O ROMSKOM CENTRU ZA ŽENE I DECU DAJE
Romski centar za žene i decu Daje osnovale su 2001. godine žene iz Zemun polja, sa ciljem da od gradskih vlasti traže uvođenje javnog prevoza na deonici koja je spajala romsko naselje sa urbanim centrom, u kome su se nalazile škola, dom zdravlja i druge ustanove, a na kojoj su se učestalo dešavala silovanja. Nakon ostvarivanja svog prvog uspeha, Romkinje iz Centra nastavile su aktivan rad na unapređenju prava romskih žena, na borbi za dostojanstven život bez nasilja i diskriminacije za svaku Romkinju.
Organizacija je specijalizovana za pružanje usluga podrške za Romkinje koje su u riziku ili imaju iskustvo rodno zasnovanog nasilja ili diskriminacije. Za pružanje usluge konsultacija za žene sa iskustvom nasilja putem SOS telefona organizacija je 2019. godine dobila licencu za rad broj: 484.
MISIJA ROMSKOG CENTRA ZA ŽENE I DECU DAJE JE BORBA ZA DOSTOJANSTVEN ŽIVOT BEZ NASILJA I DISKRIMINACIJE ZA SVE ROMSKE ŽENE I DEVOJČICE, PUTEM PRUŽANJA SPECIJALIZOVANIH USLUGA I IMPLEMENTACIJE PROGRAMA KOJIMA SE UNAPREĐUJU OSNOVNA LJUDSKA PRAVA I POLOŽAJ ŽENA U SVIM SFERAMA PRIVATNOG I JAVNOG ŽIVOTA.
Prioritet organizacije je da se obezbedi i održi kontinuitet u pružanju specijalizovane pomoći i usluga podrške Romkinjama koje su u riziku od nasilja ili su doživele nasilje (SOS telefon, pravna podrška, psihosocijalna podrška i individualne konsultacije). Organizacija pruža individualne usluge psihosocijalne podrške ženama koje su u riziku ili su preživele neki oblik nasilja, putem SOS telefona, kao i grupnim radionicama i obrazovnim radom. Posebnu pažnju posvećujemo pružanju pravne podrške, uključujući pribavljanje ličnih dokumenata, kao i podršci Romkinjama u ostvarivanju zagarantovanih prava pred nadležnim institucijama. Besplatni SOS broj 0800 002 007 dostupan je korisnicima od 10 do 15 časova, svakog radnog dana, dok je mobilni broj 063 340365 dostupan tokom 24 sata svakog dana u nedelji.
Značajan deo organizacionih aktivnosti usmeren je ka mobilisanju Romkinja da se aktivno uključe u borbu za svoja prava, kao i ka povećanju društvene svesti i informisanosti lokalnih, nacionalnih i međunarodnih aktera u oblastima rodne ravnopravnosti i inkluzije Roma i Romkinja, kao i šire javnosti, o izazovima i teškoćama sa kojima se suočavaju Romkinje u našoj zemlji. Organizacija je prepoznala značaj angažovanja u aktivnostima javnog zagovaranja za prava Romkinja, te je 2018. godine kreirala Strategiju javnog zagovaranja za period 2018 – 2022. Osnovne zagovaračke aktivnosti organizacije usmerene su ka korisnicama i romskoj zajednci, u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem i pravima žena i devojčica, a sa posebnim naglaskom na prisilnim maloletničkim zajednicama. Zagovaračke aktivnosti sa ciljem unapređenja prava I položaja Romkinja, usmerene su i ka lokalnim donosiocima odluka, te ka nacionalnim organima i državnim institucijama, resornim ministarstvima, kao i prema EU i međunarodnim referentnim telima za monitoring prava žena i nacionalnih manjina.
USLUGE PODRŠKE ZA ŽENE SA ISKUSTVOM RODNO ZASNOVANOG NASILJA
Romski centar za žene i decu Daje pruža usluge podrške Romkinjama koje su u riziku ili imaju iskustvo muškog nasilja, kao i usluge informisanja korisnica i indirektnih ciljnih grupa – porodice i zajednica u kojoj korisnica živi, o rodno zasnovanom nasilju i diskriminaciji, kao i o mehanizmima ostvarivanja i zaštite osnovnih prava. Sve usluge koje organizacija pruža su besplatne SOS tim organizacije čine koordinatorka tima, dve SOS konsultantkinje, pravnica i psihološkinja.
Organizacija je tokom 2021. godine pružala sledeće usluge:
– Кosultacije sa ženama sa iskustvom nasilja putem SOS telefona.
Usluga konsultacija za žene sa iskustvom nasilja putem SOS telefona licencirana je 2019. godine (Br licenca 484).
