive izvan njihovog naselja. Najmanji procenat žena koje imaju prijateljice izvan naselja je iz Zemuna, samo njih 26,1%, dok sve žene iz Palilule navode da imaju prijateljice izvan svojih naselja.
Tabela 16: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Kada bih imala problem sa partnerom mogla bih da se obratim svojim roditeljima za pomoć“
| Ukupno | Kragujevac | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | |
| Slažem se | 43,6% | 11,5% | 25% | 47,4% | 100% | 21,1% | 65% | 75% | 18,2% |
| Delimično | 13,9% | 23,1% | 50% | 5,3% | 0% | 5,3% | 5% | 5% | 13,6% |
| Ne slažem se | 42,4% | 65,4% | 25% | 47,4% | 0% | 73,7% | 30% | 20% | 68,2% |
U Tabeli 16 uočavamo da je 43,6% ispitanica odgovorilo da bi moglo da se obrati roditeljma za pomoć kada bi partner bio nasilan prema njima, ali i da je 42,4% žena navelo da ne bi moglo da zatraži podršku od roditelja u slučaju da bude izloženo muškom nasilju od strane partnera. Najmanji procenat žena koji bi mogao da se obrati svojim roditeljima za pomoć i podršku je iz Kragujevca, Zemuna i Smederevske Palanke. Sve ispitanice iz Palilule su navele da bi mogle da se obrate svojim roditeljma za pomoć, kao i 75% njih sa teritorije opštine Voždovac.
Tabela 17: Odgovori ispitanica na tvrdnju „Kada bi partner bio nasilan prema meni imala bih gde da se sklonim“
| Ukupno | Kostolac | Mladenovac | Palilula | Smed. Palanka | Zvezdara | Voždovac | Zemun | ||
| Slažem se | 52,1% | 8,3% | 35% | 83,3% | 95% | 21,1% | 100% | 75% | 17,4% |
| Delimično | 18,4% | 45,8% | 45% | 0% | 0% | 15,8% | 0% | 15% | 17,4% |
| Ne slažem se | 29,4% | 45,8% | 20% | 16,7% | 5% | 63,2% | 0% | 10% | 65,2% |
U istraživanju je utvrđeno da bi nešto više od polovine ispitanica imalo gde da se skloni u slučaju da je partner nasilan prema njima. Najmanji procenat ispitanica koje saopštavaju da bi u slučaju da je partner nasilan imalo gde da se skloni je iz Kragujevca i Zemuna. Najveći procenat njih koje navode da bi imale gde da se sklone u slučaju da budu izložene partnerskom nasilju je sa Zvezdare i Palilule.
10. Rani brak – termin
U istraživanju je 22,5% ispitanica saopštilo da je ispravnije upotrebljavati termin prsilna veza nego rani brak, dok 25,1% ispitanica smatra da nije. Druga polovina ispitanica je odabrala odgovor „ne znam“.
11. Informacije od javnog značaja
Zahteve za pristup infomracijma od javnog značaja organizacija je poslala sledećim policijskim upravama: Voždovac, Zemun, Palilula, Zvezdara, Kosotolac, Smedrevska Palanka, Mladenovac, Kragujevac. Svim policijskim stanicama su upućeni zahtevi koji su se odnosili na broj upućenih poziva o broju prijva pordičnog nasilja i o broju prijava narušavanja javnog reda i mira iz romskih naselja za koje su te policijske stanice nadležne. Prikupljanje ovih podataka je uradjeno sa ciljem da se odredi tačan broj prijave porodičnog nasilja u navedenim romskim naseljima. Prema iskustvu naše organizacije u radu sa ženama koje su žrtve nasilja u porodici dešava se da policija kada dodje po pozivu u romska naselja porodično nasilje evidentira kao tuču, odnosno narušavanje javnog reda i mira, i na taj način žena koja je žrtva nasilja zapravo postane učesnica u tuči.
Od svih navedenih policijskih stanica samo je policijska stanica opštine Palilliua i opštine Kostolac dala podatke po navedenim zahtevima. Od policijske uprave Palilula tražene su informacije za Romska naselja Vuka Vrčevića, Višnjičko brdo, Mali Leskovac / Mirijevsko brrdo i Zake Malivuk uvidom u službene evidencije utvrdjeno je da je u toku 2018 godine blio
- Upućeno ukupno 103 poziva, podneto ukupno 4 prijava za remećenje javnog reda i mira i ukupno 12 prijava porodičnog naselja u Romskom naselju Vuka vrčevića
- Upućeno ukupno 59 poziva, podneto ukupno 2 prijava za remećenje javnog reda i mira i ukupno 13 prijava porodičnog naselja u Romskom naselju malai leskovac
- Upućeno ukupno 85 poziva, podneto ukupno 3 prijava za remećenje javnog reda i mira i ukupno 25 prijava porodičnog naselja u Romskom naselju Mirijevsko brdo
- Upućeno ukupno 62 poziva, podneto ukupno 10 prijava za remećenje javnog reda i mira i ukupno 11 prijava porodičnog naselja u Romskom naselju zage malivuk.
