UVODNA REČ
Izveštaj ,,Zagovaranje za ženska i muška Romska prava u Srbiji“ deo je šireg projekta ,,Zagovaranje za ženska Romska prava“, koji je organizacija Romski centar za žene i decu ,,Daje” realizovala 2021.godine uz podršku švedske organizacije Kvinna till Kvinna. Ovaj projekat predstavlja nadgradnju i nastavak aktivnosti koje je organizacija započela 2018. godine u okviru projekta ,,Romkinje u javnom zagovaranju“ takođe podržanom od Kvinna till Kvinna.
1. Finalni izveštaj
Rezime projekta
Projekat je fokusiran na praćenje i analizu nacionalnog zakonodavnog i strateškog okvira u vezi sa pravima i položajem romskih žena u društvu, uključujući NAP za poglavlja 23 i 24, zagovaranje Romskog prava za žene prema lokalnim i nacionalnim telima i institucijama, institucijama EU i međunarodnim referentnim telima za praćenje rodne ravnopravnosti i manjinskih prava.
1. 1 Nadgledanje i analiza zakonodavstva i strategija o VHR-u za Rome
1.1.1 U izveštajnom periodu pratili smo primenu zakona i strategija u oblasti rodne ravnopravnosti i manjinskih prava. Na osnovu našeg iskustva sa korisnicima, Romkinjama koje imaju iskustvo rodno zasnovanog nasilja, zaključili smo da efikasnost hitnih mera (definisano u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici) je upitno, s obzirom na to da mnoge Romkinje žive u višegeneracijskim porodicama koje se sastoje od rođaka počinilaca. Neaktivnost institucija zbog rasizma i diskriminacije ostaje problem kada Romkinje prijavljuju nasilje ili traže pomoć. Takođe, odbijanje predloga izmena i dopuna Porodičnog zakona koji je zahtevao da minimalna granica za brak bude 18 godina, bez mogućnosti davanja izuzetnog odobrenja za stupanje u brak sa 16 godina, ostaje problematično, posebno iz perspektive borbe protiv ranih brakova, koji su rašireni u romskoj zajednici. Što se tiče strateškog okvira, Republika Srbija je usvojila Strategiju za prevenciju i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici, nakon odlaganja od 6 godina.
1.1.2 Početkom projektne godine započeli smo prikupljanje podataka za praćenje primene Uputstva o načinu rada centara za socijalni rad u zaštiti dece od dečjih brakova za 2020. Zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja bili su upućen u Centre za socijalni rad u Beogradu, Požarevcu, Smederevskoj Palanci i Kragujevcu. U početku je planirano da istraživanje obuhvati celu teritoriju Srbije, ali smo odustali od ove namere jer je u međuvremenu OCD Praxis objavio studiju o Dečjim, ranim i prisilnim brakovima u Srbiji – propisi, reakcije i prevencija, koja je iznela podatke o primena Uputstva za 2020. godinu
1.1.3 U okviru aktivnosti praćenja državnih obaveza koje proizilaze iz CEDAV konvencije, analizirali smo deo Državnog izveštaja o sprovođenju preporuka br. 12a, 26a, 44 i 48g iz Zaključnih zapažanja Komiteta za uklanjanje diskriminacije protiv žena u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o eliminaciji svih oblika žena, koji je Država Srbija podnela CEDAV komitetu u martu ove godine. Naša analiza se odnosila na deo izveštaja o sprovođenju preporuke br. 44, koji se odnosi na položaj žena iz osetljivih društvenih grupa. Zaključak naše analize je da, iako je postignut određeni napredak u prikupljanju podataka o položaju i potrebama Romkinja u Srbiji, i dalje postoje brojni problemi. Institucije ne razdvajaju podatke o rodno zasnovanom nasilju i uslugama podrške prema nacionalnoj pripadnosti. Stoga ostaje nejasno kako se prati primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u romskoj zajednici, kao i napredak u primeni akcionih planova za relevantne strategije. Takođe, državni izveštaj poziva na uspostavljanje Nacionalne koalicije za prekid dečijih brakova kao aktivnosti usmerene na poboljšanje položaja romskih žena. Iako osnivanje Nacionalne koalicije ukazuje na to da je država prepoznala potrebu za iskorenjivanjem štetne prakse dečijih brakova, kao i potrebu za saradnjom sa OCD-ima, verujemo da rad Nacionalne koalicije nije dovoljno transparentan – na primer, sistematizovane informacije o radu koalicije, uključujući kontakt podatke i izveštaje, mogu se naći na veb lokacijama institucija i organizacija uključenih u koaliciju. Kompletna analiza državnog izveštaja dostupna je u prilogu.
