Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Na panel diskusiji “Upoznaj ne sudi” koja je održana u Novom Sadu zaključeno da su predsrasude prema pripadnicima romske populacije i idalje prisutne.

Učesnici panela istakli su da je neophodno podizanje svesti o diskriminaciji u našem drušrtvu i da je jedna od prepreka manjak svesti o diskriminaciji, nepoznavanje mehanizama podrške koji mogu pomoći diskriminisanim osobama, ali i da postoji nepoverenje prema institucijama.

Na panelu je predstvaljeno istraživanjeIstraživanje “Percepcija Roma o diskriminaciji”, koje je na inicijativu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti podržala Nemačka razvojna saradnja koju implementira GIZ,.

Istraživanje je pokazalo je da 52 odsto Roma ne poznaje mehanizme protiv diskriminacije, a veliki broj njih nije čuo za institucije koje im mogu pomoći.

koje je na inicijativu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti podržala Nemačka razvojna saradnja koju implementira GIZ

Drugo istraživanje “Percepcija građana o diskriminaciji”, pokazalo je da postoji sve veći broj građana koji se ne bi obratio nijednoj instituciji za zaštitu od diskriminacije.

Pokrajinski ombudsman Zoran Pavlović ukazao je na to da je za prevazilaženje bilo kog oblika diskriminacije prema manjinama potrebno da građani stiču poverenje u institucije i istovremeno da institucije, kao organi javne vlasti, budu svesne da su one tu upravo zbog građana i građanki.

Kako je rekao gradjani pre svega moraju da upoznaju svoja prava kome se sve mogu obratiti za pomoć i da znaju da, uz sve procedure koje treba ispoštovati, u slučaju prijavljivanja bilo kog oblika diskriminacije, podrška neće izostati

Predstavnik Alijanse protiv diskriminacije Roma Nenad Vladisavljev je rekao da Romska zajednica u velikoj meri ćuti i iskazuje nepoverenje prema institucijama, jer ne veruju da će se njihov slučaj rešiti ako prijave problem, ili se ne javljaju iz straha.

Drugi problem je institucionalna diskriminacija koja se dešava u odnosu na kolektivna prava Roma prema Zakonu o slobodama i pravima nacionalnih manjina”, rekao je Vladisavljev.

Prema njegovim rečima, institucije nisu obezbedile mehanizme za zaštitu posebnosti, obezbedjenje kulturne autonomije i službene upotrebe jezika kao što je to slučaj sa drugim nacionalnim manjinama koje imaju svoje zavode za kulturu, štampana glasila na maternjem jeziku i službenu upotrebu jezika čak i u opštinama u kojima po zakonu ne ispunjavaju te uslove prenosi portal N1

Leave a comment