Prema podacima, 30% Romkinja u Republici Srbiji stupi u bračnu/vanbračnu zajednicu odlukom roditelja ili su na to prisiljene od strane partnera. 67% Romkinja ulazi u vanbračnu zajednicu sa manje od 18 godina. Nacionalno zakonodavstvo Srbije u cilju zaštite dece koja su u riziku ili su u dečjem braku usklađeno je sa međunarodnim normama i standardima. Međutim, implementacija zakona je i dalje na zabrinjavajuće niskom nivou. Prinudni brak (prinudno sklapanje braka) inkriminisan je članom 187a Krivičnog zakonika Republike Srbije, a rani brak (vanbračna zajednica sa maloletnim licem) inkriminisan je članom 190 KZ. U izveštaju o osnovnoj proceduri za procenu stanja u Srbiji za 2019. godinu Ekspertske grupe GREVIO navodi se da su rani i običajni brakovi uobičajeni u našoj zemlji, a posebno rasprostranjeni među romskom populacijom. Izveštaj GREVIO izražava zabrinutost zbog identifikovane težnje vlasti da kombinuju pitanja običajnih i prisilnih brakova unutar romske zajednice i da obe vrste braka smatraju neizbežnom posledicom karakteristika romske kulture, te iz tog razloga odustati od primene krivičnog zakona. GREVIO snažno ohrabruje vlasti u Srbiji da obezbede efikasno krivično gonjenje u svim slučajevima ranog običajnog braka, odnosno vanbračne zajednice sa maloletnikom i prinudnog braka.
Radi prikupljanja podataka o broju krivičnih prijava podnetih osnovnim javnim tužilaštvima i broju pokrenutih krivičnih postupaka za krivična dela prinudni brak i vanbračna zajednica sa maloletnim licem u 2020. i 2021. godini, uputili smo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja osnovnim javnim tužilaštvima u Srbiji tokom prve polovine 2021. i 2022. godine. Zatražene su sledeće informacije:
Broj krivičnih prijava za krivična dela Prinudni brak i vanbračna zajednica sa maloletnikom podnetih Osnovnom javnom tužilaštvu u Republici Srbiji u 2020. i 2021. godini?
Broj krivičnih postupaka za krivična dela Prinudni brak i vanbračna zajednica sa maloletnikom pokrenutih u 2020. i 2021. godini od strane primarnih javnih tužilaštava?
Za 2020. godinu poslali smo 34 zahteva, a odgovor u zakonskom roku dostavila su 32 tužilaštva. Za 2021. godinu poslali smo 58 zahteva, a stigla su 53 pismena odgovora.
Tokom 2020. godine primarnim javnim tužilaštvima u Srbiji nije podneta nijedna krivična prijava o prinudnom braku, pa stoga nije ni pokrenut krivični postupak. U 2020. tužilaštvima je podneto 110 krivičnih prijava vanbračne zajednice sa maloletnim licem. Pokrenuto je 59 krivičnih postupaka, uključujući i predistražne postupke koji su u toku.U 2021. godini nije upućena krivična prijava javnom tužilaštvu za krivično delo prinudni brak. Za krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnim licem poslato je 126 krivičnih prijava. Tužilaštvo je podiglo 53 optužnice, što je samo 42 odsto od ukupnog broja prijava.
Zabrinjavajuća činjenica je da sva tri javna tužilaštva u Beogradu, koliko ih ima, nisu podigla ni jednu optužnicu za ovo krivično delo, dok je u 2021. godini podneto svega 11 krivičnih prijava.
Navedeni podaci su znatno niži od rasprostranjenosti prinudnih brakova i vanbračnih zajednica sa maloletnikom u romskoj populaciji u Srbiji. Postavlja se pitanje koji su (svi) uzroci koji dovode do toga da se navedena krivična dela ne prijavljuju, a samim tim i procesuiraju?Podaci pokazuju da su u određenom broju državnim tužilaštvima upućene krivične prijave za vanbračne zajednice sa maloletnim licem. Međutim, broj prijava je i dalje mali, s obzirom na stvarno stanje. Takođe, javni tužioci u nekoliko slučajeva podižu optužnice i kada postoji prijava za ovo krivično delo. Na kraju krajeva, postoji samo mali broj izrečenih sankcija ili osuda za ovo krivično delo.
Sve navedeno navodi na zaključak da u Srbiji i dalje postoji duboko nerazumevanje institucija kako javnih tužilaštava tako i sudova za gonjenje i kažnjavanje zbog učinjenih krivičnih dela. U nekim od odgovora koje smo dobili od navedenih institucija izričito je navedeno da je reč o „romskom pitanju“, pa je to opravdanje da sud ne izrekne osuđujuću presudu učiniocu krivičnog dela.