1.1.4. U okviru praćenja sprovođenja preporuka ekspertske grupe GREVIO, u periodu od aprila do maja 2021. godine organizacija je uputila zahteve za informacijama od javnog značaja u 34 osnovna javna tužilaštva u Srbiji radi davanja podataka o broju krivičnih prijava i krivičnih postupaka za krivična dela prinudni brak (član 187a Krivičnog zakonika) i vanbračna zajednica sa maloletnikom (član 190 Krivičnog zakonika) u 2020. Od 34 osnovna javna tužilaštva kojima su upućeni zahtevi, 29 tužilaštava dostavilo je odgovor organizaciji u zakonskom roku, dok 5 tužilaštava nije dostavilo tražene informacije ili bilo kakav odgovor na podnete zahteve. Obrada dobijenih podataka, kao i analiza ukazuje da je broj krivičnih prijava za ova krivična dela izuzetno nizak, kada se uzme u obzir prevalencija prisilnih i maloletničkih brakova u romskoj populaciji. Na osnovu analize takođe zaključujemo da je neophodno sprovesti istraživanje koje bi ispitalo razloge malog broja prijava ovih krivičnih dela i, shodno tome, još manjeg broja pokrenutih krivičnih postupaka.
| Tužilaštvo | Broj krivičnih prijava za delo Prinudno zaključenje braka | Broj krivičnih prijava za delo Vanbračna zajednica sa maloletnikom | Broj pokrenutih krivičnih postupaka zbog dela Prinudno zaključenje braka | Broj pokrenutih krivičnih postupaka zbog dela Vanbračna zajednica sa maloletnikom | Komentar tužilaštva |
| OJT Prokuplje | 0 | 7 | 0 | 1 | |
| OJT Požarevac | 0 | 6 | 0 | 1 | Za 4 predmeta su u toku dokazne radnje; Za 1 predmet u toku je primena instituta odlaganja gonjenja; U 1 predmetu podnet optužni predlog. |
| OJT Zrenjanin | 0 | 3 | 0 | 3 | |
| OJT Vranje | 0 | 1 | 0 | 1 | Zaključen je sporazum o priznanju kd, okrivljeni proglašen krivim uz izrečenu uslovnu osudu sa utvrđenom zatvorskom kaznom u trajanju od 3 meseca koja se neće izreći kao okrivljeni ne učini novo kd u roku od 1 godine |
| OJT Kragujevac | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| OJT Paraćin | 0 | 1 | 0 | 0 | U toku je predistražni postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršeno kd Vanbračna zajednica sa maloletnikom, odnosno krivični postupak još nije pokrenut |
| OJT Niš | 0 | 5 | 0 | 1 dostavljena na nadležnost 3. OJT, 1 dostavljena na nadležnost OJT u Leskovcu, za 3 u toku preduzimanje dokaznih radnji | |
| OJT Jagodina | 0 | 1 | 0 | 0 | Krivična prijava je odbačena jer je osumnjičeni izvršio svoju obavezu iz čl.283 stav 1 tačka 2 ZKP |
| OJT Bor | 0 | 1 | 0 | 1 | Doneta je osuđujuća presuda od strane Osnovnog suda u Boru |
| OJT Smederevo | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| OJT Subotica | 0 | 6 | 0 | 6 | U 4 slučaja podnosilac prijave je bio MUP, u 2 slučaja je podnet izveštaj o izvršenju krivičnog dela od strane CSR |
| Prvo OJT Beograd | 0 | 4 | 0 | 1 | Za 3 je u toku postupak sprovođenja istražnih radnji, za 1 je podnet optužni predlog Prvom osnovnom sudu u Bgd |
| Drugo OJT Beograd | 0 | 4 | 0 | 4 | |
| Treće OJT Beograd | 0 | 6 | 0 | 0 | 2 prijave su odbačene, za 4 je u toku postupak preduzimanja dokaznih radnji |
| 45 | |||||
Rezime:
Broj podnetih krivičnih prijava za delo Prinudno zaključenje braka: 0
Broj podnetih krivičnih prijava za delo Vanbračna zajednica sa maloletnikom: 45
Broj pokrenutih krivičnih postupaka: 18 + 15 u toku je sprovođenje dokaznih radnji + 1 u toku je primena instituta odlaganja gonjenja + 2 odbačene + 2 poslate na nadležnost drugim tužilaštvima
- 2 Javno zagovaranje za romsku zaštitu žena na lokalnom i nacionalnom nivou
1.2.1. Učešće na sastanku sa Gordanom Čomić, ministarkom za ljudska i manjinska prava i socijalna pitanja i dijalog. Pored predstavnika ministarstva, sastanku su prisustvovali i predstavnici oko 20 organizacija civilnog društva. Cilj sastanka bio je da OCD koje rade na poljima rodne ravnopravnosti i manjinskih prava iznesu pred Ministarstvo probleme i izazove sa kojima se suočavaju i razgovaraju o potencijalnim rešenjima. Iako verujemo da je napor Ministarstva pokretanje i održavanje dijaloga sa organizacijama civilnog društva, stiče se utisak da se ovi ciljevi postižu samo na deklarativnom nivou, dok suštinska saradnja i promene na osnovu nje izostaju.
