U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 14. maja je održana promocija knjige autora Osmana Balića – „Život i delo Saita Balića – Priča o romskom pokretu“, koja govori o pokretaču buđenja nacionalne svesti Roma i predvodniku romskog aktivizma ne samo u nekadašnjoj Socijalističkoj Federetavnoj Republici Jugoslaviji, već i u svetu.
Pored autora knjige, sina Saita Balića, o njoj su govorili akademik Tibor Varadi, romolog Dragan Todorović i dr Dragoljub Acković.
Akademik Varadi je naglasio da je knjiga o Saitu Baliću, treba da bude značajna sadašnjim aktivistima romskog pokreta, koje je romolog Todorović opisao više kao komformiste, a ne buntovnike.
Sait Balić se inače, u pokret romskog aktivizma uključio 1950. godine, kada je tadašnja, komunistička vlast u Nišu, pokušala da iseli Rome iz njihove mahale u kojoj su živeli više od osam decenija. Postaje član društva „ida Ademović“ koje je tada bilo centar za buđenje nacionalne svesti Roma u tadašnjoj Jugoslaviji. Njegova misija je bila da se što više Roma pridruži njegovoj misiji za ljudska prava, da se što više Roma obrazuje.
Romolog Todorović je naveo da iz knjige doznajemo da su se u kući Saita Balića okupljali i spavali borci za romska prava.
– Upravo je Sait Balić zaslužan za poboljšanje položaja Roma u Nišu, za dodeljivanje 300 stanova, zamenu konjskih zaprega motornim vozilima, osnivanju fabrike za otkup papira, otvaranje produženog boravka u školi za decu romske nacionalnosti. Možda je upravo Sait bio poslednji veliki lider romske politike – naveo je romolog Todorović.
Dr Acković je Saita, kome je bio saborac u osnivanju Svetskog romskog pokreta, upoznao davne 1969. godine, dve godine pre prvog Svetskog kongresa Roma u Londonu.
-Posle jedne naše prepirke, kupio me je rečima „Sine ajde da ručamo“ – rekao je dr Acković i Saita opisao kao praktičara, koji je uvek znao šta hoće.
Takođe je rekao da je Sait preminuo dan posle Smotre mladih Roma, koju su upravo on i Toma Cvetković pokrenuli.
-Nisu uvek imali para, ali nikada nikome nisu ostali dužni. Bilo je zadovoljstvo gledati 4.500 mladih Roma kako se vesele, igraju jer kultura je budućnost – rekao je dr Acković.
Prema rečima dr Ackovića Sait Balić je bio nenadmašan na svetskom nivou, okupio je veliki broj Roma iz dijaspore. Međutim, poslednjih decenija svetska organizacija odumire, jer se stvarilo pet novih koje niko nije mogao da kontroliše, čime je, kako je naveo dr Acković „uništeno sve što smo do tada radili“. Izrazio je žaljenje što nijedan svetski kongres Roma nije održan u Jugoslaviji, jer su „političari lagali“, ali i da sadašnjoj državi „to ne odgovara“.
Takođe je rekao da je Sait preminuo dan posle Smotre mladih Roma, koju su upravo on i Toma Cvetković pokrenuli.
-Nisu uvek imali para, ali nikada nikome nisu ostali dužni. Bilo je zadovoljstvo gledati 4.500 mladih Roma kako se vesele, igraju jer kultura je budućnost – rekao je dr Acković.
Autor knjige opisao je svog oca kao patriotu i Nišliju, bravara koji je dobio stipendiju preduzeća pa se školovao za mašinskog inženjera i kasnije postao direktor.
-Bio je lafčina i ne bi želeo da mu podignu spomenik. I ova knjiga treba da bude provokacija mladim Romima, najdragocenija je za njih, da se poziciraju u Svetskom pokretu Roma, koji je atrofirao i koji mora da nastavi nenasilnu borbu. Nijedan kamen ne sme da poleti. Ali nam krče creva i tražimo ekonomska, ne samo ljudska prava – rekao je autor i priznao da je svojevremeno upravo on najviše mrzeo Svetski pokret Roma, jer zbog tih obaveza otac nije provodio vreme sa njim.