- Policijska stanica Palilila navodi da na njenoj teritoriji ne postoji Romsko naselje Višnjičko brdo.
Od policijske uprave Kostolac tražene su informacije za Romska naselja Didino naselje, Kanal i Kolište. U Romskom naselju Didino selo u 2018. godini upućeno je 38 poziva od kojih je pet slučajeva bilo prijave porodičnog nasilja. Za Romska naselja Kanal i Kolište su tražili da su uputi novi zahtev sa tačnim nazivima ulica koje pripadaju ovim naseljima.
Policijska stanica Zemun je u svom odgovoru navela da im je za prikupljanje i dostavljanje informacija potrebno više od 15 dana i da će odgovore dostaviti u roku od 40 dana.
Policijske stanice Zvezdara, Smedrevska Palanka, Mladenovac odgovrile su da ne raspolažu dokumentom koji bi sadržao tražene informacije te da shodno važećem zakonu nisu u obavezi da takav dokument sastave (nisu odgovorili na zahtev).
Policijska stanica Voždovac je tražila da organizacija ponovo pošalje zahtev za pristup informacijama od javnog značaja zato što je podnetim zahtevom „tražen dokument, a ne informacija od javnog značaja“ .
Istovremeno Romski centar za žene i decu Daje uputuio je zahteve za pristup infomacijama od javnog značaja odeljenjima Centra za socijlani rad u selektovanim opštinama o broju žena Romkinja koje su korisnice centra i broj slučajeva zabeleženog nasilja prema ženama romske nacionalnosti.
Odeljnje GCSR u Beogradu, odeljenje u Mladenovcu odogovorilo da je u toku 2018. godine 181 Romkinja bila evidentirana kao korisnica novčane socijalne pomoći i da je 14 Romkinja registrovano kao žrtve nasilja u porodici.
Odeljnje GCSR u Požarevcu, je odgovorilo da je u toku 2018.godine 95 žena romske nacionalnosti evidentirano kao korisnica prava u socijalnoj zaštiti i da je od ukupno 580 prijava za nasilje u porodici tokom 2018-te godine, procena stručnog tima da je od navedenog broja oko 1/3 čine prijave žena romske nacionalnosti
Odeljnje Zvezdara navelo je da ta institucija „korisnike ne deli na Rome i ostale“ i da zato nisu u mogućnosti da odgovore na zahtev.
Odeljenje Zemun je odgovrilo da da svoju bazu podataka zasnivaju na drugim ličnim podacima, a ne na nacionalnoj pripadnosti korisnika,a odeljenje na Paliluli je navelo „da takvu vrstu evidencije nemaju“ .
Romski centar za žene i decu Daje uputio je zahteve osnovnim školama sa sledećim pitanjima: Broj upisanih dečaka i devojčica u prvi razred osnovne škole 2011/2012; broj upisanih dečaka i devojčica romske nacionalnosti u prvi razred osnovne škole 2011/2012; broj dečaka i devojčica romske nacionalnosti koji su završili osmi razred osnovne škole 2018/2019. godine; Broj dečaka i devojčica koji su upisali srednje škole; i broj dečaka i devojčica romske nacionalnosti koji su upisali srednje škole.
Osnovna škola Filip Višnjić odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 86( 43 dečeka i 43 devojčice) broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine bio 12 (7 dečaka i 5 devojčica). Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred je 5 (2 dečaka i 3 devojčice). Broj upisanih učenika u srednje škole 2018. godine je 80 (47 dečaka i 33 devojčice).Broj upisanih učenika Romske nacionalnosti u srednje škole je 5 (dva dečaka i tri devojčice)
OŠ Ilija Birčanin odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 176( 93 dečaka i 83 devojčice) broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine bio 38 (24 dečaka i 14 devojčica). Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred je 32 (21 dečaka i 11 devojčica). Broj upisanih učenika u srednje škole 2018. godine je 135 (75 dečaka i 60 devojčice).Broj upisanih učenika romske nacionalnosti u srednje škole je 23 (14 dečaka i 9 devojčica)
OŠ Branislav Nušić odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 98 ,broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine bio 6. Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred je 6. Broj upisanih učenika u srednje škole 2018. godine je 85. Broj upisanih učenika romske nacionalnosti u srednje škole je 6.