1.2.2. Učešće na sastanku povodom Međunarodnog dana Roma u opštini Voždovac sa predsednikom te opštine i članovima odbora. Tom prilikom dobili smo obećanje da će se više raditi i ulagati u uključivanje Roma i NVO sektora koji se bavi romskim pitanjima u proces donošenja odluka na Voždovcu.
1.2.3. Predstavnici naše organizacije učestvovali su na regionalnoj konferenciji CARE International Balkans – „Zaboravljene zajednice: Romi i Romkinje tokom pandemije Covid 19“ održanoj 20.05.2021. u Beogradu, gde su predstavnici romskih OCD, vlasti i međunarodnih organizacija razgovarali o tome kako je pandemija virusa Corona uticala na romsku populaciju u regionu i koje su metode budućih zajedničkih akcija za sprečavanje negativnih posledica po ugrožene. Predstavnici romskih OCD iz regiona razgovarali su o problemima sa kojima se suočavaju Romkinje u svojim zemljama, kao i o potencijalnim rešenjima.
1.2.4 Predstavnica za medije i komunikacije Romskog centra Daje je 29. i 30. novembra učestvovala u radnoj fokus grupi sa predstavnicima institucija i romskim civilnim organizacijama.
U prostorijama Gradske uprave Grada Beograda, prezentovana je SWOT analiza za izradu Nacrta Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na teritoriji Grada Beograda za period od 2022. do 2032. godine i Nacrta Akcionog plana za njeno sprovođenje. Prvog dana je formirano pet grupa čiji su članovi radili na SWOT analizama za oblast zdravlja, zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja i stanovanja. Neke od najvećih pretnji koji su identifikovani u analizama jesu elektronska prijava za predškolsko obrazovanje, ograničen pristup internetu i tehničkim sredstvima, Kovid pandemija, neažurirani podaci o romskim naseljima. Prednosti koje su identifikovane jesu postojanje mobilnih timova za inkluziju, romski koordinatori, medijatori, pedagoški asistenti, afirmativne mere za upis srednjoškolaca i studenata, stipendije, IPAfondovi i dr.
Svi prisutni su se složili da ne treba tražiti uvođenje novih zakona ili pravilnika, već je potrebno da se insistira na primeni i poštovanju postojećih pravnih okvira.
Realizovan je prvi deo izrade Nacrta i planirana je javna rasprava kao događaj na kojem će svi akteri imati mogućnost da daju svoj predlog za dopunu i izmenu Nacrta Akcionog plana.
1.2.5 U nastavku istraživanja za 2021. godinu ,,Romski centar za žene i decu Daje” uputio je zahteve za pristup informacijama od javnog značaja osnovnim školama u Beogradu na teritoriji 11 različitih opština. Zahtev je poslat na 35 adresa elektronskim putem, kao i poštom. Dobili smo odgovor u zakonskom roku od 33 osnovne škole, dok 2 škole nisu dostavile tražene informacije. Na osnovu člana 22, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, škola se obavezuje da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave. Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik, po prijemu obaveštenja iz stava 5 ovoga člana, ne obezbedi da u roku od 3 dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite.
1. Da li škola postupa prema pravima i obavezama koji nalaže Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja?
2. Na koliko slučajeva izostanaka je škola reagovala tokom 2021. godine, u skladu sa gore navedenim članom 22, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja?
3. Da li su se roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici, odazvali pozivima ili ste bili primorani da kontaktirate i uključite jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite?
