HomePublikacijeKRIVIČNO GONJENJE U SLUČAJEVIMA PRINUDNIH I DEČIJIH BRAKOVA U...

KRIVIČNO GONJENJE U SLUČAJEVIMA PRINUDNIH I DEČIJIH BRAKOVA U SRBIJI – PODACI ZA 2020. I 2021. GODINU

Prema podacima, 30% Romkinja u Srbiji stupa u bračnu/vanbračnu zajednicu odlukom roditelja ili su na to prisiljeni partneri. 67% Romkinja ulazi u vanbračnu zajednicu sa manje od 18 godina. Nacionalno zakonodavstvo Srbije u cilju zaštite dece koja su u riziku ili su u dečjem braku usklađeno je sa međunarodnim normama i standardima. Međutim, implementacija zakona je i dalje na niskom nivou. Prinudni brak (prinudno sklapanje braka) inkriminisan je članom 187a Krivičnog zakonika Republike Srbije, a rani brak (vanbračna zajednica sa maloletnim licem) inkriminisan je članom 190.U izveštaju o osnovnoj proceduri za procenu stanja u Srbiji za 2019. godinu Ekspertske grupe GREVIO navodi se da su rani i običajni brakovi uobičajeni u našoj zemlji, a posebno rasprostranjeni među romskom populacijom. Izveštaj GREVIO izražava zabrinutost zbog identifikovane težnje vlasti da kombinuju pitanja običajnih i prisilnih brakova unutar romske zajednice i da obe vrste braka smatraju neizbežnom posledicom karakteristika romske kulture, te iz tog razloga odustati od primene krivičnog zakona. GREVIO snažno ohrabruje vlasti u Srbiji da obezbede efikasno krivično gonjenje u svim slučajevima ranog običajnog braka, odnosno vanbračne zajednice sa maloletnikom i prinudnog braka.

Radi prikupljanja podataka o broju krivičnih prijava podnesenih primarnim javnim tužilaštvima i broju pokrenutih krivičnih postupaka za krivična dela prinudni brak i vanbračna zajednica sa maloletnim licem u 2020. i 2021. godini, uputili smo zahteve za pristup informacijama o javni značaj za primarna državna tužilaštva u Srbiji tokom prve polovine 2021. i 2022. godine. Zatražene su nam sledeće informacije:

Broj krivičnih prijava za krivična dela Prinudni brak i vanbračna zajednica sa maloletnikom podnetih Osnovnom javnom tužilaštvu u Republici Srbiji u 2020. i 2021. godini?

Broj krivičnih postupaka za krivična dela Prinudni brak i vanbračna zajednica sa maloletnikom pokrenutih u 2020. i 2021. godini od strane primarnih javnih tužilaštava?

Za 2020. godinu poslali smo 34 zahteva, a odgovor u zakonskom roku dostavila su 32 tužilaštva.  Za 2021. godinu poslali smo 58 zahteva, a stigla su 53 pismena odgovora.

Tokom 2020. godine primarnim javnim tužilaštvima u Srbiji nije podneta nijedna krivična prijava o prinudnom braku, pa stoga nije ni pokrenut krivični postupak. U 2020. tužilaštvima je podneto 110 krivičnih prijava vanbračne zajednice sa maloletnim licem. Pokrenuto je 59 krivičnih postupaka, uključujući i predistražne postupke koji su u toku.U 2021. godini nije upućena krivična prijava javnom tužilaštvu za krivično delo prinudni brak. Za krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnim licem poslato je 126 krivičnih prijava. Tužilaštvo je podiglo 53 optužnice, što je samo 42 odsto od ukupnog broja prijava.

Zabrinjavajuća činjenica je da sva tri javna tužilaštva u Beogradu, koliko ih ima, nisu podigla ni jednu optužnicu za ovo krivično delo, dok je u 2021. godini podneto svega 11 krivičnih prijava.

Navedeni podaci su znatno niži od rasprostranjenosti prinudnih brakova i vanbračnih zajednica sa maloletnikom u romskoj populaciji u Srbiji. Postavlja se pitanje koji su (svi) uzroci koji dovode do toga da se navedena krivična dela ne prijavljuju, a samim tim i procesuiraju?Podaci pokazuju da su u određenom broju državnim tužilaštvima upućene krivične prijave za vanbračne zajednice sa maloletnim licem. Međutim, broj prijava je i dalje mali, s obzirom na stvarno stanje. Takođe, javni tužioci u nekoliko slučajeva podižu optužnice i kada postoji prijava za ovo krivično delo. Na kraju krajeva, postoji samo mali broj izrečenih sankcija ili osuda za ovo krivično delo.

Sve navedeno navodi na zaključak da u Srbiji i dalje postoji duboko nerazumevanje institucija kako javnih tužilaštava tako i sudova za gonjenje i kažnjavanje ovih krivičnih dela. U nekim od odgovora koje smo dobili od navedenih institucija izričito je navedeno da je reč o „romskom pitanju“, pa je to opravdanje da sud ne izrekne osuđujuću presudu učiniocu krivičnog dela.

Objavljen godišnji izveštaj Romskog centra za žene i decu Daje za 2023.godinu

Izveštaj o radu Romskog centra za žene i decu Daje za 2023.godinu može se preuzeti na sledećem linku: Roma-Daje-2023-Godisnji-izvestaj_srpПреузми Roma-Daje-2023-annual-report_engПреузми

Objavljena publikacija „Položaj Romkinja u Republici Srbiji“ Romskog centra za žene i decu Daje

Publikacija „Položaj Romkinja u Republici Srbiji- rodno zasnovano nasilje, diskriminacija, bezbednost“ nastala je kao produkt dugogodišnjeg rada organizacije u romskoj zajednici i istraživačkog...

Team building Roma Daje 2023.godine

Zahvaljujući Fondu za brigu Trag fondacije, organizacija Romski centar za žene i decu Daje organizovala je četvorodnevni tim building sastanak za zaposlene, saradnice i...