Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima.

Trgovina ljudima je globalni fenomen, prisutan u svim zemljama. U pitanju je oblik teškog i organizovanog kriminala, koji uključuje različite oblike zlostavljanja i iskorišćavanja muškaraca, žena i dece, i uvek podrazumeva kršenje osnovnih ljudskih prava. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. Žene žrtve trgovine ljudima najćešće se izlažu seksualnoj eksploataciji i prostituciji, a deca se iskorišćavaju za prinudnu prošnju, prinudni rad, bivaju izložena seksualnoj eksploataciji i prostituciji ili se prinudno uključuju u vojnu službu. Muškarci kao žrtve trgovine ljudima najčešće bivaju radno eksploatisani.

Siromaštvo, odnosno život u depriviranim sredinama, jeste jedan od fakora koji povećava rizik da osoba postane žrtva trgovine ljudima, ali žrtve trgovine ljudima mogu biti iz svih društvenih slojeva. Prema Astrinim podacima, prethodno iskustvo nasilja, partnerskog, porodičnog, rodno zasnovanog i slično, prisutno je kod više od dve trećine žrtava trgovine ljudima.

Prisilni „brakovi“ predstavljaju jedan od oblika trgovine ljudima. Prema podacima Romskog centra za žene i decu Daje, nešto manje od trećine Romkinja biva prisiljeno na zajednicu i to u najvećem broju slučajeva pre navršene osamnaeste godine. U romskoj zajednici još uvek je prisutna praksa ugovorenih brakova, koja se tumači kao deo romske tradicije, kako od strane pripadnika same zajednice, tako i od strane predstavnika nadležnih institucija, iako je u pitanju štetna praksa koja predstavlja ozbiljno kršenje ženskih i dečijih prava:

Njih su roditelji udali, još gore – prodali, mogu na prste da se izbroje žene koje su samostalno izabrale partnera. Dođu mi i kažu – kupili smo mladu, za toliko i toliko para. One imaju od 12 do 15 godina, i muževi su obično dečkići, ali bilo je slučajeva da se devojčica od 15 godina udala za čoveka od 30. Ali on je ponudio novac i to je to.

Ženska deca se udaju u 13 godina, takav je zakon. Prodaju žensku decu. Zavsi koliko koja vredi. Skuplja je ako ako završi školu, a gledaju i da li je lepa, da li je bela.

Život žene u prisilnoj zajednici ispunjen je nasiljem, njen položaj u porodici u koju je „udata“ je u potpunosti podređen i marginalizovan, jer se ona tretira kao plaćena „roba“:

To je klasična prodaja gde se uzimaju pare za mladu. Ako je data velika svota novca, roditelji mlade nemaju pravo da reaguju ako dođe do nekog problema. Obično im kažu nemate pravo na to, ja sam je kupio.”

Ako devojka pobegne bez razloga, ako ga prevari, taj što je kupio može da je ubije. Ako muž umre, ostaje za devera, jer ona je plaćena.

Trgovina ljudima, uključujući prisilne bračne i vanbračne zajednice, predstavlja krivično delo i ozbiljno kršenje ljudskih prava. Prisila na brak ne može se smatrati tradicijom, veći isključivo štetnom praksom koja povređuje dostojanstvo, fizički i psihološki integritet žrtava. Ipak, usled predrasuda prema Romima, kao i zbog nepoznavanja romske kulture i specifičnog konteksta života, institucionalni odgovor kada su u pitanju prisilne zajednice u koje stupaju Romkinje neretko izostaje. Iz tog razloga je neophodno raditi na podizanju svesti javnosti o problemu trgovine ženama i devojčicama za prisilnu udaju, na edukaciji stručne javnosti o romskoj tradiciji i kulturi, te uslovima života, kao i na iniciranju i koordinaciji saradnje svih aktera u oblasti, radi suzbijanja ove štetne prakse radi dostojanstvenog života bez nasilja za sve žene, devojke i devojčice.

Ustav Republike Srbije u članu 26. zabranjuje bilo kakav oblik ropskih odnosa, trgovinu ljudima i prinudni rad. U Krivičnom zakoniku trgovina ljudima je sankcionisana kao posebno krivično delo, u članovima 388. Trgovina ljudima, 389. Trgovina decom radi usvojenja i 390. Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu.

Krivično delo trgovine ljudima može se prijaviti sledećim organima i organizacijama:

Dežurnoj službi policije (24 sata) – 192

Upravi kriminalističke policije +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19; ukp@mup.gov.rs

Lično, u lokalnim organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, policijskim upravama, policijskim stanicama

Organizaciji ASTRA na brojeve +381 11 785 0000; 0800 101 2010 (besplatna SOS linija za pozive iz Srbije) ili na i-mejl sos@astra.rs

Organizaciji ATINA  na dežurni broj telefona +381 61 63 84 071 ili na i-mejl office@atina.org.rs.

Leave a comment