U sledećoj tabeli nalaze se dobijeni podaci.
| OSNOVNE ŠKOLE | Da li škola postupa prema pravima i obavezama koje nalaže Zakon o osnovama Sistema obrazovanja i vaspitanja | Broj slučajeva izostanka na koje je škola reagovala tokom 2021. godine u skladu sa članom 22 | Da li su se roditelji odazivali ili je bilo potrebno uključiti nadlažne organe | Broj priloženih dokumenata | Komentari |
| OŠ ,,Josif Pančić“, Čukarica | da | 10 | 1 put uključen Centar za ssocijalni rad | 0 | Škola navodi da je angažovan koordinator za romsku nacionalnu manjinu opštine Čukarica i tokom 2021. godine uključen je 5 puta u rad od 10 reakcija |
| OŠ ,,Filip Kljajić Fića”, Čukarica | nema odgovora | – | – | – | – |
| OŠ ,,Vlada Obradović Kameni”, Novi Beograd | da | 4 | Da, ali nemamo info o broju | 0 | Škola navodi da se roditelji uglavnom odazivaju, imajući u vidu strukturu stanovništva- socijalno ugrožene romske porodice. Centar za socijani rad Novi BG obavlja razgovor sa roditeljima |
| OŠ ,,Milan Rakić”, Novi Beograd | da | 0 | 0 | 0 | / |
| OŠ ,,Jovan Sterija Popović”, Novi Beograd | da | 3 | 3 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | / |
| OŠ ,,Novi Beograd”, Novi Beograd | da | 0 | 0 | 0 | / |
| OŠ,,Grabovac”, Obrenovac | da | 13 | 8 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | Škola navodi da je sa jednom porodicom od 8 imala problem i nadalje, pa je slučaj prosleđen prekršajnom sudu |
| OŠ,, Živojin Perić” Stubline | da | 12 | 3 puta uključen Centar za socijalni rad | 12 | Škola je dostavila dokaze o svih 12 pismenih poziva upućenih roditeljima i 3 izveštaja za CZSR |
| OŠ ,, Zaga Malivuk”, Palilula | da | 7 | 1 put uključen Centar za socijalni rad | 0 | / |
| OŠ ,,Rade Dreinac” , Palilula | da | Nismo dobile info o broju | Nismo dobile info o broju | 0 | Škola navodi da je u prethodnom periodu imala problem sa pojedinim učenicima romske nacionalnosti. Škola ima sociajlnog radnika, pedagoga i pedagoškog asistenta koji su uspeli da u sklopu škole reše sa đacima i roditeljima. |
| OŠ ,, Vasa Pelagić”, Palilula | da | 20 | 4 puta uključen Centar za socijalni rad | 4 | Škola navodi da je pedagoški asistent više puta odlazio na teren, majka kaže da izabrani pedijatar nije hteo da im da opravdanje, ali i da deca nemaju šta da obuku i obuju. I nakon što je sakupljena garderoba za svu decu, deca ponovo ne dolaze |
| OŠ,, Jovan Cvijić”, Palilula | da | Nismo dobile info o broju | Nismo dobile info o broju | 0 | Škola navodi da je upućuju pismene pozive roditeljima, kao i da posećuju porodice, takođe da obaveštavaju Centar za socijalni rad Palilula, a kada nema rezultata pokreće se prekršajni postupak, ali ne navode brojke tokom 2021. Godine |
| OŠ ,, Stevan Sinđelić”, Zvezdara | da | 2 | 2 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | Škola navodi da redovono obaveštava roditelje telefonski, ako nema broja šalje se telegram, potom asistenst odlazi na adresu i poziva roditelje da dođu u školu. Uglavnom ti mehanizmi daju rezultate |
| OŠ ,, Pavle Savić”, Zvezdara | da | 10 | 10 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | Škola navodi da jedan broj romskih porodica, sa više dece, i dalje neredovno pohađa školu. Prijava CZSR- samo na kratko vrati decu u školu. Pokrenuto je više zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a u jednom slučaju i kazna od 5000 din, a ostali slučajevi su obustavljani zbog zastarelosti |
| OŠ ,, Dragojlo Dudić” , Zvezdara | da | 0 | 0 | ||
| OŠ ,, Vladislav Petković Dis”, Zvezdara | da | 6 | 6 put uključen Centar za socijalni rad | 6 | |