Besplatni SOS broj dostupan je pet dana nedeljno, od ponedeljka do petka, od 10 do 15 sati.
Mobilni brojevi telefona dostupni su 24 sata svakog dana u nedelji.
Tokom izveštajnog perioda ukupno 234 korisnika je pozvalo SOS broj, odnosno pruženo je 250 usluga SOS konsultacija.
– Individualne konsultacije za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja su održane u prostorijama udruženja.
-Tokom epidemiološke krize izazvane pandemijom virusa Covid-19, o čemu će biti više reči u nastavku teksta, deo usluga individualnih konsultacija za žene realizovan je na mreži.
U toku izveštajnog perioda usluga individualnih konsultacija pružena je za 37 žene, ukupno 60 usluge.
– Pravno informisanje i pružanje pravne pomoći tokom izveštajnog perioda dobilo je 75 korisnica. – Zastupanje interesa korisnika u institucijama je usluga koju je ostvarilo 22 korisnice.
| Vrsta usluge | Broj usluga | Broj žena | |
| Poziv | 250 | 234 | |
| Individualne konsultacije | 60 | 37 | |
| Davanje pravnih saveta – informisanje | 64 | 45 | |
| Pružanje pravne pomoći | 50 | 30 | |
| Zastupanje interesa korisnika u Institucijama | 35 | 22 | |
| Prevođenje za korisnike Pomoć u pribavljanju dokumentacije za korisnike | 30 | 30 | |
| Radionice u naselju | 23 | 307 | |
| Podela info brošura | 500 | 500 | |
| Kontaktiranje korisnica putem e-maila, vibera, Zoom-a | 75 | 54 | |
| Ukupno usluga/žena | 1087 | 1259 |
RAD NA TERENU – OBILASCI ROMSKIH NASELJA
Posete romskim naseljima realizovane su tokom celog izveštajnog perioda, sa višestrukim ciljevima:
- Distribucija informativnog materijala – lifleti i brošure sa različitim sadržajem: informacije o radu organizacije i uslugama koje pruža, informacije o preporučenim načinima postupanja u vreme pandemije Covid-19, informacije o načinima ostvarivanja prava kod institucija i drugo.
- Neposredna komunikacija sa korisnicama i potencijalnim korisnicama, radi razumevanja njihovih potreba, teškoća i izazova, te kreiranja
- Direktan rad sa ženama koje imaju iskustvo nasilja ili su u riziku od muškog nasilja, sa ciljem njihovog osnaživanja i motivisanja da se mobilišu u borbi za svoja prava. Neposrednan kontakt sa Romkinjama na terenu je sastavni deo našeg konsultativnog rada, s obzirom da romske žene neretko oklevaju da se obrate za podršku udruženjima koje pružaju usluge ukoliko prethodno nisu upoznate sa kim će razgovarati.
- Mapirali smo 20 podstandardnih romskih naselja u Beogradu kako bi naselja bila vidljivija i planirana za predstojeći popis stanovništva. Napravljeni su linkovi na google mapama
- koji će olakšati pronalazak mapiranih naselja. Urađene su ankete i analize uslova stanovanja i života u ovim naseljima.
Rad sa Centrima za socijalni rad i školama
Tim romskog centra za žene i decu ,,Daje” zajedno sa advokatom Zoranom Jovanovićem a po pozivu korisnice Centra za socijalni rad iz Ćuprije, prisustvovao je, 15. aprila Studiji slučaja u prostorijama Centru za socijalni rad Ćuprija.
Ispred centra za Socijalni rad Ćuprija sastanku je prosustvovala direktorka Centra Dragana Marković, delegirana socijalna radnica Jelena kao i psihološkinja Centra Vesna i Milica socijalna radnica.
Tokom 2021.godine poslato je 30 dopisa Centrima za socijalni rad kako bi naše korisnice koje su u potrebi ostvarili neko od svojih prava.
Članovi tima Daje, psiholog i novinar, sastali su se 14. novembra sa direktorkom škole Sava Jovanović Sirogojno i razgovarali sa njom o tome da romska deca pohađaju njihovu obrazovnu ustanovu. Direktorka ove škole pokazala je veliko interesovanje za naše istraživanje, pa smo na zahtev škole posetili i lično pregledali dokumentaciju i razgovarali o problemima i načinima njihovog rešavanja. Utisak sa sastanka je da je ova škola veoma posvećena svakom učeniku pojedinačno i da se svakom pojedincu pruža podrška u skladu sa njegovim potrebama i mogućnostima. Ova škola je primer dobre prakse saradnje škole sa relevantnim institucijama od značaja za decu, kao i sa civilnim sektorom čiji je zadatak da unapredi položaj ove dece.
