Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Osmi april je svetski Dan Roma. Još jedna zgoda da etablirana javnost konstatuje „u našoj zemlji žive Romi, koji su njeni punopravni građani“. Eto, to je skoro sav sadržaj svečarskog političko-propagandnog slogana koji se izriče svake godine u ovoj „svečanoj“ prilici. Međutim, za Rome i sve one koji istinski poštuju Rome o ovoj prilici se ne piše pod znacima navodima navodi se u saopštenju Lige Roma .

Mnogo ljudi koji su sebi ime dali prema pojmu i reči „Čovek“ (što se na romskom jeziku izgovara kao „Rom“) – oko šezdeset miliona ljudi u svetu, oko dvanaest miliona u Evropi, oko petsto hiljada u Srbiji – predmet su omalovažvanja, guranja na margine društvenog života… Ove brojeve pominjemo ne radi puste hvale time „koliko nas ima“, čemu su skloni mnogi ideolozi nacišovinizma na svim stranama sveta, već samo zato da se zna količnik osećanja društvene nepravde prema Romima, sa kojom se sreće svaki Rom, od svog rođenja i to desetinama vekova unazad. Ne žale se Romi na nepravdu zarad milostinje od onih moćnijih. Romi žele samo da, ravnopravno sa svima sa kojima žive, učestvuju u društvenom životu. Istinsku potrebu za učešćem u javnom životu Romi pokazuju svojom kulturom pacifizma i mira; svojom nadvremeno vrednom umetnošću, koju daruju svakome nesebično; svojim neupitnim patriotizmom prema zemlji u kojoj žive…
Uz to što su antuhumano i bezmilosno udaljeni iz društvenog života, od ikakve mogućnosti da steknu, makar minimalnu, socijalnu sigurnost… kažnjeni su time da im se, pored ostalog, uskraćuju osnovne tekovine civilizacije (pijaća voda, električna energija, obavezno školovanje dece, osnovna zdravstvena zaštita…).
Ali, zato ćemo gledati sterotipne TV priloge povodom ovog romskog dana, tj. 8. aprila. Videćemo izvesnu „gospodu“ i izvesne „dame“ kako dolaze da budu „viđeni“ u ciganskoj mahali, kako na vrhovima uglancanih cipela i cipelica trapavo i groteskno pocupkuju po blatnjavim sokacima. Ne mogu se, inače, videti ukoliko nisu prisutne „oči i uši javnosti“. Vrlo retko će samo neki od njih, kao ljudi, doći i pitati ljude u mahalama i drugim mestima gde žive Romi, kakve muke muče i kako i čime mogu da pomognu.
I na ovaj dan, koji će već u sumrak utonuti u zaborav, Romi poručuju da žele samo da budu ravnopravni i jednakopravni građani ove zemlje i celog sveta.
Osmog aprila 2020. godine – da se zna.

Leave a comment