| OŠ ,, Despot Stefan Lazarević”, Zvezdara | da | 29 | Nismo dobili brojku, ali manje nego inače zbog Covida | Škola navodi da kad se telegram vrati kao neisporučen, škola šalje pedagoškog asistenta na adresu. Ukolio ne pronađe nikog na datoj adresi, škola uključuje CZSR. Tokom ove godine, bilo je opcije za on line nastavu, stoga je manji broj izveštaja poslat | |
| OŠ ,, Desanka Maksimović”, Zvezdara | da | 15 | 2 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | |
| OŠ ,, Sveti Sava”, Mladenovac | da | 37 | Da, ali nema tačan broj | Škola navodi da poziva organizaciju Romski centar za žene i decu Daje” da pomognu u rešavanju zajedničkog poblema | |
| OŠ ,, Momčilo Živojinović”, Mladenovac | da | 12 | 2 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | Škola navodi da su se učenici posle reakacije CZSR vratili u školu |
| OŠ ,, Sveti Sava” , Lazarevac | da | 28 | 13 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | |
| OŠ ,, Vuk Karadžić “ , Lazarevac | da | 2 | 0 | 2 | Škola navodi da su roditelji su se uredno odazvali pozivu, a u narednom period sa učenicima biće preduzete mere pojačanog vaspitnog rada |
| OŠ ,, Anton Skala “ , Savski venac | da | 0 | 0 | 0 | |
| OŠ ,, Đuro Salaj “, Savski venac | da | 0 | 0 | Poslata su imena 9 učenika koji neredovno pohađaju školu, ali nije bilo reagovanja na osnovu člana 22 | |
| OŠ ,, Stefan Dečanski “ , Savki venac | da | 0 | 0 | 0 | |
| OŠ ,, Milorad Mića Marković” , Sopot | da | 3 | 1 put uključen Centar za socijalni rad | 0 | |
| OŠ ,,Branislav Nušić”, Voždovac | da | 18 | 4 puta uključen Centar za socijalni rad | 0 | |
| OŠ ,,22. oktobar” , Surčin | da | 35 | 13 puta uključen Centar za socijalni rad | 13 | Dostavljeno i 6 fotokopija poziva roditeljima i 13 dokumenata koji su poslati centru za socijalni rad |
| OŠ ,, Vuk Karadžić”, Surčin | da | 0 | 0 | 0 | |
| OŠ ,, Gavrilo Princip “ ,Zemun | da | 1 | 0 | 0 | |
| OŠ ,, Sutjeska”, Zemun | da | 4 | 4 puta uključen centar za Socijalni rad | 4 | Škola navodi da nailazi na poteškoće jer se pismeni pozivi upućeni roditeljima uglavnom vraćaju sa naznakama ,, netačna adreasa ” i ,, poziv nije uručen” |
| OŠ ,,Sava Jovanović”, Zemun | da | 0 | 0 | 0 | |
| OŠ ,,Petar Kočić” , Zemun | nema odgovora | ||||
| OŠ ,,Rade Končar “, Zemun | da | 8 | 0 | 0 | Škola navodi da ima veliki problem sa učenicima romske nacionalnosti. Od 8 zahteva, 6 se vratilo kao nepreuzeto. Kada se obrate Centru za socijalni rad u Zemunu nakon 2 pismena poziva i obilaska porodice, dešava se da socijalni radnici zovu i izgrde zbog nametanja dodatnog posla. Takođe, škola nam je dala informacije da neka deca ne dolaze u školu jer moraju da pomažu roditeljima u kućnim poslovima i da čuvaju mlađu braću i sestre kao i da su u prethodnih deset godina imale slučajeve da su se devojčice od 14 god udavale i napuštale školu. I kada se udaju, roditelji ne prijavljuju to školi već tvrde da su se odselili u inostranstvo. |
| OŠ ,,Ilija Birčanin”, Zemun | da | 53 | Nismo dobile informaciju o broju | 0 | Škola navodi da roditelji koji se ne odazivaju i učenik na nastavi školovanje, škola pokreće prekršajni postupak. Međutim, prekršajni sud vraća dokumentaciju kao nepotpunu zbog izostanka JMBG- a |
U skladu sa članom 22, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja*, 33 osnovne škole je tokom 2021.godine reagovalo ukupno 332 puta. Od 332 reakcije, u 77 slučajeva škole su uključile Centar za socijalni rad. Treba naglasiti da su ove brojke manje nego prethodnih godina uzimajući u obzir Korona virus i mogućnost on line nastave.
Organizacija ,,Romski centar za žene i decu Daje” je tokom istraživanja bila u aktivnom kontaktu sa školama kako bismo dobili što bolji uvid u informacije i podatke koje smo tražili. Takođe, psihološkinja i novinarka su se odazvale pozivu za fizički uvid u tražene dokumente.