ISTRAŽIVANJE
Organizacija je u prethodnom periodu radila na razvoju istraživačkih aktivnosti, sa ciljem da se prikupe podaci o korisnicama i drugim ciljnim grupama, kako bi se na temelju dobijenih podataka kreirale usluge, programi i druge aktivnosti koje su u skladu sa njihovim potrebama.
Početkom projektne godine započeli smo prikupljanje podataka za praćenje sprovođenja Uputstva o radu centara za socijalni rad u zaštiti dece od dečjih brakova za 2020. godinu. Zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja upućeni su Centrima za socijalni rad. Rad u Beogradu, Požarevcu, Smederevskoj Palanci i Kragujevcu. Prvobitno je bilo planirano da istraživanje obuhvati celu teritoriju Srbije, ali smo odustali od ove namere jer je u međuvremenu CSO Prakis objavila studiju o dečjim, ranim i prinudnim brakovima u Srbiji – propisi, reakcije i prevencija, u kojoj su dati podaci o implementaciju za 2020. godinu.
U nastavku istraživanja za 2021. godinu, „Romski centar za žene i decu Daje“ uputio je zahteve za pristup informacijama od javnog značaja osnovnim školama u Beogradu u 11 opština. Zahtev je poslat na 35 adresa elektronskim putem, kao i poštom. Odgovor smo dobili u zakonskom roku od 33 osnovne škole, dok 2 škole nisu dostavile tražene podatke.
U skladu sa članom 22. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja*, 33 osnovne škole odgovorile su ukupno 332 puta u 2021. godini. Od 332 reakcije, u 77 slučajeva škole su uključile Centar za socijalni rad. Treba istaći da su ove cifre manje nego prethodnih godina, s obzirom na korona virus i mogućnost onlajn nastave. Tokom istraživanja, organizacija „Romski centar za žene i decu Daje“ bila je u aktivnom kontaktu sa školama kako bismo dobili što bolji uvid u informacije i podatke koje smo tražili. Takođe, psiholog i novinar su se odazvali pozivu na fizički uvid tražene dokumentacije. Iako se osnovne škole uglavnom ponašaju potpuno u skladu sa zakonom, napominjemo da se mnoge škole nisu dublje uključile u utvrđivanje razloga zašto deca ne dolaze u školu, kao i u nastavak njihovog obaveznog, obaveznog školovanja za sve. Takođe, važan podatak je da neke škole nemaju pozitivnu saradnju sa Centrom za socijalni rad, što otežava dalje rešavanje ovog problema. Analizom dobijenih podataka zaključujemo da su ogromnu većinu onih koji neredovno pohađaju nastavu ili u potpunosti napuštaju školu romska deca. Ovakve informacije su nam veoma važne kako bismo prepoznali, pre svega, mogućnost ranih, prinudnih brakova i radili na njihovoj prevenciji. Takođe možemo pretpostaviti da se u porodicama dece koja ne pohađaju školu javljaju različiti tipovi problema. U skladu s tim, naša organizacija je ponudila pomoć školama i spremna je na svaki vid saradnje u cilju povratka dece u škole. Mišljenje organizacije je da bi bilo dobro da postoji zakonska procedura koja ne bi podrazumevala kažnjavanje za neredovno prisustvo u slučajevima nasilja i nepostojanja materijalnih uslova za život, već da se prioritetno pruži pomoć porodici.
Prikupljanje podataka za praćenje Nacionalne strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja 2016-2025 i Strategije za Rodnu ravnopravnost 2016-2020
Organizacija je tokom 2020. godine pratila realizaciju aktivnosti iz pripadajućih nacionalnih akcionih planova. Upućenoje preko 40 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i to policijskim stanicama, opštinama i centrima za socijalni rad iz sledećih gradova i opština: Beograd, opštine Zvezdra, Voždovac, Palilula, Zemun i gradovima Smedrevska Palanka, Kostolac, Kragujevac i Mladenovac. Prikupljeni podaci i zaključci u vezi sa implementacijom nacionalnih akcionih planova za sprovođenje pomenute dve strategije, u delovima koji su selektovani kao najznačajniji za unapređenje položaja Romkinja, prezentovani su u publikaciji „Ženska prava Romkinja u Srbiji“.
Romski centar za žene i decu Daje je je uključio četiri udruženja iz mreže URPN u istraživačke aktivnosti sa ciljem da se analizira koji su najveći problem u naseljima, nasilje, diskriminacija ili je to bezbednost. Plan je da u narednih dve godine uključimo 8 novih udruženja, članica URPN u istrazivačke aktivnosti.