OŠ Vladislav Petković Dis odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 67( 93 dečaka i 83 devojčice) i da se niko prilikom upisa u prvi razred nije izjasnio da je romske nacionalnosti. Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred nije preciziran ali se navodi da se tom prilikom niko nije izjasnio da je romske nacionalnosti. U srednje škole ukupno se upisalo 78 učenika a 6 učenika romske nacionalnosti se upisalo Srednje škole (3 dečaka i 3 devojčice) .
OŠ Dositej Obradović odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011.godine bio 51( 29 dečeka i 22 devojčice) za broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011. godine ne posedju podatke jer prilikom upisa neevidentiraju nacionalnu pripadnost učenika. Dok je osmi razred završio jedan učenik romske nacionalnosti taj podatak je eviderntiran na osnovu afrimativne mere.
Broj učenika koji su upisali srednje škole je ukupno 72(31 dečak i 41 devojčica) a broj Roma koji su upisali Srednje škole je 5 (4 dečaka i 1 devojčica).
OŠ Veljko Dugošević odgovorila je da ne vodi posebne podatke za romske učenike.
OŠ Jovan Cvijić odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 37 ( 20 dečeka i 17 devojčica) broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine bio 12 (8 dečaka i 4 devojčica). Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred je 8 (4 dečaka i 4 devojčice). Broj upisanih učenika u srednje škole 2018. godine je 23. Broj upisanih učenika romske nacionalnosti u srednje škole je 8 (4 dečaka i 4 devojčice) .
OŠ Zaga Malivuk odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 99 (57 dečeka i 42 devojčice) broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine bio 33 (20 dečaka i 13devojčica). Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred je 16 (13 dečaka i 3 devojčice). Nemaju uvid za upis u srednje škole iz razloga što je u datom trenutku upis bio u toku.
OŠ Branko Pešić odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 48 ( 23 dečaka i 25 devojčica).) broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine bio 48 (23 dečaka i 25 devojčica). Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred 2018. godine. je 85 . Broj upisanih učenika romske nacionalnosti u srednje škole je 15.
OŠ Vojvoda Putnik odgovorila je da je u prvi razred osnovne škole 2011. godnie upisano ukupno 48 učenika i da romsku nacionalnost neevidentiraju prilikom upisa nisu naveli koliko je ukupno upaslo srednje škole ali su naveli da je osmi razred završilo 19 ičenika romske nacionalnosti 2018. godnie i da ovaj podatak imaju na osnovu zahteva za afirmativne mere.
OŠ Sutjeska odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 42( 18 dečeka i 24 devojčice) i da romsku nacionalnost neevidentiraju prilikom upisa. Broj učenika koji su završili osmi razred 2018. godnie je 34 od kojih su 22 Roma (9 dečaka i 13 devojčica). Broj upisanih učenika u srednje škole 2018. godine nemaju podatke.
OŠ Vasa Pelagić odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 149( 71 dečeka i 78 devojčice) broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine bio 45 (27 dečaka i 18 devojčica). Broj učenika romske nacionalnosti koji su završili osmi razred je 16 (5 dečaka i 11 devojčica). Broj upisanih učenika u srednje škole 2018. godine nisu imali tražene podatke jer je u trenutku zahteva bio maturski ispit i da samo dvoje učenika romske nacionalnosti nije izašlo na završni ispit u junu 2019.
OŠ Rade Drainac Dis odgovorila je da je broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred osnovne škole 2011 godine bio 32, Broj učenika koji su završili osmi razred ukupno bio 30, a srednju školu je upisalo 20 učenika romske nacionalnosti.
OŠ 1.300 Kpalara odgovorila je da je broj upisanih učenika u prvi razred 2011 godine bio 57 za broj upisanih učenika romske nacionalnosti u prvi razred 2011 godine nemaju podatak kao i da nemaju podatak o broju učenika koji su završili osnovnu školu a da su romske nacionalnosti. Srednju školu je upisalo 48 učenika i nemaju podatak koliko Roma.
ZAKLJUČAK I PREPORUKE
Naše istraživanje pokazuje da 28% Romkinja živi u proširenim, višegeneracijskim domaćinstvima, 29% njih je prisiljena na bračnu/vanbračnu zajednicu, 67% njih je stupilo u zajednicu pre osamnaeste godine, a 51% njih je rodilo prvo dete pre navršene osamnaeste godine. Skoro polovina njih nije završila osnovnu školu, dok je 79% njih nezaposleno.
Romkinje su izložene različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja u svojoj zajednici – čak 41% ispitanih žena saopštava da im muškarac ne dozvoljava da same idu van kuće, njih 69% je doživelo da im je muškarac udario šamar, a čak 37% ispitanih žena je imalo iskustvo da joj je muškarac pretio da će je povrediti ili ubiti. Četvrtina ispitanica je bila prisiljena na seksualni odnos.