Iako osnovne škole uglavnom u potpunosti postupaju poštujući zakon, primećujemo da se mnoge škole nisu dublje angažovale po pitanju identifikovanja uzroka zbog kojih deca ne dolaze u školu, kao i po pitanju njihovog nastavka daljeg, obaveznog školovanja za sve. Takođe, bitna informacija je da neke škole nemaju pozitivnu saradnju sa Centrom za socijalni rad, što otežava dalje rešavanje ovog problema. Analizom dobijenih podataka, zaključujemo da veliku večinu onih koji neredovno pohađaju nastavu ili potpuno odustaju od školovanja čine deca romske nacionalnosti. Takva informacija vrlo nam je značajna kako bismo prepoznali, pre svega, mogućnost ranih, prisilnih brakova i radili na prevenciji istih. Takođe, možemo pretpostaviti da se u porodicama dece koja ne dolaze u školu dešavaju različiti tipovi problema. U skladu sa tim, naša organizacija je ponudila pomoć školama i spremna je na svaki vid saradnje sa ciljem povratka dece u školu. Mišljenje organizacije jeste da bi bilo dobro da postoji zakonska procedura koja ne bi uključivala kažnjavanje zbog neredovnog pohađanja nastave u slučajevima nasilja i nedostatka materijalnih uslova za život, već kao prioritet pružiti pomoć porodicama.
1.2.5. Dana 2. avgusta 2021. u prostorijama GO Palilula u Beogradu, održan je sastanak na temu stambenog zbrinjavanja Roma iz Кoteža na inicijativu Udruženja građana „Savet stanara Sutjeske Blok – Кotež“.
Pored članova Daje tima i stanovnika romskog naselja Кotež, prisustvovali su i član Opštinskog veća, zadužen za nacionalne manjine Palilula, Saša Mehmedović i predstavnik manjinskih zajednica Muhamed Osman. Dogovoreno je da se zajednički radi na pronalaženju donatora za plaćanje troškova izrade tehničke dokumentacije, kao i da se odredi koordinator celokupnog projekta između stranaka, tehničkog osoblja i GO Palilula.
1.2.6. Organizaciju „Romski centar za žene i decu Daje“ pozvala je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković da prisustvuje konferenciji u utorak (16. novembra) povodom obeležavanja Međunarodnog dana tolerancije, koja je održana u Кlubu poslanika. Akcenat je stavljen na novi zakon, ovogodišnji, koji je usvojen 1. juna, a koji se tiče rodne ravnopravnosti. Ovim zakonom napravljen je veliki iskorak u pogledu rodne ravnopravnosti u društvu koje još uvek ne ispunjava standarde po ovom važnom pitanju. Shodno tome, gostima su predstavljeni rezultati istraživanja „Rodna ravnopravnost i ravnoteža poslovnog i privatnog života“
1.2.7. Članovi tima Daje, psiholog i novinar, sastali su se 14. novembra sa direktorom škole Sava Jovanović Sirogojno. Direktorka ove škole pokazala je veliko interesovanje za naše istraživanje, pa smo na zahtev škole obišli i lično pregledali dokumentaciju i razgovarali o problemima i načinima njihovog rešavanja. Ova škola je primer dobre prakse saradnje škole sa relevantnim institucijama od značaja za decu, kao i sa civilnim sektorom čiji je zadatak da unapredi položaj ove dece.
1.2.8. Povodom Romske slave, kojom se obeležava uspomena na nekanonizovanu Svetu Bibliju, GO Voždovac organizovala je skup predstavnika organizacija nacionalnih manjina kako bi krenuli u zajednički aktivizam. Кao član tima za saradnju sa civilnim sektorom, Bojan Lešović je započeo diskusiju u kojoj su ostali članovi tima iskazali inicijativu za saradnju sa nevladinim organizacijama i udruženjima, kao i primere dobre prakse i želju Opštine da se uključi u dalji rad.
1.2.9. Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, menadžer za komunikacije naše organizacije gostovao je u direktnom programu Кurir televizije. Ovom prilikom predstavljen je rad Romske ženske mreže Srbije, kao i istraživanje koje je Daje sproveo 2021. godine sa ciljem prepoznavanja ranih brakova i da li i u kojoj meri relevantne institucije reaguju na registraciju ranih, dečjih i prinudne brakove. Menadžerka za komunikacije je ukazala na problem nereagovanja institucija u slučaju dečjeg kriminala, prinudnog i prinudnog braka, i više puta je navela da dečji brak nije romska tradicija već zločin kojim se ugrožavaju osnovna prava deteta.