JAVNO ZAGOVARANJE
Aktivnosti javnog zagovaranja za unapređenje položaja Rominja realizuju se na nekoliko nivoa:
- zagovaranje prema korisnicama sa ciljem povećanja svesti o rodno zasnovanom nasilju i mobilizacije Romkinja da se aktivno uključe u borbu za svoja prava,
- zagovaranje prema romskoj zajednici radi promocije rodne ravnopravnosti,
- zagovaranje prema lokalnim i nacionalnim donosiocima odluka i nadležnim institucijama,
- zagovaranje prema institucijama Evropske unije i međunarodnih referentnih tela za monitoring u oblasti rodne ravnopravnosti i prava nacionalnih manjina.
Tokom izveštajnog perioda organizacija je informisala najmanje 30 predstavnika državih institucija o položaju Romkinja u našoj zemlji, a pored prikupljenih podataka sa terena, organizacija je zaintersovanim stranama dostavljala preporuke za unapređenje položaja Romkinja i pozvala ih na dijalog.
Urgentno sklonište
Uz podršku Autonomnog ženskog centra, zalažemo se kod Grada Beograda za promenu budžeta i uvođenje novog vida usluge – Urgentnog skloništa. Naime, žena, u trenutku kada pobegne od nasilja, a posebno Romkinja, često nema gde da ode sa decom. Znamo da je procedura ulaska u Sigurnu žensku kuću veoma složena i da zahteva vreme, koje žena žrtva nasilja nema. Prihvatilište za hitne slučajeve predstavljalo bi uslugu na raspolaganju ženama žrtvama nasilja da u ta 2-3 dana prikupe svoja lična dokumenta i dokaze kako bi pokrenule sudski postupak, a istovremeno bi bilo bezbedno mesto za toplu noć i odmor. obrok za žene žrtve nasilja i njihovu decu. koja joj je u tom trenutku potrebna. Nakon što je naš predlog izmene budžeta grada Beograda odbijen, podneli smo zahtev za izmeštanje sredstava i čekamo odgovor.
Praćenje i analiza zakona o VHR-u i strategija za Rome
U toku 2021.godine pratili smo primenu zakona i strategija iz oblasti rodne ravnopravnosti i manjinskih prava. Na osnovu našeg iskustva sa korisnicama, Romkinjama koje su doživele rodno zasnovano nasilje, zaključili smo da je delotvornost hitnih mera (definisanih Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici) upitna, s obzirom da mnoge Romkinje žive u višegeneracijskim porodicama koje čine srodnici počinilaca. Institucionalna neaktivnost zbog rasizma i diskriminacije ostaje problem kada Romkinje prijave nasilje ili traže pomoć. Takođe, problematično je i odbacivanje predloženih izmena Porodičnog zakona, kojima je za sklapanje braka bio propisan minimalni uzrast od 18 godina, bez mogućnosti davanja isključivog odobrenja za sklapanje braka sa 16 godina, posebno iz perspektive borbe protiv ranih brakova, koji su rasprostranjeni kod Roma. U pogledu strateškog okvira, Republika Srbija je donela Strategiju za prevenciju i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici, nakon 6 godina zakašnjenja.
U okviru aktivnosti praćenja obaveza države koje proizilaze iz CEDAV konvencije, analizirali smo dio Državnog izvještaja o implementaciji Preporuke br. 12a, 26a, 44 i 48g iz Zaključnih zapažanja Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o eliminaciji svih oblika žena, koji je država Srbija podnela CEDAV komitetu u martu ove godine. Naša analiza odnosila se na deo izveštaja o sprovođenju preporuke br. 44, koji se odnosi na položaj žena iz osetljivih društvenih grupa.
U okviru praćenja sprovođenja preporuka ekspertske grupe GREVIO, organizacija je u periodu od aprila do maja 2021. godine uputila zahteve za informacijama od javnog značaja u 34 osnovna državna tužilaštva u Srbiji radi dostavljanja podataka o broju krivičnih prijava. i krivičnog postupka. član 187a KZ) i vanbračnoj zajednici sa maloletnim licem (član 190 KZ) u 2020. Od 34 osnovna javna tužilaštva kojima su podneti zahtevi, 29 tužilaštava dostavilo je odgovor organizaciji u zakonskom roku, dok 5 tužilaštava nije dalo tražene informacije niti odgovor na podnete zahteve. Obrada dobijenih podataka, kao i analiza, ukazuje da je broj krivičnih prijava za ova krivična dela izuzetno nizak, kada se uzme u obzir rasprostranjenost prinudnih i maloletničkih brakova u romskoj populaciji. Na osnovu analize takođe zaključujemo da je neophodno sprovesti istraživanje koje bi ispitalo razloge malog broja prijava ovih krivičnih dela, a samim tim i još manjeg broja pokrenutih krivičnih postupaka.