Preporuke:
# Ženske romske organizacije civilnog društva prepoznate kao kredibilan i ravnopravan partner u prevenciji i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i diskriminacije.
# Mehanizmi podrške za Romkinje koje su u riziku ili su preživele rodno zasnovano nasilje kreirani su u skladu sa potrebama žena i specifičnostima konteksta u kojem one žive.
# Prikupljanje autentičnih podataka o životu romskih žena i devojčica, kao i o izazovima, problemima i barijerama u ostvarivanju svojih prava.
Svi pružaoci usluga prikupljaju podatke sa terena u cilju praćenja i evaluacije strategija i planova koji su usmereni na poboljšanje položaja žena iz osetljivih grupa.
# Prisilne zajednice prepoznate kao jedan od ključnih korelata života u nasilju i dosledno se primenjuju mere za okončanje ove štetne prakse, koja se ne tumači kao deo romske tradicije već kao grubo kršenje ljudskih prava devojčica.
# Državne institucije i organizacije civilnog društva sinhoronizovano rade na povećanju informisanosti Romkinja o svojim pravima i mehanizmima za njhovo ostvarivanje i zaštitu.
#Svi relevantni akteri u oblasti angažovani na osnaživanju Romkinja da prepoznaju svoje kapacitete i da mobilišu svoje resurse radi izlaska iz naselja.
# Edukacija službenika u policiji i centrima za socijalni rad, radi sticanja znanja i veština za rad sa ženama iz osetljivih grupa, povećanja senzibilisanosti za rad sa Romkinjma i eliminaciju štetnih predrasuda
# Informisanje i edukacija šire javnosti radi smanjena predrasuda i diskriminacije prema Romkinjama.
[1] Centar za istraživanje javnih politika. Preuzeto sa https://www.publicpolicy.rs/arhiva/410/u-srbiji-nezvanicno-zivi-oko-450_000-roma#.XX84qPIzbIV
[2] Ibid.
[3] Amnesty International (2011): Dom je više od krova nad glavom. Romima je uskraćeno pravo na odgovarajući smeštaj u Srbiji. Preuzeto sa https://www.pravamanjina.rs/attachments/465_Amnesty%20International%20Report.pdf
[4] Beogradski centar za ljudska prava (2017): Ljudska prava u Srbiji 2017: Pravo, praksa i međunarodni standardi ljudskih prava. Preuzeto sa http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2018/03/Ljudska-prava-u-Srbiji-2017.pdf
[5] Amnesty International (2011): Dom je više od krova nad glavom. Romima je uskraćeno pravo na odgovarajući smeštaj u Srbiji. Preuzeto sa https://www.pravamanjina.rs/attachments/465_Amnesty%20International%20Report.pdf
[6] Autorke istraživanja smatraju da upotreba izraza „rani brak“, koji je uobičajen u zvaničnim dokumentima, legitimizuje rodno zasnovano nasilje nad devojčicama i aktivno se zalaže za preimenovanje ove pojave u termin „prisilna zajednica“.
[7] UNICEF’s Multiple Indicator Cluster Surveys (MICS)
[8] Preuzeto sa https://www.euractiv.rs/ljudska-prava/11876-rani-brakovi-kre-osnovna-prava-dece-najmlaa-devojica-udata-sa-11-godina
[9] UNICEF (2016): Dečiji brakovi u Srbiji. Analitički izveštaj. Preuzeto sa https://www.unicef.org/serbia/media/3051/file
[10] Preuzeto sa https://www.euractiv.rs/ljudska-prava/11876-rani-brakovi-kre-osnovna-prava-dece-najmlaa-devojica-udata-sa-11-godina
[11]UNICEF (2017): Child Marriage among Roma Population in Serbia. Preuzeto sa https://www.unicef.org/serbia/media/921/file/Child%20marriage%20among%20the%20Roma%20population%20in%20Serbia.pdf
[12] Beogradski centar za ljudska prava (2017): Ljudska prava u Srbiji 2017: Pravo, praksa i međunarodni standardi ljudskih prava. Preuzeto sa http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2018/03/Ljudska-prava-u-Srbiji-2017.pdf
[13]Praxis (2015): Stop dečijim brakovima. Preuzeto sa http://zadecu.org/wp-content/uploads/2017/12/Stop-Decijim-Brakovima_Stop-to-Child-Marriages_.pdf
[14] UN Women (2011): Roma women turning the tide of violence and dscrimination. Preuzeto sa https://www.unwomen.org/en/news/stories/2011/11/roma-women-turning-the-tide-of-violence-and-discrimination
[15]Beogradski centar za ljudska prava (2017): Ljudska prava u Srbiji 2017: Pravo, praksa i međunarodni standardi ljudskih prava. Preuzeto sa http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2018/03/Ljudska-prava-u-Srbiji-2017.pdf