1.2.10. Prezentaciji izveštaja o diskriminaciji dece, koju je organizovala Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, prisustvovale su predstavnica organizacije Nada Đuričković i menadžerka za komunikacije Biljana Jovanović.
Predstavljajući izveštaj na konferenciji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Poverenik je ukazao na dosadašnja dostignuća u oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvo, kao i mere populacione politike.
U delu gde se pozivaju tri organizacije civilnog društva koje realizuju aktivnosti sa decom da daju svoje stavove i preporuke za smanjenje diskriminacije dece, predstavnica Daje tima navodi:
• Preporuka institucijama da ne kažnjavaju roditelje i decu zbog izostanka bez prethodnog utvrđivanja uzroka izostanka i uvođenja procedure podrške/pomoći porodice.
• Predlaže se da se deca žrtve nasilja i/ili svedoci nasilja budu izuzeta kada je u pitanju kažnjavanje. Omogućiti detetu da nesmetano nastavi školovanje. Osloboditi roditelja/staratelja kazne kada je odsustvo deteta uzrok nasilja u porodici.
• Кada je siromaštvo/glad deteta razlog nedolaska u školu, treba doneti pravilo u opravdavanju nastave, tj. nekažnjivost roditelja zbog odsustva. Važno je shvatiti da pravdanje izostanaka nije samo po sebi cilj, već je značaj škole da utvrdi razlog izostanka deteta i omogući promenu situacije, odnosno uključi sve aktere koji bi mogli da pomognu u situaciji.
1.3. Zagovaranje EU
1.3.1. Predstavnici organizacije učestvovali su na sastanku Regionalnog planiranja javnog zagovaranja SB koji je Kvinna Till Kvinna organizovala 25. februara. Obuka se sastojala od predavanja i diskusija na temu politike mentalnog zdravlja, kao i jačanje saradnje regionalnih organizacija kroz zajedničku razmenu planiranje za 2021. Tokom sastanka planirani su napori za zagovaranje za 2021., uključujući koje procese i aktere povezujemo ili treba da povežemo, koji su prioriteti i strategije, pre svega na regionalnom, ali na nacionalnom nivou, kao i izgradnja sinergije između regionalni programi sa elementima zagovaranja u EU. Takođe smo učestvovali na regionalnom sastanku koji je Kvinna organizovala 25. maja. Opšti zaključak sa ovog sastanka bio je da je određeni napredak u našim naporima očigledan, ali nedovoljan. Složili smo se da za uspešan proces zagovaranja zahteva vreme.
1.3.2. Naši predstavnici su učestvovali u radionici „Rodni akcioni plan III i CLIPs Srbija“, koju je organizovala Kvinna Till Kvinna kao priprema za konsultacije Evropske komisije sa organizacijama civilnog društva u procesu izrade CLIPs-a, kao jedan od koraka u primeni GAP-a III.
1.3.3. Analizirani su CLIP-ova sa aspekta rada i iskustva naše organizacije, pri čemu su poslati pisani inputi za kolektivne unose koje je Kvinna till Kvinna predala Ani Milenić (kontakt osoba za rodnu ravnopravnost), Aleksandri Miletić (UN Vomen) i Ingve Engstroemu (šefu za saradnju EUD).
1.3.4. Pojedinačni doprinos odgovoru na upitnik za organizacije civilnog društva u vezi sa rodnim profilom zemlje u Srbiji i planom primene na državnom nivou, dostavljeni su Ani Milenić, Aleksandri Miletić i Ani Stefanovic.
2.1. Izgradnja organizacionih kapaciteta
2.1.1. Naši predstavnici su učestvovali u radionici „Uvod aktivista u GAP III“, koju je Reactor organizovao na mreži.
2.1.2. Organizacija Daje je učestvovala u mrežnom treningu „Izgradnja kapaciteta ženskih OCD-a i drugih aktera za zalaganje za kreiranje politika, proširenje znanja i saradnju na temu seksualnog nasilja na zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koji organizuje mreža WAVE.