Zagovaranje ka EU
Predstavnici organizacije učestvovali su na sastanku Regionalnog planiranja javnog zagovaranja Svetske banke, koji je 25. februara organizovala Kvinna Till Kvinna. Obuka se sastojala od predavanja i diskusija o politici mentalnog zdravlja, kao i jačanju saradnje regionalnih organizacija kroz zajedničko planiranje razmene za 2021. Tokom sastanka planirani su zagovarački napori za 2021. godinu, uključujući koje procese i aktere povezujemo ili treba da povežemo, koji su prioriteti i strategije, pre svega na regionalnom ali nacionalnom nivou, kao i izgradnja sinergije između regionalnih programa sa elementima zagovaranja EU. Takođe smo učestvovali na regionalnom sastanku koji je organizovala Kvinna Till Kvinna 25. maja. Opšti zaključak sa ovog sastanka bio je da je određeni napredak u našim naporima očigledan, ali nedovoljan. Složili smo se da je za uspešan proces zastupanja potrebno vreme.
Naši predstavnici su učestvovali na radionici „Gender Akcioni plan III i CLIPs Srbija“, koju je organizovala Kvinna Till Kvinna u okviru priprema za konsultacije Evropske komisije sa organizacijama civilnog društva u procesu izrade CLIP-ova, kao jednog od koraka u implementaciji GAP III. 1.3.3. Analiza CLIP-ova sa aspekta rada i iskustva naše organizacije, pošaljite pisane inpute za kolektivne prijave koje je Kvinna till Kvinna predala Ani Milenić (kontakt osoba za rodnu ravnopravnost), Aleksandri Miletić (UN Vomen) i Ingva Engstroem (šef EUD-a). saradnja).
Kao i svake godine, predstavnica Romskog centra za žene i decu Daje je predstavila svakodnevne probleme sa kojima se Romkinje susreću u Srbiji tokom nedelje zastupanja u Briselu. Iako je događaj organizovan onlajn, bio je veoma uspešan. Tokom dvonedeljne pripreme i aktivnih susreta sa predstavnicima evropskih institucija, Daje je predstavila svoja izlaganja, govoreći o najvažnijim temama – Ranim brakovima i rodno zasnovanom nasilju. Usput smo pomenuli položaj Romkinja u društvu i političkom životu, digitalno nasilje nad Romkinjama, SOS telefon, kao i posledice koje su dodatno pogoršale položaj Romkinja. Svi akteri su bili veoma zadovoljni, i svojim pitanjima su pokazali interesovanje za temu.
Nacrt strategije za Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na teritoriji Grada Beograda za period od 2022. do 2032. godine
29. i 30. novembra održana je radna i fokus grupa sa predstavnicima institucija i romskim civilnim sektorem u prostorijama Gradske uprave Grada Beograda, na kojoj je učestvovala članica našeg tima. Prezentaciji SWOT analize za izradu Nacrta Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja na teritoriji Grada Beograda za period od 2022. do 2032. godine i Nacrta Akcionog plana za njeno sprovođenje prisustvovali su predstavnici civilnog romskog sektora.
Prvog dana su formirane pet grupe čiji su članovi radili na SWOT analizama za oblast zdravlja, zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja i stanovanja.
Neke od najvećih pretnji koji su identifikovani u analizama su elektronska prijava za predškolsko obrazovanje, ograničen pristup internetu i tehničkim sredstvima, Kovid, ne ažurirani podaci o romskim naseljima…
Prednosti koje su identifikovane su postojanje mobilnih timova za inkluziju, romski koordinatori, medijatori, pedagoški asistenti, afirmativne mere za upis srednjoškolaca i studenata, stipendije, IPA fondovi. Svi prisutni su se složili da ne treba tražiti uvođenje novih zakona ili pravilnika nego da se treba insistirati da se već postojeći primenjuju i poštuju.
Realizovane aktivnosti su prvi deo izrade Nacrta i planirana je javna rasprava za kraj decembra kao događaj na kojem će svi akteri imati mogućnosti da daju svoj predlog za dopunu i izmenu Nacrta.
PODIZANJE DRUŠTVENE SVESTI O PRAVIMA I POLOŽAJU ROMKINJA
Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama
Organizacija Daje je 16 dana aktivizma obeležila svakodnevnim postovima na FB nalogu organizacije o nasilju nad Romkinjama.
Na više od 50 adresa smo poslali Saopštenje za medije povodom Međinarodnog dana eliminacije nasilja nad ženam koji se obeležava 25. novembra.
09. decembra smo u Skupštini na poziv Poverenice izneli predloge za smanjenje diskriminacije nad decom i prisustvovali predstavljanju posebnog izveštaja o diskriminaciji dece.
