U Srbiji, bez teritorije Kosova i Metohije, u proteklih 13 godina u partnersko-porodičnim ili seksualnim odnosima ubijeno je 406 žena I devojčica, pokazuje istraživanje Autonomnog ženskog centra objavljeno na platformi Femicid memorijal.
Platforma koja je nastala sa ciljem da se ne zaborave žrtve femicide, ali i propusti institucija koje nisu zaštitile njihove živote kada su prijavile nasilje, predstavljena je danas u beogradskom Medija centru.
Vanja Macanović iz AŽC ukazala je da zabrinjava nepoverenje žena u institucije, koje ne reaguju u slučajevima prijave nasilja.
-Najopasniji momenat je kada žene prijave nasilje, jer tada reaguje nasilnik, I zato im je potrebno da budu bezbedne. Same hitne mere nisu problem, problem je što grupa za koordinisanje i saradnju u kojoj su predstavnici policije, tužilaštva I centara za socijalni rad šta uraditi I kako zaštiti žrtvu nasilja. I pitanje je šta raditi sa nasilnikom kada izađe iz pritvora, zato što nema plana kako zaštiti žrtvu, a pokazalo se da skrivanje kod najbliže rodbine nije bezbedno – rekla je Macanović.
Macanović je navela i da nažalost u Srbiji niko od predstavnika institucija koji zakažu u tom procesu prijave nasilja, ne odgovara ni krivično, ni disciplinski. Kao primer navela je slučaj ubistva žene u Pirotu, koju je na ulici usmrtio osuđeni progonitelj, protiv koga je ona nekoliko puta prijavljivala ali nadležni nisu reagovali. Zaštitnik građana je utvrdio odgovornost policije i Centra za socijalni rad, ali nije imao ingerenciju nad tužilaštvom i sudom. Na osnovu njegovog izveštaja, AŽC je podneo krivičnu prijavu, po kojoj nisu postupali oni iz viših tužilačkih i sudskih instanci.
Poražavajuće stanje je nastavljeno i ove godine a podaci ukazuju da je pet od devet ubijenih žena ranije prijavljivalo nasilnike, ali nadležni nisu adekvatno reagovali. Macanović je ukazala i da imamo bolećivost pravosuđa prema nasilnicima, koji počinju da plaču I pravdaju se da će se promeniti, što se, nažalost, ne dešava.
-Iz tog razloga treba da vidimo gde “puca” u državnim institucijama kada se prijavi nasilje, da se propusti ne bi ponovili – konstatovala je Macanović I ukazala da je paradoksalno da u Srbiji tužilac I sudija mogu da odgovaraju zbog odugovlačenja postupka, ali ne I zbog nepostupanja u slučaju prijave nasilja.
Istraživanje AŽC pod pokroviteljstvom Evropske unije, pokazuju da su od 2011. do 2023. Ubijene 391 žena I 15 devojčica. Za ubijeno žene koje su živele u nasilju najopasnije mesto bio je njihov dom u kome žive sa počiniocem, u 222 slučaja, odnosno 55 odsto i nešto više od polovine žena ubili su njihovi bračni ili vanbračni supružnici ili partneri – u 211 slučajeva, odnosno 52 odsto.
Žene i devojčice su u najvećem broju slučajeva ubijene oruđem, najčešće nožem ili skalpelom, u 151 slučaju odnosno 37 procenata i oružjem – u 129 slučajeva odnosno 32 odsto. U 89 slučajeva su prebijene na smrt, a zadavljene u 28 slučajeva ili sedam procenata.
Više od 30 odsto počinilaca, njih 117, odmah nakon ubistva ubilo se, dok je njih 44 pokušalo to. U najmanje 106 slučajeva – što je 26 odsto – nasilje je bilo ranije prijavljivano institucijama.
Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja proglašen je odlukom Vlade Srbije 2017. godine, u znak sećanja na 18. maj 2015. godine, kada je u porodičnom nasilju za tri dana u Republici Srbiji ubijeno sedam žena. Tim povodom nekoliko ženskih organizacija, među kojima su bile AŽC, Žene u crnom i Ženska solidarnost, organizovalo je ulična akciju #Pamtimo ubijene žene! na platou ispred Narodne skupštine Republike Srbije.
Stajanjem ispred Narodne skupštine Republike Srbije aktivistkinje su želele da podsete narodne poslanice i poslanike na inicijative:
– da se izmene Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu unošenjem odredbe po kojoj će se postupanje, odnosno nepostupanje sudije/tužioca koje je dovelo do nastupanja smrtnog ishoda ili teškog povređivanja oštećene ili svedoka, smatrati težim disciplinskim prekršajem;
– da se organizuje javno slušanje povodom slučaja ubistva žene u Pirotu – da se uspostavi Nacionalni mehanizam (telo) za praćenje i analizu slučajeva femicida;
– da se uspostavi Nacionalni mehanizam (telo) za praćenje i analizu slučajeva femicida.