2.1.3. Organizaciona obuka „Jačanje kapaciteta organizacije za praćenje i javno zagovaranje u oblasti rodne ravnopravnosti“, koja je realizovana u martu 2021.godine, sa ciljem povećanja kompetencija svih članova projektnog tima za praćenje politika i javnog zagovaranja u oblast rodne ravnopravnosti i manjinskih prava. Predavači na treningu su bili Biljana Stepanov (Na temu CEDAV konvencije i CEDAV izveštavanje), Vera Kurtić (Na temu prisilnih i dečijih brakova i Istanbulska konvencija) i Osman Balić (Na temu pristupnih poglavlja 23 i 24).
Obuka je finansirana od strane Ekumenske inicijative žena, koja je članicama Daje veoma značila kao prilika za sticanje novih znanja i veština.
Zahvaljujući obuci i prenesenom znanju, članice tima Daje su odrzale obuku na istu temu članicama mreze Ujedinjene Romkinje Protiv Nasilja (URPN).
2.1.4. Članice Romskog centra Daje su 18, 19, 21. i 22. oktobra održale obuku na temu – Jačanje kapaciteta organizacije za monitoring i javno zagovaranje u oblasti rodne ravnopravnosti članicama mreze Ujedninjene Romkinje protiv nasilja.
Poštujći epidemiološke preporuke, obuku smo realizovali na različita mesta: Zemun Polje Smederevska Palanka, Zvezdara i Veliki Mokri Lug.
Članice URPN smo upoznale sa pojmom javnog zagovaanja, analizirale smo stanje u romskim naseljima, te smo govorili o mogućim zagovaranjima u budućnosti.
Tema obuke bila je i upoznavanje sa CEDAW izveštajem kao i Istanbulskom konvencijom, upoznavanje sa poglavljima 23 i 24, kao i Akcionim planom.
Takođe, obuka je podrazumevala i načine prikupljaja, klasifikovanja i predstavljanja relevantnih podatka javnosti, sa ciljem javnog zagovaranja.
2.1.4 Prisustvovanje na Treningu digitalne bezbednosti #HerNetHerRights je članicama tima Daje doneo više znanja i iskustva u pomenutoj oblasti. Na osnovu obrađivanih tema, poput prepoznavanja rizika i načina reagovanja u slučaju istih, vršila se razmena iskustava među učesnicama.
2.1.5 Tokom Nedelje zagovaranja u Briselu, predstavnica Romskog centra za žene i decu Daje predstavila je svakodnevne probleme sa kojima se Romkinje suočavaju u Srbiji. Događaj je ove godine oragnizovan putem online mreže usled pandemije Covid 19.
Tokom dve nedelje pripremanja i aktivnih sastanaka sa predstavnicima evropskih institucija, predstavnica Romskog centra Daje predstavila je najvažnije teme koje govore o položaju Romkinja u Srbiji: Rani brakovi i rodno zasnovano nasilje, položaj Romkinja u društvu i političkom životu, digitalno nasilje nad Romkinjama, SOS telefonu, kao i o posledicama koje su dodatno otežale položaj Romkinja.
Svi akteri su bili veoma zadovoljni i svojim pitanjima pokazali zainteresovanost za temu.
2.4 Ostali komentari
Romski centar Daje se u protekloj godini, pored Covid pandemije, susreo se i sa izmenom kolektiva. Kako bi Romski centar Daje bio što efikasniji, u mesecu kada su se promenile tri članice tima – pravnica, psihološkinja i menadžerka za medije i komunikacije, vršilo se plaćanje dvostrukih plata sve u cilju obuke novih članica i prenošenja znanja i iskustva sa starih članica na nove tokom tih mesec dana.
Romski centar za žene i decu Daje zagovara kod grada Beograda izmenu budžeta Republike Srbije radi uvođenja novog vida usluge – Urgentno sklonište. Projekat je podržan od strane Autonomnog ženskog centra.
Urgentno skonište bi pružalo usluge ženama žrtvama nasilja. Žena, žrtva nasilja, posebno Romkinja, često sa svojom decom nema gde da ode, a sama procedura ulaska u Sigurnu žensku kuću je veoma složena i iziskuje vreme koje ona tada nema. Usluga koja bi bila dostupna ženama žrtvama nasilja u Urgentnom skloništu bi podrazumevala toplo prenoćište i obrok, kako ženi žrtvi nasilja, tako i njenoj deci. Takođe, tokom tih 2-3 dana, dok je žena na sigurnom, imala bi vremena da prikupi svoja lična dokumenta i dokaže nasilje i pokrene sudski postupak.
Nakon što je predlog za Izmenu budžeta grada Beograda odbijen, Romski centar Daje je podneo zahtev za relokaciju sredstava, sa iščekivanjem odgovora.
Beograd, decembar 2021.