10. decembra je naša menadzerka za komunikacije gostovala na Kurir televiziji u programu koji se emitovao uživo sa početkom u 13h. U emisiji su predstavljene aktivnosti RŽMS kao i istraživanja naše organizacije u domenu dečijih brakova i nasilja u porodici.
10. decembra je zastupnica našeg udruženja primila Zahvalnicu od Građanskih inicijativa za neizmerni doprinos i zalaganje. Primljena zahvalnica
SASTANCI I SKUPOVI
Članovi tima Daje učestvovali su u predstavljanju planiranih zagovaračkih aktivnosti naše organizacije I drugih partnerskih organizacija Automnog ženskog centra u hotelu “Mark” u Beogradu. Aktivnosti predstavljanja su realizovane u periodu 6-8. Oktobar. Zagovarali smo temu o postojanju Urgentnog skloništa i planirane aktivnosti zagovaranja da se u budžet Grada Beograda uvrsti ova usluga.
Učešće na sastanku sa Gordanom Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i socijalna pitanja i dijalog. Pored predstavnika Ministarstva, sastanku su prisustvovali predstavnici oko 20 organizacija civilnog društva. Cilj sastanka bio je za OCD koje rade u oblasti prava rodne ravnopravnosti i manjina da danas u Ministarstvu probleme i izazove sa kojima se suočavaju i razgovarati o mogućim rešenjima. Iako verujemo da napori ministarstva je da pokrene i održi dijalog sa organizacijama civilnog društva, čini se da se ovi ciljevi postignuti samo na deklarativnom nivou, dok je značajna saradnja i promene na osnovu toga nedostaju.
Učešće na sastanku povodom Međunarodnog dana Roma na opštini Voždovac sa predsednikom te opštine i članovima odbora. Tom prilikom smo dobili obećanje da će se više raditi i ulagati u uključivanje Roma i nevladinog sektora koji se bavi romskom problematikom u proces donošenja odluka na Voždovcu.
Povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja održan je okrugli sto pod nazivom „Femicid u Srbiji“, kao deo kampanje „Da li znaš šta je femicid?“.
„Tema okruglog stola je rasprava o sprečavanju femicida povodom današnjeg dana – Dan sećanja na žene žrtve nasilja koji se obeležava zbog višestrukog nasija nad ženama.
OBUKE
Članice Romskog centra Daje održale su 18, 19, 21. i 22. oktobra obuku na temu – Jačanje kapaciteta organizacije za praćenje javnog zagovaranja u oblasti rodne ravnopravnosti članicama Ujedinjene mreže Roma protiv nasilja. Poštujući epidemiološke preporuke, obuku smo realizovali na različitim mestima: Zemun Polje, Smederevska Palanka, Zvezdara i Veliki Mokri Lug. Prvo smo ih upoznali sa pojmom javnog zastupanja, analizirali situaciju u romskim naseljima i razgovarali o mogućem zagovaranju u budućnosti. Tema obuke je bio uvod u CEDAV izveštaj kao i Istanbulsku konvenciju. Deo smo posvetili upoznavanju sa poglavljima 23 i 24, kao i Akcionim planom. Konačno, naučili smo ih kako da prikupljaju, klasifikuju i prezentuju relevantne podatke javnosti, u cilju zastupanja.
Pohađanje obuke o digitalnoj bezbednosti #HerNetHerRights donelo je više znanja i iskustva članovima tima u ovoj oblasti. Na osnovu obrađenih tema, kao što su prepoznavanje rizika i kako reagovati u slučaju istih, došlo je do razmene iskustava među učesnicima.
-U avgustu je održana trodnevna obuka javnog zagovaranja za članice Romskog centra za žene i decu „Daje“ i članice mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja. Kroz obuku koja je održana u Vrujicima povećali smo znanje i veštine neophodne za javno zagovaranje Romkinja u Srbiji.
ČLANSTVO I AKTIVNOSTI U MREŽAMA
Organizacija je članica mreže Žene protiv nasilja, Ženske romske mreže, Žene u crnom i Žene, mir, bezbednost. Organizacija je članica međunarodne mreže WAVE. Pravnica naše organizacije postala je deo pravnog tima WAVEa.
Takođe, organizacija aktivno sarađuje sa Ligom za Dekadu Roma. Tokom trajanja vanrednog stanja u zemlji, predstavnica organizacije je jednom nedeljno učestovala na sastancima Kriznog štaba Lige, na kojima je distribuirala informacije o položaju žena tokom krize prouzrokovane pandemijom virusa Covid-19 i aktivno učestvovala u kreiranju predloga mera, sa posebnim fokusom na potrebe romskih žena.
