Skip to content Skip to footer

Uvod u istoriju ženskog pokreta

Nasleđe i značaj 8. marta, nakon sto godina od velikog štrajka tekstilnih radnica u Njujorku, neopravadano bledi u društvenom sećanju. Pad socijalističkog bloka koji je izneverio nadu u uspostavljanje pravednog društva, gurnuo je današanje naraštaje u ravnodušnost, ili očaj. Sa druge strane, ogromna produkcija „novog“ u kapitalizmu i njegova okrenutost ka potrošnji tog navodnog „novog“ , doprinela je i društvenom zaboravu.

Današanje generacije žena, uglavnom bez sećanja, uživaju niz radnih i političkih prava koje su naše pretkinje izborile često plaćajući životom borbu za priznavanje prava žena. Možda upravo to odsustvo sećanja doprinosi tome da se već davno stečena prava žena često ugrožavaju, ograničavaju, ili pak ukidaju. Iskustvo žena u borbi za svoja prava, bez obzira da li se odvijalo u okviru kapitalističkih ili socijalističkih država, pokazalo je da nijedno pravo nije zauvek osvojeno. Iskustvo žena u Srbiji je istovetno – prava koja su izborile ni u socijalizma nisu bila do kraja ostvarivana, a nakon raspada Jugoslavije, patrijarhalna matrica društva pokušava da nas vrati u predmoderno doba.

Brošura koja je pred vama, trebalo bi da nas podseti i da nas podstakne. Njen obim nije dozvolio da se u njoj predstavi cela istorija borbe za ženska prava. Izbor biografija nekoliko žena ne odgovara realnom broju onih koje su za nas, njihove potomkinje, izborile dostojanstveniji život. Pri tom, duboko uverene da je 8. mart pre svega plod napora feministkinja sa levice, i da levičarke i danas čuvaju njegov značaj, njima smo dale najviše prostora.

Ovom brošurom smo htele i da prikažemo kako je borba za ženska prava ujedno borba za dostojanstvo svakog čoveka. Ona je kroz poslednjih sto godina, pored problema pola i klase, uključivila i pitanje rasizma, nacije, vere, seksualnosti… Međutim, problem sa kojim se danas suočavamo jeste taj da je mesto sa kojeg je „krenuo“ 8. mart – klasa– danas gurnuto u stranu. Propast socijalizma, i primat kapitalističkih odnosa u svetu, danas zamagljuje temeljni problem – privatnu svojinu kao važan izvor nejednakosti (kao što je socijalizam, ukidajući privatnu svojinu, zaboravio da razgradi patrijarhalnu kulturu i time onemogućio puno ostvarenje socijalističke ideje– slobodne žene i muškarce u slobodnom društvu).

Time se naš aktivizam, obogaćen iskustvom žena u prethodnih sto godina, ujedno i vraća na svoje početke-očuvati revolucionarnu snagu 8. marta– nadu u uspostavljanje društva bez ijedne tačke opresije.

Na stogodišnjicu 8. marta, upravo zbog naraslog fašizma svuda oko nas, kao moto obeležavanja uzele smo izjavu aktivistkinje Slavice Stojanović : „…trčimo, radimo, mislimo, delimo…“

O nasilju nad ženama

FEM.PRISTUP NASILJU NAD ŽENAMA

Lepa Mladjenović

Granice definišu određenu celinu i imaju zaštitnu funkciju

NASILJE U PARTNERSKIM ODNOSIMA

SEKSUALNO NASILJE

Iskustva žena

Poplave
Zvala sam Marka Blagojevića koji mi je rekao da će biti poplave, a naša opština je to negirala da ne bi došlo do panike (...) Vlasti su trebale da smeste…
Projekat radio emisija Minijature o maksi temama
Projekat radio emisija „Minijature o maksi temama“ realizovala je ekipa nezavisnih novinarki - Ana Marija Ranković, Aleksandra Živković i aktivistkinja feminističkog pokreta Marija Perković, uz logističku podršku Novinarske asocijacije Rusina…
Kratke price o iskustvima poplava 2014
Zvala sam Marka Blagojevića koji mi je rekao da će biti poplave, a naša opština je to negirala da ne bi došlo do panike (...) Vlasti su trebale da smeste…
Online predstavljanje izveštaja „Gde je novac za ženska prava? Trendovi finansiranja na Zapadnom Balkanu“ u Srbiji
Fondacija Kvinna till Kvinna (Kvinna till Kvinna) će 10. septembra 2020. godine u 10:00 organizovati predstavljanje publikacije Gde je novac za ženska prava? Trendovi finansiranja na Zapadnom Balkanu. Događaj…
Podeljeni humanitarni paketi romskim porodicama u Kragujevcu i Zemun Polju
Aktivistkinje romskog centra za žene i decu Daje, su 14.07.2020 podelile šest paketa humanitarne pomoći sa osnovnim životnim namirnicama, higijenskim sredstvima i zaštitnom opremom (maske i rukavice) romskim porodicama u…
Danas nastavak sudjenja jutki
Foto: Facebook Udruženje žena Peščanik Danas se nastavlja suđenje Jutki za seksualno uznemiravanje. Aktivistkinje će i danas biti podrška Mariji Lukić. Solidarno protiv seksualnog nasilja prema ženama! Posted by…
Potpisan Memorandum za unapređenje zapošljavanja Roma i Romkinja
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) i Romska ženska mreža Srbije potpisali su u petak Memorandum o saradnji u cilju uspostavljanja kontinuirane saradnje radi osnaživanja…
Počeci organizovanja Romkinja na našim prostorima
Prvi pisani tragovi o organizovanju Romkinja na ovim prostorima datiru još od 1920-tih, kada je u romskom naselju Čair ma’la u Nišu osnovano prvo neformalno žensko pevačko društvo. Članice, žene različite starosti, nastupale…
Formiranje Romske ženske mreže
Tokom 1997. godine u Nišu je počela da se formira grupa žena pod imenom Ženski prostor, koja je prepoznala da u sve vidljivijem civilnom sektoru, a posebno ženkom, nedostaje svest o višestrukoj diskriminaciji…

Ženski romski pokret

Devojčice, ne neveste 2018
Dokumentarni film o "ranim brakovima"
Više od dve trećine Romkinja u Srbiji je stupilo u brak pre osamnaeste godine
Prema istraživanju koje je sporveo Romski centar za žene i decu Daje više od dve trećine Romkinja u Srbiji stupilo je u „brak“ pre navršene osamnaeste godine, a čak njih 30% na uzrastu…
Jedinstven zakon u državi, različita primena u lokalu
Zorica Saćipović – moderatorka konferencije, pravnica na SOS telefonu, Biljana Stepanov – koordinatorka SOS telefona u Kikindi, Ana Saćipović – koordinatorka SOS telefona u Nišu, Miroslava Despotović – SOS telefon u Vranju Udruženje…