Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

U Srbiji i dalje postoji veliki jaz izmedju Roma i njihovih neromskih suseda po skoro svim merilima kvaliteta života, a Romkinje imaju posebno težak položaj na Zapadnom Balkanu, ukazano je na osnovu regionalnog istraživanja, predstavljenog u zgradi Ujedinjenih nacija u Beogradu.

Istraživanje su sproveli Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Svetska banka, na osnovu prethodnih istraživanja iz 2011. godine, u kojima je učestvovala i Evropska komisija.

Anketa je obuhvatila šest zajednica regiona Zapadnog Balkana (Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Kosovu), a učestvovalo su ukupno 4.592 romska domaćinstva i 2.168 neromskih.

Rezultati istraživanja ukazuju da 59 odsto Roma koristi preventivne zdravstvene usluge, 27 odsto Roma od 18 do 24 godine uključeno je u zaposlenje, obrazovanje ili obuku, a tek nešto više od petine je zaposleno, dok je nešto više od polovine reklo i da je gladovalo zbog nemanja novca.

Upis marginalizovanih Roma u predškolske ustanove je u Srbiji veći nego drugde na Balkanu, ali je u Srbiji i najveći jaz u odnosu na neromske susede. Samo 17 odsto Roma od tri do šest godina je upisano u predškolsko, za razliku od 41 odsto neromskih suseda.

Zabeležen je porast marginalizovanih Roma upisanih u osnovne škole i sada iznosi 84 odsto. Uprkos unapredjenjima, više od trećine Roma od 18 do 21 godine starosti nema završenu osnovnu školu.

Marginalizovani Romi u Srbiji imaju najnižu stopu završetka višeg i visokog obrazovanja u regionu fakultetske studije je završilo svega oko dva odsto Roma.

“Posebno zabrinjava činjenica da poboljšanje obrazovanja nije doprinelo napretku u oblasti zaposlenja”, rekla je Šila Marni iz UNDP-ove regionalne kancelarije u Istanbulu.

Neformalno zaposlenje i dalje je veoma prisutno medju marginalizovanom romskom populacijom, a u ovoj oblasti jaz sa neromskim susedima je najveći u regionu.

Mlade Romkinje u regionu su još više diskriminisane u odnosu na Mlade Rome devet od deset nije u sistemu zapošljavanja, obrazovanja ili obuke, jedna trećina se udala pre navršenog punoletstva, a polovina nema pristup zdravstvenom ili penzionom osiguranju, navodi se u analizi istraživanja.

Samo devet odsto Romkinja je zaposleno.

Cilj istraživanja bio je da se prouči socijalni status romske manjine u Srbiji, njihovo stanje u odnosu na druge ranjive grupe, radi sastavljanja i sprovodjenja programa za povećanje društvene inkluzije.

“Najvažnija poruka koju želimo da pošaljemo jeste da ovo ne činimo zbog pritisaka drugih država ili zbog otvaranja nekog poglavlja o pregovorima sa EU. Verujem u Srbiju koje je inkluzivno društvo”, kazao je Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, i član Koordinacionog tela za praćenje sprovodjenja Strategije za socijalno uključivanje Roma.

Govoreći o značaju sprovedenog, Mirjana Maksimović iz Delegacije EU u Srbiji je rekla da će podaci biti upotrebljeni za planiranje aktivnosti u koje će Unija investirati. Navela je da je u IPA fondovima za 2018. godinu odvojeno 20 miliona evra za socijalne programe.

“Sigurno je da će ova tema biti važna svim državama koje su u procesu pristupanja. Novac je važno pitanje, ali su nam važne i politike (kojim se on rasporedjuje)”, dodala je ona i ocenila da o važnosti tog procesa govori to što su sve ove aktivnosti obuhvaćene Poglavljem 23.

Leave a comment