Organizacija koordinira radom neformalne mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja. Sa ciljem da usluge podrške budu dostupne što većem broju Romkinja koje su preživele muško nasilje, organizacija Daje je 2017. godine podržala osnivanje novih ženskih romskih organizacija koje se bave prevencijom i borbom protiv rodno zasnovanog nasilja. Ideja o osnivanju novih ženskih romskih organizacija rodila se tokom radionica koje su aktivistkinje Daje realizovale sa Romkinjama iz romskih naselja u Beogradu, a koje su, između ostalog, bile usmerene ka podsticanju nezavisnosti žena, unapređivanju njihove moći odlučivanja u porodici i zajednici, i osnaživanju i ohrabrivanju da se samostalno i aktivno uključe u borbu za svoja prava. Tada se kod jednog broja učesnica radionica javila potreba i želja da se samoorganizuju i da se udružene bore protiv rodno zasnovanog nasilja. Pored velikog entuzijazma i motivacije, žene iz romskih naselja nisu imale sredstava i samostalnih kapaciteta za osnivanje organizacija, te je organizacija Daje jedan deo svoijh aktivnosti usmerila na pružanje podrške ženama u osnivanju sopstvenih udruženja, a dalju saradnju sa njima nastavila u okviru neformalne mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja, koja je osnovana 2018. godine.
Inicijalno, planirano je da mreža uključi samo novoosnovana udruženja sa teritorije Beograda, ali je usled interesovanja romskih žena iz drugih gradova da se priključe, proširena i na Kragujevac, Kostolac i Smederevsku Palanku. Mreža trenutno ima 11 organizacija članica: Romski centar za žene i decu Daje, Beograd – Voždovac; Ženski romski centar Nada, Beograd – Zvezdara; Centar za majke Aurora MINE, Beograd-Zvezdara; Centar za žene i decu Viktorija, Beograd-Zemun polje; Integrativni global centar, Kragujevac; Uspešne žene, Kostolac; Romsko udruženje žena braničevskog okruga RUŽ, Kostolac; Romski napredak, Beograd – Palilula; De Andre, Beograd – Zemun; Centar za kreativni razvoj, Lazarevac i Centar za razvoj romske zajednice Amaro Drom, Smederevska Palanka.
Ciljevi osnivanja i saradnje ženskih romskih organizacija unutar mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja su višestruki. Zahvaljujući aktivnoj saradnji aktivistkinja Romskog centra za žene i decu Daje i aktivistkinja organizacija članica mreže, omogućeno je da usluge za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje budu dostupne većem broju Romkinja. Aktivistkinje iz organizacija članica mreže su ekspertkinje za svoje lokalne zajednice, one žive i rade u romskim naseljima i u svakodnevnom su kontaktu sa komšinicama, prijateljicama, poznanicama koje se nalaze u situaciji nasilja, a koje informišu o uslugama organizacije Daje i upućuju da se jave za podršku i pomoć. One su trenutno posrednice između Romskog centra Daje i lokalnih romskih zajednica, olakšavaju ulazak aktivistkinja u naselja koja kontrolišu „šefovi naselja“, te pomažu u uspostavljanju odnosa poverenja i otvaranju komunikacije sa korisnicama. Takođe, zahvaljujući kontinuiranoj komunikaciji sa aktivistkinjama sa terena, organizacija Daje ima pristup autentičnim informacijama o uslovima života i problemima Romkinja, o kojima obaveštava druge zainteresovane strane, a koje predstavljaju i osnovu za planiranje usluga i aktivnosti organizacije. Zahvaljujući mreži Ujedinjene Romkinje protiv nasilja povećava se broj žena koje su motivisane i osnažene da se aktivno uključe u borbu za svoja prava.
U izveštajnom periodu organizacijama članicama mreže pružala kontinuiranu podršku u radu, pre svega u vidu informisanja, razmene znanja i iskustva, mentorske podrške, kao i putem materijalne podrške.
Takođe, organizacija Romski centar za žene i decu Daje je finansijski podržala aktivistkinje ženskih romskih organizacija iz mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja da se uključe u treninge i obuke za jačanje ličnih i profesionalnih kapaciteta.
Tokom 2021. godine organizacija Romski centar za žene i decu “Daje” je materijalno i konsultativno pomogla osnivanje novog ženska romskog udruženja: Udruženja građana „Savet stanara Bloka Sutjeska -Kotež“.
UNAPREĐENJE KAPACITETA
Članice tima Romskog centra za žene i decu Daje tokom 2021. godine učestvovale su na različitim obukama i treninzima, koji su od značaja za lični i profesionalni razvoj naših aktivistkinja, te za unapređenje kapaciteta organizacije.
Članice tima su učestvovale u sledećim obukama:
-Obuka za pružaoce socijalnih usluga žrtvama rodno zasnivanog nasilja , kroz 4 celodnevne on-line radionice na kojima je prisustvovala psihološkinja udruženja. Obuka je akreditovana a organizovana je od strane Viktimološkog centra.
-U prethodnom periodu, u prostorijama organizacije Roma Daje su održane ukupno tri psihološke radionice, vođene od strane facilitatorke Lepe Mlađenović. Radionice podrške i osnaživanja tima su sprovedene u trajanju od po 4 sata predviđenim danima: 24.06.2021, 14.07.2021. i 22.07.2021. godine.
Opšti cilj radionica jeste stvaranje kohezije između novih članica tima Daje. Članice tima Daje su ovom obukom unapredile i kvalitet rada sa korisnicama, kao i podstakle svoje lične i profesionalne kapacitete za komunikaciju i pružanje podrške. Drugim rečima, ovim aktivnostima je ojačan timski duh i doživljaj zajedništva među članicama tima. Članice su nakon obuke osnaženije da otvoreno komuniciraju, dele svoje profesionalne nedoumice, te simultano traže međusobnu podršku i zajednička rešenja.
– Online diskusiji na temu – Položaj i prava Roma i Romkinja, na teritoriji Vojvodine prisustvovali su psihološkinja i pravnica organizacije. U vreme pandemije je ustanovljeno koliko diskriminacija postoji, budući da romska naselja nisu dobijala pomoć kao i svi drugi.
Oglasila se predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje, i rekla da se svake godine raspisuju konkursi u okviru kojih imaju posebne programe za osetljive grupe
Uz predstavljene probleme i potencijalna rešenja, diskusija je završena uz dogovor da će se dalje prosleđivati mejlom nove ideje i sastanci
ORGANIZACIONI ODGOVOR NA KRIZU IZAZVANU VIRUSOM KOVID-19
Organizacija je pružala usluge SOS konsultacija za žene sa iskustvom nasilja putem tri telefonske linije. Takođe, organizacija je pružala usluge pravnog informisanja za žene sa iskustvom nasilja i podršku u procesu ostvarivanja prava kod institucija. Romske aktivistkinje članice Mreže su tokom 2021.godine bile u kontaktu sa svojim sugrađankama iz naselja na teritoriji Beograda, Kostolca, Smederevske Palanke i Kragujevca, te su našoj organizaciji dostavljale izveštaje o problemima i izazovima sa kojima se romske žene nalaze. Na temelju dobijenih izveštaja su planirane dalje aktivnosti – informisanje drugih relevantnih aktera, informisanje korisnica, SOS konsultacije i druge usluge.
Predstavnici naše organizacije učestvovali su na regionalnoj konferenciji CARE International Balkans – „Zaboravljene zajednice: Romi i Romkinje tokom pandemije Covid 19“ održanoj 20.05. 2021. u Beogradu, gde su predstavnici romskih OCD, vlasti i međunarodnih organizacija razgovarali o tome kako je pandemija korona virusa uticala na romsku populaciju u regionu i koje metode budućeg zajedničkog delovanja na sprečavanju negativnih posledica su u opasnosti. Predstavnici romskih OCD iz regiona razgovarali su o problemima sa kojima se Romkinje suočavaju u svojim zemljama, kao io potencijalnim rešenjima
DONATORI I PROJEKTI
OAK Fondacija, Analiza života Romkinja sa aspekta diskriminacije, bezbednosti i nasilja u Centralnoj Srbiji i primena mehanižama za pružanje usluga
Filia, projekat Unapređenje mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja
Kvinna till Kvina, projekat Prava romskih žena u Srbiji
Rekonstrukcija ženski fond, generalna podrška
Rekonstrukcija ženski fond, Obeležavanje 20 godina postojanja Romskog centra za žene i decu Daje
Rekonsktrukcija ženski fond, Dodatna generalna podrška za jačanje kapaciteta
Urgent Action Fund for Women’s Human Rights, Mapiranje podstandardnih romskih naselja
Autonomni ženski centar, Institucionalizacija kvalitetnih usluga za rehabilitaciju I intergraciju koje su preživele nasilje.
DODELA POSLOVNIH ODELA članicama URPN-a
U saradnji sa organizacijom ,,Dress for success” i predstavnicom Sandrom Abramović, 23. decembra u TC,,Galerija“ u Beogradu podelili smo poslovnu garderobu i obuću aktivistkinjama mreže URPN, u svojoj misiji da budu – Obučene za uspeh.
Naše saradnice iz mreže Ujedinjene Romkinje protiv nasilja bile su oduševljene kombinacijama i pre svega pažnjom koju smo im pružile i ulepšale pretpraznične dane.
